Veoma je malo priručnika namenjenih onima koji se pripremaju za rad ili rade u kombinovanim odeljenjima radovne nastave. Potrebno je više organizovane saradnje u sagledavanju problema rada u kombinovanom odeljenju i njegovom unapređivanju u granicama mogućnosti samih učitelja. Neophodno je objediniti zadatke koji predstavljaju ono što se u postojećim uslovima može ostvariti, ono što je sam učitelj prihvatio kao svoj zadatak i za sta je osposobljen, i na kraju, onoga što se u samoj teoriji preporučuje i sta je u praksi primenljivo.
Ovom prilikom izneću par svojih ličnih zapažanja koji mogu biti od koristi mlađim kolegama prilikom rada u kombinovanom odeljenju.
Pažnja učenika u nižim razredima je često kratkotrajna i nenamerna. Organizacija rada učitelja treba da bude takva da ne ometa rad drugih učenika i obrnuto. Učitelj podešava glasnost razgovora tako da u razgovoru svi mogu da učestvuju, ali da time ne ometaju druge. Iz tog razloga, učenici se grupišu na što manjem prostoru. Svojim govorom daje primer učenicima i kontroliše njihovu glasnost u govoru.
Takođe, učenici se grupišu na što manjem prostoru, i ako grupa nije velika, moguće je voditi razgovor sedeći,tako da učitelj sedi među njima kao član njihove grupe. Kretanje treba svesti na najmanju meru, jer ono lako može da ometa pažnju prisutnih i da produži vreme u komuniciranju. Učenici treba da vide jedni druge i da prate rad u grupi. Naravno, najmlađi učenici nisu u stanju da dugo sede, i tada učitelj treba da organizuje njihovo zajedničko kretanje u toku časa. Da promene mesta sedenja, ustanu i pogledaju šta je ko uradio, i to najbolje kada se pravi prelaz između frontalnog i samostalnog rada. Razvijena podeljena pažnja je jedna od specifičnosti nastavničkog poziva, i ona se stalno razvija. Tako da učitelj bez teškoća može u istom trenutku jedne da sluša i prati njihov tok izlaganja, druge da vidi i kad ih ne gleda; jednima da nešto pokazuje, druge da čuje o čemu razgovaraju. Učitelj u svakom momentu ima sve učenike u odeljenju u vidnom i slušnom polju.
Dešava se da učitelj nije zadovoljan radom grupe, para ili pojedinaca koji rade, i kada je upozorenje neophodno,on to cini pogledom, mimikom na licu, pokretom. Takvim načinom se sprečavaju ili podstiču ponašanja pojedinaca koji ometaju druge u radu ili su pasivni.Najčešće su ovakva upozorenja dovoljna da bi se svako usresredio na svoj rad. Učenici prekidaju svoj rad uglavnom kada učitelj upozorava rečima, pojačanim glasom ili opominjućim tonom.
Zahtevi koji se postavljaju učiteljima prilikom rada u kombinovanom odeljenju su kompleksni, i stoga učitelj mora posvetiti posebnu pažnju planiranju i programiranju rada, da bi taj rad bio za nastavnika lakši i jednostavniji a za učenike raznovrstan i dinamičan. Samo tako ni uspeh neće izostati.
Slavica Erdeljanović
OŠ „Sveti Sava“
Mladenovac