Rođenje živog i zdravog deteta najveća je sreća svakog roditelja. Za razvoj i normalnu funkciju stvaranja glasa i govora nužni su normalno razvijeni organi sluha, organi za artikulaciju i normalan intelektualni razvoj. Razvoj govora traje od rođenja pa doslovce do smrti.
Najintenzivniji je, naravno, u dečjoj dobi. Razvoj govora možemo pratiti u nekoliko faza.
Od rođenja do 8 meseci
Prva faza počinje čim dete dođe na svet i počne da plače. U tom se periodu kod deteta javlja faza refleksnog glasanja pomoću kojeg izražava fiziološko i emotivno stanje. U toj fazi nema pravih govornih glasova, ali je veoma važna za celokupni govorni razvoj jer mozak bebe postupno uči kontrolisati izgovor glasova i slušanje. Plač kao prvo vokalno izražavanje poručuje nam da je naše dete gladno, žedno ili da mu nešto smeta. To je ujedno i prva komunikacija između roditelja i deteta. Beba postaje osetljiva na intonaciju glasa odraslih i nepoznatih osoba te se tu javlja prvi socijalni osmeh. Glasovi gukanja pojavljuju se kao reakcija na osmeh te govornu i emotivnu interakciju odraslih s bebom. Iako nam se čini da nas dete ne razume, taj period treba iskoristiti i bebi puno pričati. Važno je, takođe, napomenuti da vokalna igra koja se javlja bez obzira na jezično okruženje ne razlikuje dete koje čuje od gluvoga.
Od 8. do 18. meseca
Govorno razdoblje koje sledi obeležava pojavu prvih reči sa značenjem (od 8. do 18. meseca života). Dete stiče sposobnost imitacije glasova, slogova i prvih reči. U ovom periodu trebalo bi govoriti barem 10 reči sa značenjem, oponašati zvukove koje čuje (najčešće su to zvukovi oponašanja životinja), imenovati i pokazivati jednu ili dve sličice, rečima tražiti piti, jesti…
18 do 24. meseca
Razdoblje koje sledi jeste razdoblje pojave prvih rečenica (od 18. do 24. meseca). Vokabular svakodnevno raste i usvajaju se jezična pravila. Dete shvata da se dve reči u govoru mogu povezati tako da dobijemo neki smisao (Mama, daj! Mama, piti!). Počinje da se jednostavnom rečenicom koja u početku nije potpuna, ali je dovoljno jasna da okolina adekvatno reaguje. U ovom razdoblju veliku ulogu moraju odigrati roditelji, vaspitači i ostali koji su u kontaktu s detetom. Dete treba svakodnevno podsticati na govor čitajući mu priče, listajući s njim slikovnice, imenujući sve što ga okružuje…
Od 24. do 36. meseca
Razdoblje od 24. do 36. meseca vreme je kada dete naglo širi vokabular i usvaja gramatičnost maternjeg jezika. Reči koje je usvojilo dete je u stanju da kombinuje prema sintaktičkim i morfološkim pravilima. Smatra se da je do treće godine detetovog života gotova baza maternjeg jezika. To znači da bi dete od tri godine trebalo da se služi gramatički pravilnim rečenicama. U govoru trogodišnjaka mogu se čuti uzročne, vremenske rečenice. Rečnik je još uvek nešto oskudniji, ali struktura rečenice je pravilna. Vrlo često upravo sužen rečnik, krnja rečenica, nedostatak veznih reči, pomoćnih glagola, predloga… pokrene roditelje da potraže pomoć stručne osobe, odnosno logopeda. Ako se proceni da je dete premaleno za terapiju, roditelji će dobiti vrlo korisna uputstva ili savete kako i na koji način podsticati i razvijati govor i jezik deteta. U ovoj fazi veoma je važno na savetovanje ili terapiju krenuti na vreme jer su deca u toj dobi dovoljno svesna da se razlikuju od svojih vršnjaka. Ako se ne interveniše na vreme, dete koje je bilo komunikativno i otvoreno postaće svesno svojih poteškoća, počeće da se povlači u sebe i neće hteti da komunicira. Takvo dete može se osećati manje vredno, ljuto, nesrećno…
Umesto da njegova komunikacija postaje sve bolja, ono će početi pribegavati upotrebi gestova. Sposobnost razumevanja govora po pravilu se razvija brže od sposobnosti govornog izražavanja, i to u prednosti od nekoliko meseci. To posebno dolazi do izražaja u uzrastu između 18. i 36. meseca života.
Dete može da nauči da govori samo ako je izloženo govoru. Porodica, posebno roditelji, imaju temeljnu ulogu u razvoju govora deteta. Dobar govorni uzor ujedno je i jedan od najvažnijih stubova razvoju govora. Nestimulativna okolina, ne samo u pogledu govora nego i u pogledu osećanja, štetno utiče kako na razvoj govora tako i na emocionalni i intelektualni razvoj. Detetov govor u početku najbolje razumeju njemu bliske osobe (roditelji, braća, sestre…), no mogućnost komunikacije s različitim odraslim osobama podstaći će dete da govori razumljivije. Uključivanje u kolektiv među vršnjake veoma je važno, posebno za decu kod koje se može videti zaostajanje u razvoju govora.
Tekst: Biserka Beluhan Grgec, prof. logoped; Logopedski kabinet Verbum sanum