Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika za N1 je izjavila da su loši rezultati ovogodišnjeg završnog ispita iz srpskog na maloj maturi rezultat činjenice da je ove godine test bio drugačiji od prethodnih, ali i da nije novina da nam obrazovni sistem nije dobar.
Ona je istakla da su među ključnim problemima u obrazovnom sistemu zastareli i preobimni nastavni programi, manjak savremenih nastavnih sredstava, a tu je i problem sa nastavnim kadrom pošto mladi ljudi koji bi trebalo da budu nosioci inovacija „kroz školu samo prođu“.
Ljudi, kako dodaje, zbog situacije u prosveti ne žele da se bave tim poslom. Ističe i da zaposleni imaju previše administrativnih poslova, a pored toga nema ni ozbiljne analize ministarstva i nadležnih službi šta treba konkretno uraditi da se stanje promeni.
Podsećamo, deca su na testu iz srpskog u okviru male mature imala u proseku 10,73 poena što je najlošiji rezultat od kad se mala matura sprovodi u Srbiji. Rezultati tog testa bili su čak lošiji nego na testu iz matematike.
Pored izrazito loših rezultata, za sve srednjoškolske ustanove spušten je upisni prag jer deca nisu imala dovoljno poena da se upišu.
Snežana Romandić kaže da je iznenađenje bilo da je test ove godine bio nešto drugačiji i to prevashodno iz srpskog. Bio je veći broj pitanja iz književnosti koja su zahtevala funkcionalnu pismenosti kod dece i logičko razmišljanje. A upravo to nedostaje današnjoj deci i na šta su zaposleni u školama godinama upozoravali, ali nadležni ne reaguju.
Upitana da li imaju osnove kritike da je u pitanju „slabija generacija“ ili se radi o naplati za „onlajn školovanje“ i posledice tragičnih događaja sa početka maja, Romandić kaže da te stvari jesu svakako imale uticaj, ali da smatra da je suštinski problem u tome što je deci dat test koji je zahtevao da logički promisle pitanja iz književnosti.
Romandić ocenjuje da je takav teži test dat namerno, budući da smo prethodnih godina dobijali sve lakše testove.
Ministarstvo i nadležni nastojali su, kako dodaje, da probaju da učine test težim da se bi se spustio broj bodova na testu, jer su uplašeni time da deca izlaze sa sve većim prosecima, a njihovo znanje ni blizu nije kao što se očekuje i kao što je potrebno da bi mogli da budu funkcionalni akteri društva.
„Naša deca kada pročitaju tekst duži od par rečenica ne znaju da ga reprodukuju i ne znaju šta su pročitali“, rekla je Romandić.
Povodom sve većih proseka i sve većeg broja odličnih učenika u školama, ona kaže da je prosek važan i deci i roditeljima jer postoji utisak da „ocenama služimo za kupovinu socijalnog mira“ i da roditelji koji rade po ceo dan očekuju da deca budu odlična, a to nije realno stanje.
„Roditelji ne razumeju da moraju da budu aktivni akteri obrazovanja svoje dece i da mi prosvetni radnici nismo kamen spoticanja. Kada ih upozorimo da postoji problem, uvek ispadne da su zaposleni u školama karika na kojoj će se nešto slomiti i mi moramo da popustimo, pa imate proseke preko četiri, a decu bez adekvatnog znanja“, naglasila je Romandić.
Na pitanje kakve generacije to stvaramo, ona kaže da prosvetni radnici za sada ne znaju ni kako će početi novu školsku godinu, da li će se i šta od planova implementirati.
„Nama odluke stižu danas za juče. Mislimo da ovako više ne može i da moraju da se menjaju krupne stvari – da svi akteri društva budu uključeni. Uskoro ćemo se pretvoriri u one koji samo čuvaju decu, a oni koji imaju novca će ići u privatne škole, mada je pitanje kakvo će biti njihovo funkcionalno znanje“, ocenjuje predstavnica sindikata.
Izvor: N1