Процена је да ће до 2050. године свако друго дете, због аерозагађења, имати бронхијалну астму и друге форме алергије респираторног система, рекла је ФоНету пулмолошкиња Татјана Радосављевић и проценила да би и раније могло да дође до тога.
Како је прецизирала, аерозагађење чине све штетности које постоје у ваздуху и могу се поделити на три врсте.
Прва врста су крупне штетности, попут азот-диоксида и сумпор-диоксида, који са водом, односно маглом, могу направити јаке киселине, као што су сумпорна и азотна киселина и директно оштетити плућа, чак и најздравијих особа.
Друга врста аерозагађивача јесу тешки метали, који су сами по себи канцерогени и могу дубоко да улазе у плућа, нагласила је Радосављевић.
Према њеним речима, трећа врста су скупови прашина – ПМ 2,5 и ПМ 10 честице, које су специфичне по томе што могу да дођу до најситнијих делова плућа.
Њихово дејство није моментално, као што је у у случају киселина, већ се годинама скупљају и, осим у плућа, одлазе и у друге органе.
Радосављевић тврди да честице долазе до срца и доводе до оштећења срчаног мишића, а могу бити и узрочник шлогова, као и Алцхајмерове болести.
Како је напоменула, пацијенти са хроничном опструктивном болешћу плућа у ситуацијама када је високо аерозагађење још више оштећују плућа.
Када је реч о пацијенатима са бронхијалном астмом, рањиву групу представљају деца, код које плућа још нису развијена.
Бронхијална астма изазвана аерозагађењем може код детета да изазове трајне поремећаје структуре плућа и довести до тога да оно има тешку астму читавог живота, указала је Радосављевић.
Како је илустровала, „директно оштећује бронхијалну слузокожу као када бисте удисали Доместос“.
„Оно што је врло јасно доказано, то је да је аерозагађење фактор ризика број један везано за карцином плућа. Аерозагађење је директно одговорно за пораст свих врста карцинома плућа у читавом свету, па и код нас“, напоменула је Радосављевић и подсетила да, поред аерозагађења, велики проблем представљају и загађење воде, земље, хране и свега осталог.
Она сматра да је потребно системски решити проблем аерозагађења и подсећа да је Пекинг пре петнаестак година био други у свету по аерозагађењу, а сада је далеко испод 20. места.
Значи може да се нешто учини да се аерозагађење смањи, закључила је Радосављевић.