Situacije u kojima morate dozvoliti svom detetu da kaže „neću”

28 oktobra, 2019

Sigurno su vam već milion puta rekli da je potpuno normalno da vaše dete stotinu puta na dan izgovori „ne” i „neću”. To je deo razvoja njihove samostalnosti i imali biste razlog za brigu kada bi vaše dete bespogovorno pristajalo na sve. Ipak, mali je broj roditelja kojima reč „ne” izgovorena od strane deteta po deseti put u istom danu, neće podići pritisak na 200.

Deca uče, istražuju svet, eksperimentišu. U tom procesu, izazovu nas da im i sami milion puta kažemo to čuvemo ne! pa nije ni čudo što ga i oni toliko često izgovaraju. Priznajem da sam bila jako loša u tome da dozvolim svom prvom detetu da eksperimentiše. Uvek u žurbi ili strahu da će se isprljati, nisam joj davala da sama ruča onda kada je to tražila. Rezultat? Imam četvorogodišnje dete koje i dalje više voli da je ja hranim.

Osim toga, važno je da na vreme počnemo da poštujemo izbore i želje naše dece. Tako ćemo ih naučiti da to poštovanje, sutra kad odrastu, očekuju i od drugih. Naravno da nećete poštovati njihovu želju da se popnu na banderu ili da bacaju hranu sa tanjira. Ali, zaista postoje situacije u kojima njihovo „ne” treba da se u potpunosti ispoštuje.

Ovo su neke od tih situacija:

Kada ih golicate, a oni žele da prekinete

Linija između zabavne i mučenja je neverovatno tanka kad se igrate golicanja.

Kada ih pitate da li su gladni

Ako ste detetu ponudili nekoliko vrsta jela, a ono odbilo svaki vaš predlog, ne forsirajte. Deca znaju kad su gladna, verovatno će za sledeći obrok ili sledećeg dana tražiti duplu porciju.

Kada žele da jedu sami

Samo majke znaju kako je gledati dete koje pokušava da pogodi usta kašikom supe dok većina sadržaja iz kašike završava svuda osim tamo gde je trebalo. I koliko je samokontrole potrebno da ne uzmete tu kašiku i počnete da hranite dete sami. Ali, ako vam kažu ne, molim vas, ispoštujte to. Dozvolite im da jedu sami. Nekoliko fleka nije ništa naspram toga što činite za svoje dete.

Kada žele sami da se obuku

Znam da je mnogo brže ako to uradite sami. Ali ako se dete opire vašoj pomoći i pokušava da se obuče samo, morate poštovati njegovu želju da postane nezavisno, koliko god to teško bilo.

Kad se nečega plaše

Nikad ne znate šta može da prestraši dete. Znam dete koje se užasno plaši Vini Pua. Moje dete nikako ne voli maskote. Kada ih vidi, beži glavom bez obzira. Nikako nije u redu da pokušavate da ga čeličite i učite da je njegov strah bezrazložan tako što ćete ga izložiti tome što ga plaši. Naježim se kad na plaži vidim roditelje koji na silu ubacuju preplašenu decu u vodu. To jednostavno nije u redu!

Kada ih pitate da isprobaju nešto novo

Da li je to vožnja bicikla, tobogan ili pomenuti ulazak u more, nebitno je. Nove stvari mogu biti zastrašujuće za malu decu, a poslednje što treba da uradite je da učinite da se vaše dete oseti bespomoćno u pokušaju da izbegne nešto što ne želi da uradi. Isprobaće oni to kad budu spremni, a roditelji treba da poštuju taj izbor…

Kada ne žele da ih držite/ljubite/grlite

Ovo je verovatno najvažnije od svega navedenog. Neophodno je da učite svoju decu, od najranije dobi, o važnosti pristanka na bilo kakav telesni kontakt. Najbolji način da to uradite je da sami poštujete njegovu želju da ga pustite onda kada ono to želi. jer na taj način im šaljete poruku da odrasli moraju da poštuju njihove izbore. U životima dece roditelji nisu jedini odrasli ljudi. Zato je važno da znaju da imaju pravo da kažu „ne”.

Priredila: A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama