Kada govorimo o bratstvu i sestrinstvu, najčešće prvo pomislimo na veoma blisku porodičnu povezanost, neprikosnovenu podršku i oslonac, i bezuslovno prijateljstvo. Međutim, praksa nam pokazuje da ovi odnosi, neretko, bivaju obojeni rivalstvom, u čijem središtu je ljubomora, koja može dostići i nivo zavisti. Rivalstvo i ljubomora proizilaze iz percepcije deteta da je drugo dete favorizovano. Među polovima ne postoje značajne razlike po pitanju učestalosti ove pojave. U određenoj meri, rivalitet i ljubomora su normalne i očekivane pojave u porodicama u kojima ima više dece, ali postaju problem kojim se ozbiljnije treba pozabaviti onda kada roditeljima ne pođe za rukom da ih otklone i neutrališu.
Dete koje je ljubomorno na svog brata ili sestru možemo da uočimo tokom igre. Ono će biti pojačano agresivno i grubo prema bratu/sestri, što će pokazati kroz guranje, udaranje, štipanje, ujedanje, a kada mu se skrene pažnja reći će da je to samo deo igre. Može doći i do toga da dete postane infantilnije i vrati se na neku od prevaziđenih razvojnih faza (na primer, na ,,bebeći’’ govor ili sisanje palca), da postane razdražljivije, ili da počne da privlači pažnju roditelja neprimerenim ponašanjem.
Rivalstvo se ne prevazilazi nužno sa odrastanjem. Obojenost odnosa negativnim osećanjima može se održavati i kod odraslih, formiranih ličnosti. Tokom adolescencije i odraslog doba, rivalstvo i konflikti se mogu čak i intenzivirati (naročito ako siblinzi imaju različite temperamente, načine života, nivoe postignuća, i slično). Ispoljavaće se kroz ogovaranje, pričanje o bratu/sestri iza leđa, takmičenje ko će naći bolji posao, ko će imati kvalitetniji partnerski odnos, ko će pre osnovati porodicu, čija deca će biti uspešnija, i posledično kroz formiranje osećanja zavisti (koje može prerasti i u depresiju!) kod ,,gubitnika’’.
Na koji način roditelji podstiču rivalski odnos?
Rivalitet se formira u detinjstvu i održava tokom odrastanja ukoliko su prisutne određene greške u vaspitanju koje prave roditelji. Na primer, ljubomoru može podsticati takmičarska atmosfera. Ako roditelji poistovećuju decu i usmeravaju ih ka istim aktivnostima, ne uzimajući u obzir njihove talente i lične sklonosti, očekivano je da se jave negativne emocije kod deteta koje je manje uspešno i doživljava da je u lošijoj poziciji.
Zatim, rivalitet će podsticati i poređenje od strane roditelja i slanje poruka kao što su; ,,Vidiš li kako je tvoj brat uspešan u matematici i ređa samo petice, zar ti ne možeš isto tako?!’’, ,,Zašto ti ne možeš da budeš miran i pristojan kao tvoja sestra?!’’.
Roditelji će negovati konflikt među decom i u slučaju različitog nivoa odgovornosti koji im pridaju. Odgovornost treba razvijati pođednako kod svakog deteta, u skladu sa uzrastom. To se odnosi, recimo, kako na kućne obaveze, tako i na situacije kada se deca posvađaju, gde treba izbeći dodeljivanje uloga ,,nasilnika’’ i ,,žrtve’’.
Mlađe i starije dete
U kontekstu rivalstva, značajno je pomenuti i redosled rođenja. Prvorođeno dete može ispoljiti ljubomoru kada dobije mlađeg brata/sestru, što može postati i trajan, čvrsto ukorenjen obrazac ponašanja, pod uticajem formiranja uverenja da je sva pažnja usmerena ka bebi i da se niko više ne bavi njime. Dete se pita: ,,Da li sam im ja još uvek važan/-na?’’, i strahuje za sigurnost svog odnosa sa roditeljima. Nedostatak pažnje se doživljava kao uskraćivanje ljubavi, posebno na mlađim uzrastima kada se dete još uvek poistovećuje sa roditeljima. Izjave poput: ,,Ne mogu da se igram sa tobom, hranim bebu’’ ili ,,Ne možemo napolje, beba treba da spava’’ hraniće ljubomoru. Umesto toga, bolje je reći: ,,Igraćemo se za 5 minuta’’ ili ,,Ići ćemo napolje malo kasnije’’, bez stavljanja akcenta na bebu.
Preporuka je da roditelji pripreme starije dete za dolazak bebe u porodicu. Kako? Recimo tako što će im pričati o svom detinjstvu, svojim mlađim siblinzima i njihovom rođenju. Zatim, dobro je upoznati dete sa tim kako će izgledati život sa bebom – sa tim da ona puno spava, plače, da ne može da se igra dok malo ne poraste. Ukoliko među rodbinom i prijateljima ima onih koji su nedavno dobili bebu, trebalo bi dete odvesti u posetu kod njih da oseti tu atmosferu. Jako je značajno i što više uključiti starije dete u pripremne aktivnosti – u kupovinu i odabir odeće i ostale opreme, u biranje imena za bebu, u uređenje bebine sobe.
S druge strane, kroz odrastanje, kod mlađeg deteta se može razviti težnja da bude kao starije i da dobija sve ono što dobija starije dete. Ta pojava je češće izražena kod siblinga istog pola. Na primer, mlađa sestra može razviti ljubomoru prema starijoj jer je starijoj dozvoljeno da se šminka, da ima veći džeparac, da ostaje duže u gradu, da ide sa društvom na more.
Ukoliko se problem rivalstva ne prevaziđe kroz sazrevanje, i ukoliko su obe strane saglasne da rade na poboljšanju odnosa, nije kasno to učiniti ni u odraslom dobu. Prvenstveno, potrebno je osvestiti kako lične tako i roditeljske greške iz prošlosti, a potom raditi na prihvatanju prošlosti takve kakva jeste, zatim na menjanju onoga što je moguće promeniti u sadašnjosti, te na jasnoj, asertivnoj komunikaciji koja nije zasnovana na nesporazumima, pretpostavkama, osudama i sarkazmu.
Autor: Mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i KBT savetnik, Vaš psiholog tim