“Deca danas više ne idu na igrališta. Dovoljno je da pogledate parkove. Tu su deca do pete godine sa mamom, tatom… A starija deca, gde su nam?” – pita se Ranko Rajović, autor NTC programa i stručnjak za dečji razvoj.
Rajović kaže da je u Bačkoj Palanci gde je odrastao sport bio sastavni deo detinjstva te da su sva deca trenirala po nekoliko sportova.
“I to je važna poruka roditeljima – upišite dete na sport. Nemojte ga voditi na sto aktivnosti. Balet, engleski, košarka, skijanje, mačevanje. Ne. Izaberite sport i još jednu aktivnost. Ne treba dete opterećivati jer dečji mozak radi drugačije, sporije nego naš. Oni su na teta-frekvenciji, a to je sporije. Zašto? Dete mora sve da vidi, analizira, prihvati i obradi i da ide dalje. Svaki put kad nešto vidi, to je novo iskustvo. Jer dečji sat drugačije kuca.” – objašnjava Ranko Rajović.
Ona navodi i primer deteta koje je videlo pticu na prozoru. Kad sleti, dete je uoči, posmatra i to traje. I to je glavni događaj za to dete tog prepodneva. Za odrasle je to “došla ptica, otišla ptica”. A dečji mozak mora da radi sporije da sve prihvati i poveže.
“A šta mi radimo? Mi ih vodimo na jednu aktivnost, drugu, treću, petu i dete više nema vremena da obradi informacije. To znači da moramo usporiti. Nemojte da prekidate prirodni proces. Ne možemo mi svoje ideje da forsiramo preko deteta. Oštetićemo ga. Dete mora da ima SVOJE vreme i vreme da mu bude dosadno. Jer tek tad počinje da misli. Manje igračaka im otvara mogućnost da više stvaraju. A mi, umesto toga, čim dete kaže da mu je dosadno hvatamo daljinski i tu je 20 kanala. A šta su nama govorili roditelji kad dođemo i kažemo da nam je dosadno? “Idi igraj se”. I to je najbolji savet.” – tvrdi Rajović.
Ako posmatramo dosadu kao dosadu, ona je stres. To je neprijatno stanje iz kojeg mozak želi da “pobegne”. I tad je najlakše da uzmemo video-igricu i da blokiramo dosadu. A šta je drugi način? Pa da kreiramo nešto.
Šta mislite, šta je od toga bolje za vaše dete?
A kako je dosada nastala?
Odgovor na ovo pitanje vrlo je zanimljiv. Kaže Rajović, to se desilo verovatno kad je čovek otkrio vatru. Nekada davno lobanja je bila trouglasta jer su se mišići za žvakanje spajali na vrhu i bilo ih je mnogo više. Pre vatre, ljudi su jeli sirovo meso i žvakali su jako dugo, za obrok im je bilo potrebno mnogo vremena. A onda su pronašli vatru. I obrok može da se pojede za 10 minuta i odjednom su se pojavili sati slobodnog vremena. Vremena za dosadu. Tada je čovek počeo da stvara.
“I to je poenta dosade. A mi smo danas u problemu baš zato što nema dosade i imamo decu koja ne znaju da reše dosadu. Dobijaju odmah sve i sada. I ako tako naučimo dete da funkcioniše, tako se razvija i ponašanje. I šta se desi sutra kad dete poraste? Prag tolerancije, nula. Frustracija ogromna. Zato je jako važno da se roditelji edukuju.” – zaključuje Ranko Rajović.