Radikalno drugačiji način reagovanja na agresivnost deteta

maj 20, 2017

Pažljivo napravljena figura od Lego kockica se razbija o zid i rasipa se u stotine komada.
„Dosta je bilo!“ Vičete, nadajući se da ćete tako preuzeti situaciju u svoje ruke.
Dete Vam uzvraća vrištanjem, uzimajući još jednu šaku Lego kockica.
„Šta te je spopalo? Ne bacamo igračke u ovoj kući!“
Vaš odgovor kao da dodatno potpaljuje vatru.
Pokušavate drugom taktikom, razumevanjem: „Izgleda da si ljut.“
„Nisam ljut!“, odvraća vičući.
Molim?!
Ako nije ljut, koja bi to druga emocija mogla da opiše njegovo trenutno stanje.
Već ste umorni od ovakvog ponašanja. U proteklih nekoliko meseci, ovakvi napadi besa su sve češći. Nikakve kazne, posledice ne donose poboljšanje.
Možda je vreme za radikalno drugačiji pristup.

Začarani krug „lošeg deteta“

Ako ste spremni da gledate na ovakvo ponašanje iz sasvim nove perspektive, moraćete da gledate mnogo dalje i dublje od letećih Lego kockica.
Zamislimo, samo na trenutak, da Vaše dete želi da uradi sve dobro. Ono želi da napravi dobre izbore. Ono želi da se poveže sa Vama.
Ali, ponekad, ono uđe u taj krug „lošeg deteta“.
Evo kako to funkcioniše:
Vaše dete oseća jake emocije – možda ljutnju, bes, nervozu ili razočaranje.
Ono ne zna da se izbori sa tako jakim osećanjima i prosto samo reaguje – baca stvari, lupa vratima, udara brata/sestru.
Istog momenta kada prepozna ova osećanja i sagleda svoje ponašanje, dete se oseća užasno. Strašno. Možda čak i šokirano. Prva misao koja mu tada prođe kroz glavu je „Ja sam loše dete.“
S obzirom da ste Vi ti koji ste u tom trenutku pored deteta, Vi i reagujete na njegovo ponašanje: vičete, predočavate posledice, ponavljate kućna pravila ponašanja.
Takvim Vašim odgovorom samo potvrđujete ono što dete misli: „Vidiš, i mama misli da sam loše dete.“
Što više dete sebi ponavlja ovu misao, sve više u nju veruje. A što više veruje, to je više i ispoljava kroz ponašanje.

Ponašanje podstaknuto osećajem sramote

Stid je neverovatno jaka sila koja pokreće ovaj krug.
Iza te pomisli „Ja sam loše dete“ stid tiho šapuće „Nisi vredan ljubavi.“
Odjednom, dete počinje da se brani. Pokušava da ignoriše ta užasna osećanja i da porekne nešto što je, očigledno, uradio. Na primer: „Nisam udario sestru“ ili „Nisam ljut.“
Neka deca guraju svoje roditelje od sebe, bilo verbalno bilo fizički, „Odlazi od mene! Zar ne vidiš da sam zabrljao? Ja sam loše dete. Ne zaslužujem ljubav.“
Deca se prosto zaglave u problemu. I potrebna im je pomoć.

Prekinuti krug

Većinu vremena roditelji nemaju predstavu o tome koliku količinu stida njihovo dete oseća.
Ponašanje Vašeg deteta izgleda kao lični napad na Vas. Izgleda kao da Vaše dete namerno tako reaguje da bi bilo po njihovom ili kao da znaju bolje da se nose sa nastalom situacijom, ali ipak biraju da ne urade tako.
I nekad ste, možda, u pravu.
Ali, kod većine dece njihovo ponašanje je znak da su upali u taj krug „Ja sam loše dete.“
Šta ako, umesto što pokušavate da pronađete prave posledice detetovog ponašanja, pokušate da mu pomognete da iskoči iz ovog kruga? Šta bi bilo ako biste mu ponudili način da se izbavi?

5 načina da prekinete krug „Ja sam loše dete“
  • Radite na sebi: Teško je pomoći detetu ako ste i sami zaglavljeni u nekom svom krugu stida i sramote. Posvetite se pronalaženju glavnih okidača koji Vas dovode do nervoze, odvojite vreme kako biste se posvetili sebi ili osmislite pozitivne mantre. Ne kritikujte sebe zbog grešaka koje ste napravili, već pohvalite sebe zbog dobrih stvari koje ste učinili. Pronađite podršku na svom putu promena.
  • Utišajte alarm u glavi: Kada su deca agresivna ili galame, Vaš prirodni odgovor na to jeste da se uklopite u takav vid komunikacije (kao da Vam zazvoni alarm u glavi koji Vas tera na to). Nažalost, ovakva reakcija samo podstiče razvijanje ovog kruga. Umesto toga, udahnite duboko, smirite svoje emocije pre nego što bilo kako reagujete. Utišajte taj alarm i verujte, nije ovo ništa urgentno i neobično.
  • Analizirajte detetovo ponašanje: Većina roditelja smatra da je potrebno što pre kazniti dete i održati mu lekciju o njegovom ponašanju. Razbijanje igračaka, udaranje nogama o pod i udaranje brata/sestre su samo znakovi da je detetu uzdrmana prirodna ravnoteža i da im je potrebna nova strategija kako bi se izborili sa jakim nabojem emocija. Ponekad je potrebno malo detektivskog rada sa Vaše strane kako biste shvatili kakve misli ili osećanja dovode do određenog ponašanja deteta.
  • Saosećajte sa detetom i njegovom borbom: Pretočite komplikovane emocije u reči, „Ta figurica od Lego kockica se neće sama ponovo sklopiti, zar ne? Osećao si se kao da treba nešto da baciš i sada moraš ispočetka da je složiš. Verujem da je sada ne bi ponovo bacio? Nije lako donositi dobre odluke kada si iznerviran.“ Ne morate se složiti sa onim što su uradili da biste pokazali da ih razumete.
  • Postavite granice uz uzajamno razumevanje: Stvaranje bezbednog okruženja i čvrstih granica je važno, ali to ne treba raditi upotrebom strogoće. Stanite tako da ste malo ispod nivoa očiju svog deteta. Ponudite mu zagrljaj i utehu. Umirite mu ruke nežnošću, a ne silom. Iskoristite svoju smirenost i samouverenost kako biste mu poslali poruku da i on treba tako da se postavi. „Ovo izgleda strašno, ali zajedno ćemo se izboriti. Tu sam, uz tebe.“
Zašto ova taktika uspeva

Ako ste spremni da pomognete detetu da se izbori sa ovim, pre korigovanja ponašanja treba emocionalno da se povežete sa njim.
Ovo nije lako.
Možda ćete primetiti da radite sve kako biste zaustavili napad besa, utišali nervozno plakanje i rešili problem kako biste povratili mir u kući.
Ali, postoji jedna stvar – kada budete spremni da kažete „Vidim kako se boriš i volim te sada, u ovom trenutku“, detetov osećaj stida ne može da opstane i da zaživi u njemu.
Vaše dete može da iskoči iz tog začaranog kruga.
I tada, Vaše dete može da nauči da upravlja svojom ljutnjom, može da prevaziđe nervozu i da prihvati sve nesavršenosti zato što je svesno da je vredno Vaše ljubavi šta god da se desi.
Nakon svega, možda ovo i nije toliko radikalan potez.
Priredila: Aleksandra Ivković
Izvor: imperfectfamilies.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


3 komentara na "Radikalno drugačiji način reagovanja na agresivnost deteta

  1. Jelena kaže:

    Ne znam sta da mislim o ovom pristupu… sa jedne strane razumem unutarnji proces o kom autorka priča i ne smatram da roditelj treba emocionalno reagovati na njega- agresijom ali opet se ne slažem ni sa ovako mekanim maltene snishodljivim pristupom koji ona predlaze jer nagadjam da vrv neće pomoći ,ali ce posredno poslati poruku da je takvo ponašanje ok. Koja je prava mera izmedju ta dva? P.s. jos uvek nisam majka ali mi je ovo super tema

  2. Natasa kaže:

    Zato sto slusamo savete poput ovakvih kao da je u pitanju univerzalna situacija, zato sto su se roditelji prepali i ne umeju vise spontano da reaguju, zato sve vise i imamo roditelja koji su radije okrecu `liniji manjeg otpora`.

  3. Jole kaže:

    Često čitamo i drugde na internetu tekstove koji pričaju o “deci”, ali dete od 2 godine i dete od 15 godina su kao nebo i zemlja. Dete od 2 godine jednostavno ne razume kompleksne koncepte, ne razume objašnjavanje jer ono nema pojma da tata ne može da se igra sa njim dok vozi, nema pojma da se gondola gasi u 4 bez obzira da li njemu to odgovara, nema pojma da će da se razboli ako se ispoliva vodom na -5ºC, i hiljadu drugih stvari. Svaki tekst o deci mora da naznači o kom uzrastu se priča.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama