Имам троје деце и већ пуних 15 година сам учитељица. Из свог искуства у васпитавању и образовању деце, могу да кажем да сам научила следеће: ми одгајамо генерацију деце која ће бити потпуно неспособна да оствари било какав успех у модерном добу. Учимо их да буду егоцентрични и да одустају, често и пре него што су било шта покушали.
Зато желим да у неколико кратких лекција родитељима пренесем све оно што сам и сама научила, а што им сигурно може користити.
Родитељи, ви својој деци нисте најбољи пријатељи, ви сте им РОДИТЕЉИ
Ваш посао је да усадите својој деци висока морална начела и научите их правилима понашања у свету у којем живимо. Сувише родитеља које сам до сада срела не схвата ову улогу и мисле да треба својој деци да буду на првом месту пријатељи, па тек онда родитељи.
То је велика грешка. Најбољи пријатељ је особа која се с вама радује успесима и која вас подржава у тешким тренуцима, али не и неко ко је одговоран за ваше поступке и понашање. У томе је разлика и зато је потребно да будете пре свега – родитељ.
Родитељи, ако ваша деца не умеју ништа сама, то је ваша кривица, не њихова
Ако постоји нешто што је карактеристично за модерне родитеље, то је да чим деца кажу или покажу да нешто не могу сама, родитељ без много размишљања прискочи и то уради уместо детета. На тај начин не помажемо деци, већ само одгајамо генерацију која ће одустати истог тренутка кад наиђе на препреку.
Неуспех је део одрастања и сазревања и деца би требало да науче да се с њим суоче; да падну, а онда сами устану отресу ногавице и – покушају поново. Покажите својој деци како да нешто ураде, одмакните се и пустите их да то покушају сами. Сигурно ће бити спорији него ви, мање ефикасни, али то је део учења и одрастања. Сваки пут када их подстакнете да нешто ураде сами, биће бољи него претходни. Али, ако им никад не дате шансу, никад неће ни научити.
Нема ничег што толико може изнервирати наставника као дете које не жели чак ни да покуша да испуни задатак. Ипак, то виђају сваког дана у учионици и на томе могу да захвале родитељима који су научили децу да неко други све треба да ради уместо њих.
Родитељи, морате се заузети за своју децу, али морате пружити подршку и њховим учитењима
Много родитеља научено је да је њихов задатак да се увек заузму за своју децу. И то је апсолутно тачно. Али, исто тако, многи заборављају другу важну ствар – одговорност да подрже учитеља свог детета у његовом раду. То значи да му се увек обратите за савет везано за дететово понашање и образовање и да га слушате кад вам говори о вашем детету. Веровали или не, понашање детета код куће може бити много другачије од његовог понашања у школи.
Многим родитељима изгледа промиче чињеница да су учитељи професионалци. То што смо сви ишли у школу не значи да смо сви експерти за образовање. Ако подривате ауторитет учитеља пред дететом, ако му пртивречите, ви свом детету шаљете поруку да његов учитељ не завређује поштовање.
Када вам учитељ нешто каже, последња ствар коју треба да урадите је да се окренете ка детету и кажете: „Да ли је то тачно?” Можда вам се чини да на тај начин укључујете дете у комуникацију, али оно што заправо питате своје дете је да ли његов учитељ говори истину или не. Преиспитујете веродостојност онога што је учитељ рекао и практично шаљете поруку да не верујете учитељевим тврдњама док и ваше дете не потврди.
Родитељи, учитељ не може одрадити и ваш посао у процесу образовања ваше деце
Многи родитељи уверени су да је обавеза школе да њихово дете научи и свим животним лекцијама које би трабало да зна. Истина је да школа мало тога може, ако ви код куће не радите свој део посла. Родитељи, а не школе су ти који сносе одговорност за добро или лоше понашање своје деце.
Ваш је посао да будете својој деци добар пример и научите их животним лекцијама које треба да знају. Учитељ ваше деце може употпунити те лекције, али родитељи су ти које ће дете опонашати. Зато им будите добар модел за опонашање…
Приредила: А. Ц.
Извор: www.huffingtonpost.ca