Резултати завршног испита су познати, завршен је и пријем у средње школе за школску 2025/26. годину. Сви подаци о резултатима завршног испита и пријема у средњим школама доступни су на порталу Министарства просвете „Моја средња школа”, па су ђаци и родитељи могли одмах да добију информације како су прошли на полагањима. Са друге стране, статистички подаци које на том сајту објављују основне школе откривају занимљиву слику. Просечан број бодова, на пример, по школи говори не само о успеху ђака осмог разреда, већ и о томе колико се школовање током претходних година „исплатилоˮ на самом испиту.
И ове године, када је роч о Крагујевцу, ученици који су седми и осми разред похађали у Првој крагујевачкој гимназији у просеку су били најуспешнији на малој матури. Они су убедљиво први по броју бодова на завршном испиту, али и када се посматра укупан број бодова 96,15, са којим ће конкурисати за упис у средњу школу.
Међу основним школама истиче се, другу годину заредом, „21. октобар” са 86,52 бода и 108 осмака, док је ОШ „Радоје Домановић” на трећем месту са 84,68 бодова. За само 0,01 бод слабији су осмаци „Станиславци”, како себе зову ђаци ОШ „Станислав Сремчевић”. Укупно 135 ђака осмог разреда и 28 вуковаца остварили су 84,67 бодова, иако су имали више бодова на завршном испиту, али су на укупан број поена утицали бодови по основу успеха.
И прошле године ова ранг листа је имала исти редослед када је реч о прва три места, али су сви они имали за два бода мање у укупном збиру. На четвртом месту је била ОШ „Свети Сава”, која је ове године на једном месту ниже. Осмаци из „Драгише Михајловића” ове године су се по оствареним резултатима нашли на шестом месту са 83,79 бодова, док су 2025. били на 12. са укупно 78 бодова.
Најслабије рангирана, по просечном укупном броју бодова на завршном испиту је Основна школа „Јулијана Ћатићˮ из Страгара, док са најмање поена на упис долазе ђаци Основне школе „Драгиша Луковић Шпанацˮ.
На овој, као и на ранг листама претходних година, у очи упада велики несклад на нивоу целе земље, између успеха током школовања и на малој матури. Тако, рецимо, у Крагујевцу разлика се креће од 13 до чак 20 поена код најниже рангираних школа. Због тога је и Форум средњих стручних школа апеловао на надлежне да преузму одговорност и предузму адекватне кораке како би се спречио даљи континуиран пад у резултатима завршног испита.
Зашто је рангирање важно
Колико је рангирање важно школама и шта све из тога може да се „научи” питали смо Данијелу Ралетић, директорку у „21. октобру”, једној од најбољих школа у граду, која је годинама у врху ове ранг листе, а 2019. била је трећа школа у држави по оствареном успеху.
– Резултате националног истраживања користимо за наша даља истраживања, тако што радимо анализе према областима и предметима. Све то указује нам шта треба даље да радимо, да ли смо нешто превидели, где треба да појачамо припреме и онда на основу тога правимо завршни план. Иначе, по закону смо дужни да држимо десет часова припрема за завршни испит, али то нико не практикује. Углавном се са припремама почиње одмах на почетку школске године и све проблематичне ствари се решавају од старта. Сада се, осим математике и српског, у обзир узимају и изборни предмети, па је веома тешко направити припремни план, јер су деца преоптерећена редовним часовима. То је највећи изазов, а нама је овде то још већи проблем јер кубуримо са простором, каже директорка Ралетић.
Она је, овом приликом, објаснила да Завод за вредновање образовања и васпитања редовно анализира успехе и резултате, али да је 2019. године та анализа урађена према коефицијенту, односно узета је у обзир разлика између броја бодова на завршном испиту и бодова остварених у току школовања. Овај систем омогућио је да се види дисбаланс између оствареног успеха у школи (јако ниска средња оцена), док је на завршном испиту средња оцена била јако висока, па није било тешко закључити на шта то указује.
– Ми смо те године били трећа школа по успешности у Србији и тада је кренуо прави бум. Уосталом, у нашој школи није никада било другачије, увек смо били у врху, а ја сам овде од 2000. године, каже директорка.
Тада је и покренута тема о томе како обезбедити услове да деца не преписују током завршног испита.
– Сви добијемо стручно упутство за полагање завршног испита и сви морамо да радимо на исти начин. Прво – сва деца треба да раде тестове на једном месту, што ни мало није лако организовати. Износе се клупе и столови из учионица и преносе у фискултурну салу, али предност је у томе што сви раде у истим условима. Међутим, ми немамо места у сали за све ђаке, па један део ђака ради у сали, а други у учионици. За време завршног испита дежурају наставници из других школа и до самог почетка не знамо ко је где распоређен. Такође, присутни су и супервизори (на 50 ученика један супервизор) који снимају отварање тестова и надгледају читав процес, а ту је увек и неко из Школске управе – просветни саветник или инспектор. Све је савршено организовано, на десеторо ученика распоређен је по један наставник, тако да их је код нас 10 или 11, објашњава наша саговорница.
Искуство, међутим, говори да нису сви наставници исти, неко је релаксиранији, опуштенији, други није, а исто је и са ђацима.
Било би најбоље и то је у плану да се по 15 ђака распореди по учионицама, јер су све учионице климатизоване, за разлику од фискултурне сале, па је било неопходно обезбедити вентилаторе и воду.
Како мотивисати ђаке
Како је дошло до тога да је ова школа увек у врху на ранглисти по успешности на завршном испиту наша саговорница објашњава на основу свог примера. Она напомиње да није „залутала” у ову професију и да јој је циљ био да, пре свега као наставник српског језика, не буде „досадна”, а као директор да деци не буде „досадно” у школи.
– Зато сам увек била окренута дигитализацији наставе. Деца сада живе у виртуелном свету и њима је то неопходно, објашњава Данијела Ралетић.
Она напомиње да је све кренуло за време короне када је дигитална настава у овој школи била на врхунском нивоу.
Наравно, каже она, за добар резултат потребни су, пре свега добри услови рада и на првом месту мотивисани наставници који умеју да извуку најбоље од деце. Истина је да нису ни сва деца иста и не показују исто интересовање, али наставник је ту да га заинтересује за свој предмет и пронађе оно у чему је најбољи.
– Кад имате мотивисаног наставника који има добре услове за рад прича је завршена. Такође, атмосфера у школи је врло битна. Када сам дошла на место директора имала сам већ двадесет година искуства као наставник у овој школи и одлично сам знала шта није добро и шта треба да се промени. Прво што сам желела је да се уради дигитализација и тај процес је трајао четири године, али успели смо. Уз то сам морала да се побринем и за добру атмосферу у школи. Веома је битно да се сви осећају добро, а онда резултати не изостају, каже директорка Ралетић.
У самом старту преуређена је кухиња и осим оброка за ђаке, обезбеђен је и доручак за све наставнике. Велика пажња посвећује се деци у првом и другом разреду која су у продуженом боравку и има их око 150, које увек дочека права кућна атмосфера, где се они осећају опуштено и сигурно. Набављене су и игрице за опуштање деце на часу музичког образовања од првог до четвртог разреда, при чему осим опуштања деца много тога и науче.
Три пута годишње у школи се организују дани интелигенције. За ову активност купљене су пузле од по хиљаду комада (Гинисов рекорд је 1.500 комада) и суботом се организују такмичења у брзини склапања пузли. Тада школске куварице направе пице, брдо палачинки, купе сокове, окупе се и родитељи и деца и никоме се не иде кући, каже директорка Данијела.
– Имамо и три издвојена одељења у Добрачи, Каменици и Рогојевцу, где повремено организујемо дан без мобилних телефона. Позовемо родитеље и одемо у Каменицу, на неку ливаду где нема домета на пикник и то буде предивно.
Пракса је да се на матурској вечери проглашавају најбољи друг и најбоља другарица. Деца гласају за оног ко им је највише пута давао да препишу на тесту, ко им је решавао задатке из математике. И никада нису омашили, каже директорка. Као награду школа увек обезбеди лепе поклоне – паметне сатове, звучнике како би ту децу издвојили из масе.
– Деца су превише затворена у кући, велики су индивидуалци и много им недостају овакве ствари. Ђацима генерације ове године смо поклонили по таблет и сви су били одушевљени. Чињеница је да су они већ у овом узрасту склони разним калкулацијама, па је неопходно издвојити оне који су промотери правих вредности, тврди наша саговорница.
Иначе, ова школа има око 1.050 ученика и огроман недостатак простора. Град је обећао да ће преуредити тавански простор у шест, седам учионица, наредне године, али све је то на дугом штапу.
– Тиме што смо направили добру атмосферу и услове за рад ми смо себи натоварили велики терет, јер је огроман притисак родитеља из свих крајева града да децу упишу у ову школу. Ми смо дужни да, пре свега, примимо децу из оног дела који просторно, по мрежи коју је направио град, припадају овој школи и ту долази до великих проблема, закључује директорка Данијела Ралетић.
Аутор: Гордана Божић
Извор: Крагујевачке новине