Родитељи имају примарну улогу у формирању дечје личности, а посебна веза је она између мајке и ћерке, која учи и формира се према њеном моделу. Популарни руски психолог Михаил Лабковски истиче најчешће грешке које мајке чине у односу са својим кћеркама, а које се одражавају на њихово ментално здравље и укупни интегритет личности.
Да би девојчица израсла у стабилну, самопоуздану и задовољну особу, мајке би – према Лабковском – требало да избегну ових 10 грешака:
Одсуство личног примера
Највећа грешка која се прави у васпитању детета, у овом случају – девојчице, како би она усвојила одређена знања и вештине, јесте њено програмирање “морањем”.
“Мораш да се понашаш лепо!” “Требало би да си флексибилна!” “Мораш да волиш ово или оно!” “Мораш да научиш…!” “Мораш…”
Постоји много ефикаснији начин за усвајање одређеног знања, који искључује психички притисак на дете. Уместо да својој ћерки нешто наредите, треба да кажете: “Хајде заједно то да урадимо”. И, наравно, да то урадите!
Kада девојчица види да мајка са задовољством нешто ради, она такође жели да то научи. Исто тако, девојчица неће усвајати она знања и вештине на којима мајка инсистира, а које сама не воли или не практикује. Напросто ће подсвесно одбацивати процес усвајања таквог знања.
Осуђујући став према сексу
Друга учестала грешка појединих мајки јесте њихов осуђујући став према мушкарцима и сексу.
Ако мајке од детињства девојчици сугеришу негативан однос према мушкарцима, истичући да њима “само једно треба”, девојчица одраста са осећањем да су сви мушкарци – насилници, а секс – нешто прљаво и нешто што треба избегавати.
Њено тело ће у годинама хормоналних промена и сазревања почети да шаље одређене сигнале, што ће довести до буђења опозитних осећања. Биће разапета између забрана које потичу од мајке и унутрашње жеље за партнерском везом и сексом, што је нарочито трауматично за младе девојке.
Противречности које доводе до унутрашњег конфликта
Девојчицама се и данас често сервира превазиђена формула за срећу по којој је најважније “удати се и родити дете”. Још ако на то све родитељи секс третирају као “прљав посао”, резултат таквих противречности биће – унутрашњи конфликт и страх од сваког односа.
Овакви ставови озбиљно повећавају ризик од губитка властите личности. Девојчица изложена оваквим притисцима током одрастања, може да изгуби из вида своје жеље и могућност реализације онога што заиста у животу жели.
Претерана заштита
Ово је посебан проблем. Мајка је посесивна, чврсто везана за своју ћерку, и толико је окружује бројним табуима да је то застрашујуће. Бира и критикује пријатеље, зивка, провера. Девојчицама је одузета слобода и могућност доношења одлука, јер забога неке одлуке могу бити и погрешне!
Процес раздвајања је сасвим нормалан када говоримо од тинејџерима од 14 до 16 година. У овом добу, у њима се ствара потреба да сами реше све што их се тиче, и треба им пружити шансу да се осамостаљују.
Супротно томе, ако током одрастања мајка превише брине о ћерки и одузима јој аутономију, може се догодити да она израсте у несамосталну личност, која ће увек очекивати да јој други решавају проблеме.
Негативна слика оца
Без обзира на то да ли је отац део породице, или мајка сама одгаја своју ћерку, не постоји разлог да се о њему прича у негативном контексту и да се његова појава демонизује.
Фигура оца се не сме омаловажавати, јер ако се ћерки говори да јој је тата на било који начин лош, девојчица се суочава са осећајем стида, одговорности и кривице.
Дете не сме бити оптерећено односом између родитеља, нити оним што један од родитеља чини.
Батине
Наравно, тући дете из било којег разлога је недопустиво, али телесно кажњавање понижава девојчице и више него дечаке.
Ако девојчицу туку, она ће израсти у инфериорну особу са склоностима према обрасцу жртве.
Уколико је отац тај који је ћерку кажњавао батинама, она ће у будућности бирати агресивне партнере.
Одсуство похвала
Темељ самопоуздања и самопоштовања се гради у детињству. Ћерке треба хвалити и пружати им подршку, како би развиле љубав према себи и како би се формирале у здраву, самопоуздану личност. То је кључ њихове срећне будућности.
Свађе пред дететом
Родитељи не треба да се свађају пред децом, то је једноставно неприхватљиво. Посебно ако су предмет свађе личне особине мајке и оца, те узајамне оптужбе. Дете не би требало то да чује.
У случају да се свађа догоди пред дететом, оба родитеља морају да се извине, помире и објасне да се нису могли носити са осећајима.
Не треба заборавити да дете често преузима одговорност за све што се дешава у породици.
Kомуникација од (не)поверења
Овде је реч о погрешној акомодацији девојака у осетљивој пубертетској фази. Родитељи се често опредељују за једну од две крајности: допуштају све да не би изгубили комуникацију са ћерком, или забрањују све како би је заштитили. Ово није решење.
Једини начин да се превлада ово осетљиво раздобље јесу чврст став и љубазност. Чврст став у постављању граница а љубазност као добра воља у комуникацији ради изградње повјерења.
За девојке у пубертету је важно да имају с ким да разговарају, кога да питају, да добију одговоре и на несувисла питања, да имају с ким да поделе своја осећања.
Не реагујте импулсивно на оно што вам говоре и не користите против њих оно што вам ћерке повере. У супротном, одрасла ћерка може једном да констатује како никад није веровала мајци.
Уплитање у животне ставове
Девојке нису дужне да негују такав систем вредности који афирмише брак, родитељство, губитак тежине, одређену професију и све друго што околина од њих очекује.
Ћерку треба подржати на такав начин да се у животу реализује онако како она жели, да буде оно што она жели, да прихвати себе и да се бави оним чим она жели, независно о туђим проценама и очекивањима.
Само у таквим условима девојчица ће израсти у срећну и самопоуздану жену.