Moja je majka ludela kad sam, kao dete, šetala bosa. Još uvek se nervira kada to vidi, a ja sam kod kuće bosa skoro uvek, ma koje da je godišnje doba. Dobro, možda zimi obujem čarape, ali ništa osim toga.
Ne podnosim obuću kada sam u kući i ne teram decu da je nose.
“Deca se toliko mnogo kreću u patikama kada su fizički aktivna, da izgleda da smo potpuno zaboravili da naša stopala imaju veoma važnu ulogu koja dolazi do izražaja tek ako smo dovoljno često bosi. Osim toga, postoje i dokazi da bosonogost utiče na pravilnije držanje tela.”
I ništa u tome nije novo ni revolucionarno. Ali, možda ćete biti iznenađeni kad čujete da postoje i naučni dokazi da je bosonogost bolja za decu. Između ostalog i zbog pravilnog razvoja našeg nervnog sistema i moždanih funkcija. Ispostavilo se da su stopala deo ljudskog tela sa najviše nervnih završetaka, što znači da daju značajan doprinos izgradnji neuronskih veza u mozgu. Ako ih pokrijete cipelama, eliminišete svaku priliku da deca na taj način razviju nove neuronske veze.
Naravno, briga je ta koja ne da roditeljima i vaspitačima da deci dozvole da budu bosa. Prvenstveno briga da će se prehladiti jer, „sve ide od nogu”, zatim briga da će se povrediti (zapeti, zgaziti na nešto…). Ali, bosonogost zapravo ojačava naša stopala, tako da, osim ako vam deca ne šetaju bosa po gradilištu, verovatnoća da će se povrediti je minimalna.
Istina je da mnogi pedijatri tvrde da cipele mogu više naškoditi deci nego bosonogost. Stopala bi trebalo, što je duže i češće moguće da se razvijaju prirodno, a ne prema obliku cipele koju dete nosi. Takođe, cipele često ograničavaju pokretljivost stopala i mogu negativno da utiču na hodanje, ravnotežu, senzorni razvoj i propriocepciju (razumevanje orijentacije našeg tela u odnosu na okruženje).
Uostalom, pogledajte samo ovaj video, reći će vam dovoljno:
https://www.facebook.com/EducacioilesTIC/videos/1353570741360907/?t=6