Пљескање по гузи или популарно звана „васпитна мера“ одувек изазива полемике и подељена мишљења, а Роналд Пајс, професор психијатрије са SUNY медицинског Универзитета, дао је свој суд о томе да ли је прихватљиво повремено физички казнити дете због недоличног понашања.
За време председничке кампање један од сенатора, Тед Круз, јавно је рекао: „Ако моја ћерка Кетрин (5), каже нешто за шта зна да није тачно, за то добије батине“. Недавно у Канади, након захтева Комисије за истину и помирење, либерална влада је обећала да ће укинути право родитеља да физички дисциплинују своју децу, а судећи по недавном чланку у Washington Post-u, Америка све мање и мање подржава ударање деце, али велики број Американаца то и даље чини.
Како стоје ствари у Србији?
О овој теми било је речи и код нас. Крајем 2014. године велику прашину подигао је нацрт грађанског законика којим је предвиђена забрана сваког злостављања детета, укључујући и физичко кажњавање. Закон је предвидео и да деца у Србији могу да пријаве родитеље који их физички кажњавају. У том случају Центар за социјални рад прво ће упозорити родитеље, а ако се кажњавање настави, социјални радници ће их упутити у породично саветовалиште. Ако рад са родитељима не уроди плодом, крајња мера је одузимање детета. И раније је било племика на ту тему, а шта наши стручњаци мисле о томе, прочитајте ОВДЕ.
Па, да ли је у реду повремено изударати дете које се не понаша како треба?
Да се одмах разумемо, моја супруга и ја немамо деце и ја се трудим да не осуђујем парове чија деца имају велике проблеме са понашањем. Али, као психијатар не могу да игноришем чињеницу да физичко кажњавање које укључује батине узима велики данак на ментално здравље деце, каже Роналд Прајс.
Зашто родитељи туку децу
У прегледу закона о физичком кажњавању у САД, професор психијатрије Мајкл Нокс са Универзитета из Толеда, приметио је фрапантну иронију по питању става Америке према оваквом виду кажњавања: „У САД је противзаконито ударати затворенике, криминалце и остале одрасле особе. Иронично, једина људска бића које је и даље легално тући су они најрањивији припадници друштва, они које бисмо требали да штитимо – деца“.
Нокс, као и многи други експерти за ментално здравље, истиче јаку везу између физичког кажњавања и злостављања деце и каже да су батине често први корак у циклусу злостављања. Оно што може на почетку бити добронамерна жеља родитеља да дисциплинују своје дете, често се завршава изливима беса родитеља и све јаче ударце.
Није у питању то да су родитељи по природи „зли“ или „злостављачи деце“ већ их често стрес доводи до тачке пуцања и они напросто нису у том тренутку свесни да постоје и друге методе кажњавања. На пример, одузимање појединих привилегија и позитивно истицање дечјег примерног понашања.
Утицај батина на дете
Има доста белешки о психолошком утицају на децу која трпе физичко кажњавање.
Национална асоцијација педијатријских практичара издала је 2011. године саопштење у коме истичу: „Физичко кажњавање представља јак фактор ризика за децу која касније развијају импулсивно и асоцијално понашање, а деца која често трпе овакав тип кажњавања имају веће предиспозиције да се у одраслом добу понашају насилнички“.
Сличну објаву дала је и Америчка академија за дечију и адолесцентску психијатрију 2012. године: „Иако физичко кажњавање може да има велики утицај на тренутну промену понашања детета, на дуже стазе је потпуно неефективно“.
Укратко, ако изударате дете то ће вам помоћи само у том тренутку, али на неки дужи период времена, батине ће се показати као веома лоша метода. Дете које често трпи физичко кажњавање учи да је сила једини метод за решавање проблема.
Родитељи против истраживања
Али чекајте мало: зар нема неких изузетака у овим општим истраживањима? Да ли постоје прилике у којима понеки ударац по задњици може да помогне да се поправи непримерно понашање детета, или барем да му не нанесе неку значајну штету?
Многи родитељи мисле тако, али већина експерата тврди да има јако мало доказа да потврди ове наводе. Сходно томе, докторка Марџори Гуно и Кери Ли Маринер, објавиле су студију 1997. године у којој наводе да су за већину деце, тврдње да батине изазивају агресивно понашање, потпуно неосноване.
Оне тврде да ефекти батина зависе од „значења“ које им деца приписују. На пример, ако деца доживљавају батине као вид родитељске агресије, то може да утиче на касније агресивно понашање детета. Ипак, многи родитељи истакли су да до батина увек доводи лоше понашање деце, а не обрнуто.
Упркос томе, у заједници менталног здравља постоји општа сагласност да сваки вид менталног кажњавања може оставити последице.
Родитељима који верују да не постоји алтернатива ударању деце која се не понашају примерно, била би потребна помоћ професионалаца и едукација у циљу да смање ниво стреса и да повећају употребу других метода на место физичког кажњавања.