– Па, забога, и у дом здравља кад одем могу да изаберем лекара за дете! Зашто не бих могла да изаберем учитељицу?
Овако је, отприлике, почела моја дискусија са другарицом чије дете наредне године полази у први разред. Али, време да се потражи веза је већ сад. Не треба чекати. Ово ће вам рећи сваки родитељ који се бавио уписом свог првака и притом желео да има утицаја на то код које ће учитељице упасти.
Да се вратимо на питање с почетка текста. Заиста, педијатар у дому здравља се бира. Зубар такође. Због чега онда не бисте могли да изаберете учитеља за своје дете?
Па, ако питате било ког просветног радника, одговор је једноставан: Зато што не познајете учитељице које су „на располагању“. Свака од њих има своје методе рада, свој приступ деци, начин успостављање дисциплине. И док ће код једне неко дете процветати, другом ће можда одговарати потпуно другачији приступ. Због тога би идеално било да сви родитељи дозволе школским педагозима и психолозима да раде свој посао.
Међутим, проблем настаје у двема ситуацијама. Једна је кад у школи постоји, рецимо, пет учитељица. Од тих пет, може се лако десити да једна буде лоша. Стварно лоша. Да виче на децу, да нема иницијативу и не труди се нимало. Као и у сваком послу, имате професионалце и оне који то нису. Просвета није изузетак. У таквим ситуацијама, ко може замерити родитељу на томе што се бори да његово дете не упадне код баш те учитељице?
Друга „ситуација“ је она у којој поуздано знамо да ће већина родитеља потезати везу. То се осети у ваздуху, шушка се већ током предшколског, помиње на дечјим рођенданима – „ја ћу М гледати да убацим код Ј, чујем да њена деца од 5. разреда буду најбоља“. Осетите некако да ће сви други озбиљно да се позабаве ургирањем, док ви седите и чекате шта ће вашем детету остати. Јасно вам је да педагог свој посао неће моћи да ради у миру, јер ће интервенције стизати са свих страна. Незгодно, зар не?
Дакле, решили сте да ипак покушате да утичете на то коју ће учитељицу добити ваше дете. Е сад, треба изабрати. Добро, знате сигурно код које не желите, али мало је глупо да одете код педагога и кажете „може код било које, само немојте код те и те.“ Једино логично је да се распитате која је најбоља, па да пробате да ургирате и преко теткица и преко директора.
И тако и буде.
Дете упало код најбоље учитељице, шта сад може да крене по злу?
Нећете веровати – МОЖЕ. Било да живите у мањој средини или на Врачару, велика је шанса да ће они са најјачим везама који су успели да упишу дете код „најбоље учитељице“ управо они чији је утицај довео до тога да су им деца васпитно запуштена. Није правило, али јесте чест случај. Централне београдске општине, примера ради, пуне су новопечених богаташа и бизнисмена којима се живот врти око новца и утицаја. Деца су ту, често, у запећку. А они, ти родитељи, имају јасан план – уписаће их код најбоље учитељице, па ће све њихове пропусте у првих седам година живота она да реши. Дете одједном више неће гледати у телефон него ће по цео дан читати! Неће ударати млађег брата, помагаће у кући и биће најбољи ђак у одељењу. А ако то тако не буде, учитељица је крива. А ако је она крива, тешко њој!
Наравно да нису сви родитељи који ургирају за најбољу учитељицу овакви, али је довољно да је такав сваки трећи и формираће се одељење из пакла у каквом не желите да се нађе ваше дете.
И шта сад? Како одлучити? Ургирати или препустити ствари случају?
Питали смо једног педагога који је пред пензијом да нам да савет. Рекао је овако: хоћете званични или незванични став?
Оба!
Званично – немојте ургирати, пустите педагога да ради свој посао.
Незванично – ургирајте, али не за ону извикану учитељицу која важи за најбољу, већ за ону „другу по реду“. Она ће се сигурно трудити и радити, али ће то моћи на миру, без да јој над главом стоје родитељи са утицајем.
Шта ви кажете? Просто, је л’ да?
И. З.