Родитељи дечака А. поново су позвани у школу.
Да не би било изненађења, разлог је исти као сваки пут до сада – А. не пази и прича на часу.
Док је, по ко зна који пут, слушала како А. не затвара уста и чак се и смеје кад разредна предаје ново градиво, мајка дечака А. је помислила како би било добро да постоји даљински управљач за дете које је у школи, који би имао дугме „MUTE“ које моментално гаси глас детету.
Одсутно је клатила главом, размишљајући шта да ради. Кажњавала га је сваки пут до сада. Чак му је једном забранила да иде на тренинг две недеље. Надала се да ће то дати резултате, јер А. на свету највише воли фудбал. Но, преварила се. Шта ново да смисли?
Није знала шта да каже разредној што већ није рекла раније и плашила се краја њеног излагања јер ће дефинитивно морати нешто да обећа, али идеје су јој понестајале. Просто се понадала да ће чути још неку замерку на његово понашање, јер ово све је чула небројено пута.
Покушала је да понуди нека решења. Питала је разредну зашто га не премести.
Разредна је рекла да је покушавала, стављала га је у сваку од прве до последње клупе, поред девојчица које су вредне и добре, за разлику од њега, али ништа се није променило.
Мајка је предложила да га прозове и пита „оно што сигурно не зна“, сећајући се својих ђачких дана и начина како су се професори обрачунавали са брбљивцима („Питаћу те за јединицу“ – говорила је њена професорка математике. „Ја знам шта сигурно не знаш и то ћу да те питам!“), али је разредна рекла да је и то покушала и да јединица у дневнику није изазвала реакције. Просто, А. није заинтересован за школу.
Мајка је дала још неколико предлога, али за сваки је разредна доказала да нема ефекта. Била је бесна.
Рекла је да је ово последња опомена.
Није рекла да је дошло време да се плаши за свој живот кад год крочи у школу. Да се пресече кад види дете које је чудно мирно и замишљено. Да више не воли да види ученика који нешто вади из џепа или ранца.
Није признала да родитеље једног М. који децу боде шестаром и краде им паре за ужину није позвала, јер су веома бахати и прете јој.
Није рекла да је у школи у близини ове, један ученик претходне недеље претио деци да ће их побити. Ни да су се наставници договорили да се о томе не прича, јер се испоставило да се само „шалио“.
Није поменула вршњачко насиље које је све јаче и чешће, понижавање немоћних, увреде које наставници трпе, како од деце тако и од родитеља. Ни речи о случајевима који се решавају „у оквиру одељења“ и „не излазе ван школе“.
Није поменула да су ретка деца са којом има само један проблем – причање на часу.
Није рекла да, поред свега, зна да ће јој се А. сутра сигурно јавити на улици кад је сретне и да многи вуковци то не ураде.
Много, много тога није поменула разредна дечака А.
Ни његова мајка доста тога није рекла. Није ни поменула да је срећна сваки пут кад јој се А. из школе жив и здрав врати кући.
Ни реч о томе колико пута је ноћу устајала да га љуби док спава.
Није причала о свом размишљању шта ће њен брбљиви син уписати са тако лошим оценама и да ли ће икад постати довољно добар фудбалер да може од тога да живи.
Прећутала је да зна да многа деца из разреда већ пуше и пију и да је срећна што А. није постао део њиховог друштва.
Тако су њих две петнаестак минута причале о једној теми, а ћутале о многим.
Разредна је отишла у зборницу у нади да ће А. бар неко време престати да брбља и да јој омета час. Тада би могла да ради као човек! Само да он ућути све би било много боље! Идући ходником, неколико пута се окренула иза себе, ипак да провери шта се дешава.
Мајка дечака А. је отишла кући размишљајући о новој и оригиналној казни за свог сина, истовремено се плашећи да себи призна да је дивно што је највећи проблем у школи то што њено дете прича.
Divan tekst i bolan za nas koji imamo takvu decu, a istovremeno radimo u školi, te razumemo svaku njegovu reč, a pogotovo pretužnu poentu.
Naša stvarnost 🙁 🙂
Sami ste došli do zaključka da je najmanji problem taj što dete priča na času.Istinu govoreći,da su časovi drugačije organizovani,da i deca bar ponekad učestvuju na njima,a ne samo da sede,slušaju i ćute,možda bi bilo sve drugačije bar što se malih pričalica tiče.Za ove bahate postoji rešenje,samo se većina ne bi složila s tim.
Osvežite nastavu interaktivnom metodom, novu lekciju predstvljaju svi svima, tj pola razreda priča lekciju dragoj polovini.
Može se ponekad organizovati pričaonica, zanimljiv metod u okviru sadržaja komunikacije.
Na današnje vreme, brbljivci su premija 😟
Да, треба упадаати у реч учитељима. Неби било лоше и учити их шта смеју, а шта не. Па то су само деца. Они воле да причају и шта то има некоме да смета. Они само причају, а остатак разреда нека научи из књиге, пошто поједини не заклањају.
Sklola – no coment.
Trezor nasilja i protekcije.
Svaka!
Тачно
vala baš. Sve vise razmisljam da svoju decu prebacim na home schooling, jer je ovo sto se u skolama desava stravično.
tuga 😔
Bilo je priče uvek, bilo je šale. Pogledajte filmove, ,,Šešir profesora Vujića, Lajanje na zvezde“ , uvek je toga bilo. Sad se to ističe kao nesto strašno, a sve ovo drugo navedeno ma nema veze. Ne znam šta se desilo sa svetom. Retko roditelji shvataju suštinu vaspitanja i ljubavi. Ježim se kad čujem nove termine ,,Nisi kriv ti vec tvoje ponasanje“, potpuno pogrešnu poruku dete prima, i ostaje da zivi sa tim da ce uvek biti drugi krivi, ponašanje čuj molim te a ponaša se Pera. STRAŠNO. Sve je više nezrele dece( razmažene, odsutne), roditelji se ne bave decom, bave se na pogresan nacin, to je suština.
Nažalost istina.Prosveta prvo svoje redove da konsoliduje.Da se vrsi selekcija prilikom zaposljavanja u skole,vise je kukolja nego žita.Mnogi bi da se j…bu a da im ne uđe.Nezainteresovanost, protekcionizam,poklanjanje ocena jednima,kažnjavanje slabijih i nemoćnih,umesto podrške…nastavnici su pored roditelja modeli po kojima deca uče.Usrali smo motku jer predugo pristajemo na razne nenormalnosti ništa od ovoga što se dešava nije neočekivano za one koji vide, čuju i misle,problem je samo što se takvi odavno ne čuju od buke koju prave ovi drugi.
Izvinjavam se, ta sva deca treba sutra da rade neke poslove. Ne znam ni jednog poslodavca koji ce im posao učiniti zanimljivim, kako se to sad očekuje od skole. Ne kažem da su škole super, i tamo ima puno onih koji ne vole ni decu ni svoj posao, pa tako isfrustrirani mnogo vise loseg urade nego dobrog. Ali ima i onih sjajnih nastavnika koji predaju teske predmete i nemamo uvek petice ali ih se rado u životu i dan danas setimo.
Тачно
Колеге, немојте бити лицемерним! Постоји начин и то је обустава рада у мају до испуњења захтева. Казнене мере преписати од озбиљних земаља: три опомене – суспензија ученика на недељу дана, тежи прекршаји- искључење из школе.За наставнике статус службеног лица. Само кукамо, а тако је једноставно ступити у штрајк пред крај школске године.
Bravo.
Situacija tzv. nehomogenog razreda nije laka za predavača. Ali, svaki skup ljudi je raznolik. Pozdravljam ideje da se učenici uključe u međusobnu komunikaciju. Vekovima su učenici s problemom u učenju trpeli kazne, pretnje, batine. Neuro nauka je odmakla od vremena Olivera Tvista. Pričljivo dete verovatno ima ADHD, urođeni nedostatak koncentracije. U kombinaciji s Verbalnim Procesuiranjem(kompulsivna pričljivost) i često, Disleksijom. Dakle to je različiti način viđenja okoline, učenja i komunikacije. Nije bezobrazan, već ima ređi tip neurosistema. Neurodivergentan. On teško može da ćuti. To nije nikakva boljka već način postojanja, treba da dobije mnogo razumevanja i da mu se način odgovaranja prilagodi potrebama i moćima. Potrebno je da ima pravo da izađe do prozora, prošeta, umije se( nemir nogu). Da mu se daju materijali, ako ne stiže da pročita i prepiše s table. ( Možda mangupskim ponašanjem maskira disleksiju i disgrafiju?) Kod psihologa proveriti da li je pojava udružena s Aspergerovim Sindromom. Češće nije. Detetu treba omogućiti miran život bez stresa, slobodne aktivnosti koje želi, dovoljno odmora i druženja, ali ništa na silu. Ako je samo ADHD, tražiće samo mnogo fizičkih aktivnosti u prirodi s vršnjacima, ako je s AS elementom, tražiće mir svoje sobe i duboku usresređenost na hobi, retke duboke razgovore sa starijima. Ako završi pre drugih, može dobiti neki dodatni zadatak ako mu je dosadno, ili da nešto čita u sebi. Nešto pripremi da izloži, objasni, predstavi. Učinite ga svojim demonstratorom, pomoćnikom, a ne delikventom. Na vama je. qTo mogu biti, i često jesu, geniji. Ako im se dozvoli da idu za svojim talentima, takva deca bivaju uspešna profesionalno, socijalno, pa i privatno. Pretnje i kazne nisu nikada donele dobro. Blagonaklono praćenje i podrška roditelja, nastavnika i psihologa, da.
Hvala, ali to je teško i oni za to „nisu plaćeni“
Jedini način je da vratite pravo učitelja na kažnjavanje, jer je to održavalo disciplinu među decom i poboljšavalo učenje.
Истина је да и друга деца имају право на школовање и добре услове у школи. Не може се цело одељење прилагођавати Вашем детету зато што има проблем. Нереално је.
Ово је и моја прича.