Kao roditelji često se zapitamo da li je razvoj naših mališana uredan? Da li se funkicije poput intelektualnih, motoričkih, senzornih, tj. svih mentalnih funkcija, razvijaju normalno?
Postoje razvojne norme. Pomoću njih, svaki roditelj može da se usmeri i orjentiše u smeru normalnog i urednog razvoja svog mališana. Pre svega, treba znati da razvojne norme nisu strogi pokazatelji nečijeg trenutnog stanja. Isto tako one ne predstavljaju ono , što dete mora da postigne u određenom uzrastu.
Nekada se dešava, da se mi, kao roditelji, zabrinemo bez razloga. Opet se podsećamo, da je svaki govorno- jezički razvoj zavisi od rane stimulacije, koja je od velikog značaja, a isto tako, je i bitan pokazatelj za prognozu logopedskog tretmana.
Ovde ćemo se osvrnuti na razvojne norme koje se odnose na govorno- jezički razvoj:
Od 0 do 2 meseca
– Zvonko plače;
– Reaguje na iznenadne zvuke i šumove;
– Dobro guta;
– Dobro vuče dok sisa;
– Dobro odvara i zatvara usta.
Od 2 do 4 meseca
– Reaguje na zvukove, okrećući glavu prema prema izvoru zvuka;
– Pojava grupe glasova D,G,B;
– Gukanje kao oblik raspevavanja;
– Produkcija glasova BA, KA, GA;
– Pojava bezvučnih ploziva P, T;
– Kod vokalizacie trećeg glasa dodaje se vokal ili konsonant
( eae…b, eae….u…);
– Zaustavlja pogled na majčinim očima ( posmatra pokretanje majčinih usana, prilikom njenog obraćanja ).
Od 4 do 6 meseci
– Povezivanje vokala u slogove;
– Prati pogledom kretanje predmeta;
– Primećuje sitne predmete koji se nalaze na stolu;
– Podizanje jezika;
– Ovladavanje osnovnim pokretima artikulacionih organa;
– Pojava glasova H, F, V iz grupe frikativa;
– Određenom vokalizacijom ili gukanjem daje do znanja da je prepoznalo majku;
– Vrši modulaciju glasa, kao pri pevanju;
– Prilikom pevanja dete vrši promenu dužine, jačine i visine glasa;
– Glasno se smeje, u nekim trenucija zadovoljstvo izražava i kroz vrištanje.
Od 6 do 8 meseci
– Pravilno lokalizuje izvor zvuka;
– Plače uz izgovaranje m…m…m…mmmm;
– Sve više nerazumljivo brblja;
– Jasno spaja dva sloga ( ba-ba, ta-ta…)
– Razume reč: NE!;
– Razume i odaziva se na sopstveno ime;
– Pljeska rukama.
Od 8 do 12 meseci
– Auditivna percepcija je usmerena na glasove maternjeg jezika;
– Izgovara određeni broj fonema, tj. fonemskih skupova;
– Formira slogove, koje ponavljanjem pretače u reči;
– Formiraju se reči koje su asocijacija za određene ljude i predmete;
– Pojava prve smišljene reči ( mama, tata…);
– Pokušava da izgovori nove reči;
– Sluša i imitira zvukove iz svoje okoline;
– Ume da pokaže: ,, Gde je pametna glava? ,, ili ,, Gde zeka pije vodu ? ,, ;
– Zna da taši;
– Dobri pokreti žvakanja i gutanja;
– Razume naređenje ,, Daj mi to..,,;
– Izvršava naloge: ,, Dođi,, , ,, Nemoj,, ;
– Rečnik se uvećava za oko 200 reči.
Od 1 do 2 godine
– Pravi proste rečenice, tj. spajanje imenice i glagola ( Mama daj, Tata ide…);
– Imenuje predmete na zahtev;
– Prepoznaje predmete na slici ( kuća, maca, kuca…);
– Upotrebljava ružne reči;
– Odgovara na pitanje ,, Kako se zoveš?,, ;
– Odgovara na pitanje ,, Kako pas laje?,, ;
– Traži rečima da jede i da pije;
– Saopštava svoje želje i namere;
– Agramatične rečenice;
– Ima rečnik od prosečno 300 reči;
– Zna da imenuje nekoliko osnovnih boja;
– Vodi razgovor sa igračkama;
– Pokazivanje delova tela;
– Može da sluša priče i da posmatra slike koje su vezane za datu priču.
3 godine
– Može da broji do tri;
– Ponavlja dva od tri besmislena sloga;
– Sebe zove imenom;
– Koristi zamenicu JA;
– Može da upoređuje određene boje;
– Zna da recituje pesmicu;
– Od šest pokazanih predmeta, dete tačno imenuje tri;
– Pokazuje prstima koliko ima godina;
– Pravilno crta krug;
– Ima fond od 600 do 800 reči;
– Upotrebljava priloge, predloge i prideve;
– Imenuje jednostavne radnje;
– Koristi negativne rečenice;
– Razume pitanje: ,, Šta leti,šta skače,šta pliva?,, ;
– Postavlja pitanje: Ko, Šta….
4 godine
– Rečnik sadrži od 1200 do 1500 reči;
– Ponavlja tri od pet besmislenih slogova;
– Broji do pet;
– Govori o događajima;
– Pokazuje levu i desnu stranu;
– Zna da nacrta kvadrat;
– Zna pesmice od dve i tri strofe;
– Imitira govor i ponašanje odraslih;
– Kombinuje predikat i objekat;
– Pažnja deteta tj. njegova igra može da traje do 10ak minuta;
– Igra se izmišljenih igara;
– Zna da razlikuje suprotnosti ( veliko- malo, bata- seka, otvoreno-zatvoreno, puno-prazno..);
– Koristi prideve koji se odnose na veličinu;
– Pravilno upotrebljava prošlo vreme: Video, sedeo, išao…;
– Priča priču na osnovu slika;
– Pogađanje stvari, na osnovu upotrebne definicije.
5 godina
– Potpuno gramatičan govor;
– Rečnik se sastoji od 1800- 2200 reči;
– Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika ( sa 5,5 godina);
– Razlikuje jutro od večeri;
– Pravilno i po redosledu prepričava priču;
– Broji u nizu do deset;
– Poznaje sva četiri godišnja doba;
– Može da ponovi četiri od pet besmislenih slogova;
– Zna da nacrta trougao;
– Zna da razlikuje osnovne boje;
– Može da izvrši tri uzastopna naređenja;
– Postavljanje pitanja: Kada , Kako? ;
– Pažljivo sluša pričanje priče i do pet minuta;
– Razume poređenje; lepo, lepše, najlepše;
– Može da opiše predmet, igračku i sliku.
6 godina
– U rečniku ima preko 2000 reči;
– Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika;
– Prepoznaje rimovanje reči;
– Upotrebljava reči koje se odnose na sled događaja: pre i posle;
– Zna da broji do 10, unapred i unazad;
– Koristi reči: juče, sutra, jutro, podne;
– Pronalazi reč u paru suprotnosti;
– Zna da nabroji dane u nedelji;
– Može da koristi i do 15 sinonima za ,, IĆI,, (hodati, marširati, skakati, trčati, juriti…);
– Koristi prosto proširene rečenice;
– Razume značenje reči ,,u sredini,, ili ,,između,, ;
– Zna da napiše svoje ime;
– Zna da kaže svoje ime i prezime.
7 godina
– Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika;
– Raspon aktivnog rečnika je o 3000 do 4000 reči;
– Rečenica se sastoji od 7 do 10 reči;
– Objašnjava nešto na pitanje:,, Zašto,, ;
– Sastalja priče na zadatu temu;
– Zna da broji do 20, unapred i unazada;
– Slike opisuje složenijim pojmovima;
– Vrši analizu i sintezu reči od 4,5 glasova;
– Pravi razliku između godišnjih doba;
– Može da koristi i do 23 sinonima za ,, IĆI,, ;
– Pita za značenje nepoznate reči;
– Zna da kaže svoju adresu, broj telefona….;
– Zna da piše i da ćita vlastito ime i prezime;
– Razgovara sa grupom vršnjaka o sličnim iskustvima.
Ovo su pre svega neki od pokazatelja pravilnog i urednog govorno- jezičkog razvoja. Ako smatrate da Vaše dete u nekim stavkama ili u većini svega što je navedeno, zaostaje, ili ne ispunjava neke od ovih pokazatelja, potrebno je da se posavetujete sa vašim logopedom, koji će Vam dati objašnjenja i upustva koja trebate slediti.
Tamara Vasić
master defektolog- logoped
Izvor: deteplus.rs