Рођење живог и здравог детета највећа је срећа сваког родитеља. За развој и нормалну функцију стварања гласа и говора нужни су нормално развијени органи слуха, органи за артикулацију и нормалан интелектуални развој. Развој говора траје од рођења па дословце до смрти.
Најинтензивнији је, наравно, у дечјој доби. Развој говора можемо пратити у неколико фаза.
Од рођења до 8 месеци
Прва фаза почиње чим дете дође на свет и почне да плаче. У том се периоду код детета јавља фаза рефлексног гласања помоћу којег изражава физиолошко и емотивно стање. У тој фази нема правих говорних гласова, али је веома важна за целокупни говорни развој јер мозак бебе поступно учи контролисати изговор гласова и слушање. Плач као прво вокално изражавање поручује нам да је наше дете гладно, жедно или да му нешто смета. То је уједно и прва комуникација између родитеља и детета. Беба постаје осетљива на интонацију гласа одраслих и непознатих особа те се ту јавља први социјални осмех. Гласови гукања појављују се као реакција на осмех те говорну и емотивну интеракцију одраслих с бебом. Иако нам се чини да нас дете не разуме, тај период треба искористити и беби пуно причати. Важно је, такође, напоменути да вокална игра која се јавља без обзира на језично окружење не разликује дете које чује од глувога.
Од 8. до 18. месеца
Говорно раздобље које следи обeлежава појаву првих речи са значењем (од 8. до 18. месеца живота). Дете стиче способност имитације гласова, слогова и првих речи. У овом периоду требало би говорити барем 10 речи са значењем, опонашати звукове које чује (најчешће су то звукови опонашања животиња), именовати и показивати једну или две сличице, речима тражити пити, јести…
18 до 24. месеца
Раздобље које следи јестe раздобље појаве првих реченица (од 18. до 24. месеца). Вокабулар свакодневно расте и усвајају се језична правила. Дете схвата да се две речи у говору могу повезати тако да добијемо неки смисао (Мама, дај! Мама, пити!). Почиње да се једноставном реченицом која у почетку није потпуна, али је довољно јасна да околина адекватно реагује. У овом раздобљу велику улогу морају одиграти родитељи, васпитачи и остали који су у контакту с дететом. Дете треба свакодневно подстицати на говор читајући му приче, листајући с њим сликовнице, именујући све што га окружује…
Од 24. до 36. месеца
Раздобље од 24. до 36. месеца време је када дете нагло шири вокабулар и усваја граматичност матерњег језика. Речи које је усвојило дете је у стању да комбинује према синтактичким и морфолошким правилима. Сматра се да је до треће године дететовог живота готова база матерњег језика. То значи да би дете од три године требало да се служи граматички правилним реченицама. У говору трогодишњака могу се чути узрочне, временске реченице. Речник је још увек нешто оскуднији, али структура реченице је правилна. Врло често управо сужен речник, крња реченица, недостатак везних речи, помоћних глагола, предлога… покрене родитеље да потраже помоћ стручне особе, односно логопеда. Ако се процени да је дете премалено за терапију, родитељи ће добити врло корисна упутства или савете како и на који начин подстицати и развијати говор и језик детета. У овој фази веома је важно на саветовање или терапију кренути на време јер су деца у тој доби довољно свесна да се разликују од својих вршњака. Ако се не интервенише на време, дете које је било комуникативно и отворено постаће свесно својих потешкоћа, почеће да се повлачи у себе и неће хтети да комуницира. Такво дете може се осећати мање вредно, љуто, несрећно…
Уместо да његова комуникација постаје све боља, оно ће почети прибегавати употреби гестова. Способност разумевања говора по правилу се развија брже од способности говорног изражавања, и то у предности од неколико месеци. То посебно долази до изражаја у узрасту између 18. и 36. месеца живота.
Дете може да научи да говори само ако је изложено говору. Породица, посебно родитељи, имају темељну улогу у развоју говора детета. Добар говорни узор уједно је и један од најважнијих стубова развоју говора. Нестимулативна околина, не само у погледу говора него и у погледу осећања, штетно утиче како на развој говора тако и на емоционални и интелектуални развој. Дететов говор у почетку најбоље разумеју њему блиске особе (родитељи, браћа, сестре…), но могућност комуникације с различитим одраслим особама подстаћи ће дете да говори разумљивије. Укључивање у колектив међу вршњаке веома је важно, посебно за децу код које се може видети заостајање у развоју говора.
Текст: Бисерка Белухан Гргец, проф. логопед; Логопедски кабинет Вербум санум