Моја је мајка лудела кад сам, као дете, шетала боса. Још увек се нервира када то види, а ја сам код куће боса скоро увек, ма које да је годишње доба. Добро, можда зими обујем чарапе, али ништа осим тога.
Не подносим обућу када сам у кући и не терам децу да је носе.
“Деца се толико много крећу у патикама када су физички активна, да изгледа да смо потпуно заборавили да наша стопала имају веома важну улогу која долази до изражаја тек ако смо довољно често боси. Осим тога, постоје и докази да босоногост утиче на правилније држање тела.”
И ништа у томе није ново ни револуционарно. Али, можда ћете бити изненађени кад чујете да постоје и научни докази да је босоногост боља за децу. Између осталог и због правилног развоја нашег нервног система и можданих функција. Испоставило се да су стопала део људског тела са највише нервних завршетака, што значи да дају значајан допринос изградњи неуронских веза у мозгу. Ако их покријете ципелама, елиминишете сваку прилику да деца на тај начин развију нове неуронске везе.
Наравно, брига је та која не да родитељима и васпитачима да деци дозволе да буду боса. Првенствено брига да ће се прехладити јер, „све иде од ногу”, затим брига да ће се повредити (запети, згазити на нешто…). Али, босоногост заправо ојачава наша стопала, тако да, осим ако вам деца не шетају боса по градилишту, вероватноћа да ће се повредити је минимална.
Истина је да многи педијатри тврде да ципеле могу више нашкодити деци него босоногост. Стопала би требало, што је дуже и чешће могуће да се развијају природно, а не према облику ципеле коју дете носи. Такође, ципеле често ограничавају покретљивост стопала и могу негативно да утичу на ходање, равнотежу, сензорни развој и проприоцепцију (разумевање оријентације нашег тела у односу на окружење).
Уосталом, погледајте само овај видео, рећи ће вам довољно:
https://www.facebook.com/EducacioilesTIC/videos/1353570741360907/?t=6