Значај дечје игре важан је за развој детета, а родитељи то све чешће заборављају. Покрет је основа развоја, јер једноставном аналогијом може се видети да жива бића која се не крећу (биљке) немају нервне ћелије, а жива бића која се крећу имају. Најсложенији нервни систем има човек, па ако се тако посматра, ми смо жива бића за кретање и јасно је да је човека у великој мери формирао усправан ход.
Озбиљан проблем је све чешћа појава да родитељи гурају своје дете у колицима до друге, понегде чак и до треће или четврте године. Ако знамо да се мозак интензивно развија у првим годинама живота, а да смо ми жива бића за ходање, јасно је да дете мора да хода. Овај проблем се види индиректно, јер има све више деце са равним стопалима. По неким истаживањима преко 50% деце има овај проблем. Пре 20-ак година било је око 15% равних стопала, према томе ово није генетски условљено. Проблем је што деца више скоро да и не ходају.
Али нажалост постоји и други проблем, па уместо да дете у развоју хода, трчи, скаче, врти се, прескаче преко препрека, постоје ситуације где дете све више времена проводи за рачунаром. То није активност која ће помоћи у укупном развоју дечјих биолошких потенцијала. Компјутер јесте користан, само је питање где је граница, тј. колико времена дете може да проводи са њим да не би било више штете него користи. Најбоље игре су оне у којима дете размишља, креће се и комуницира са другом децом. Из овога је јасно да је потребно организовати време и омогућити да су деца што више у природи и на игралиштима.
Аутор: Ранко Рајовић
Извор: ntcucenje.com