Када се помене рекреативна настава, већини родитеља прва помисао буде „Колико ће то да кошта?”, док се наставнци питају како ће преживети тих седам дана подучавања, неговања, забављања, чувања по милион пута пребројавања двадесеторо деце. Једини који се томе заправо радују су – деца. Али, сложићете се – то је и најважније. Па не иду наставници на рекреативну наставу себе ради.
Иако деца најчешће нису захтевна – не траже луксузан смештај, специјалну храну ни незнамтија какву забаву, ипак постоје ствари о којима треба добро повести рачуна пре неголи одаберете аранжман за рекреативну наставу.
На основу досадашњег искуства наших колега сарадника и оних који су нам се јављали да се пожале на негативна искуства, саставили смо листу ствари на које би требало да обратите пажњу.
1. Ко је одговоран за избор аранжмана?
Када нешто крене наопако, ово је једно од првих питања које се поставља. Уговор са агенцијом која организује рекреативну наставу потписује директор школе и ту нема ничег спорног. Међутим, он не доноси одлуку о томе с ким ће потписати уговор. У пракси, наставници су ти који разматрају понуде и родитељима (Савету родитеља) дају свој предлог. А родитељи – могу да прихвате, али и да одбију. Дакле, пре него што се крене са упирањем прста, потребно је знати да је одговорност заједничка. А како до тога не би ни дошло, предлажемо да обратите пажњу на наредних неколико пасуса.
2. Пут и превоз
Приликом закључивања уговора са агенцијом која организује превоз, директор је обавезан да обезбеди да превозник пре отпочињања путовања поднесе:
- за аутобусе који нису старији од 5 година – доказ о техничкој исправности не старији од 6 месеци;
- за остале аутобусе – записник о извршеном техничком прегледу аутобуса, не старији од 5 дана;
- тахографске улошке за претходна два дана – за возаче који су ангажовани за превоз ученика.
То стоји у Закону. У сваком случају, пре него што дође аутобус, требало би захтевати његове спецификације – километража коју је прешао не би смела бити велика, ипак ће он возити децу.
Пример: Деца су кренула на рекреативну наставу аутобусом који је прешао скоро милион километара! Надомак одмаралишта, аутобус се покварио (како нам је рекла једна од учитељица, возач је поменуо да нешто с кочницама није у реду и да не сме да настави пут) и по децу је дошао комби у којем је било 17 места, иако је требало превести 27 деце.
То је нешто што свакако може покварити утисак, али је наравно безазлено у односу на све што може да се догоди кад неодговорни организатори пошаљу по децу неисправно возило које је прешло толику километражу.
3. Смештај/одмаралиште
Познато је да деца нису неки конформисти и да им луксуз није битан. И заиста, нема потребе инсистирати на смештају са пет звездица. Али, то не значи да се не треба распитати колико је кревета у собама, колике су те собе, колико је намештај стар, колико се често чисти, да ли има ормана.
Можда делује смешно кад то наводимо, али, нажалост, много је одмаралишта којима је зарада на првом месту, па су спремни да децу сместе и у неусловне собе.
Поред тога, говоримо о рекреативној настави – одмаралишта би требало да имају и услове за рад какве има школа, за случај да се због временских услова настава не може одвијати у природи. Бирајте одмаралиште са учионицом и потребним помагалима за рад.
Пример: У одмаралишту у ком је једна група недавно била, у соби у поткровљу која има око 10 квадрата, било је смештено чак шест кревета, а неке од соба биле су без ормара, па су деца ствари свих седам дана држала у коферима. То, наравно, нигде у понуди није напоменуто, а коме би пало на памет да тако нешто проверава? Ипак, требало би…
4. Организација путовања
Знате оно кад видите сатницу – тад и тад полазак, тад и тад долазак, тад и тад смештање у собе… Ко још обраћа пажњу на то? Обавезно тражите прецизан распоред и добро га проучите ако не желите да вам се догоди да вам, на пример, дете гладује или буде избачено из собе сатима пре него што дође аутобус који ће га довести кући.
Пример: Ни наставници ни родитељи нису питали којим оброком почиње аранжман и када је планиран долазак. Када је одјава, а када креће аутобус. Зато су деца у одмаралиште стигла око подне, а први оброк који су добили била је вечера – хладна пица у 18 часова. За ручак су имали грицкалице које су сами понели. На дан повратка, речено им је да собе морају да наспусте већ у 8 часова ујутру (?!), а превоз ће им бити спреман око 14. Дакле, шест сати без смештаја.
5. Мени
Иако би се рекло да у дечјим одмаралиштима воде рачуна о томе да исхрана буде здрава, те нема потребе о томе бринути, није увек тако. Пре него што одаберете аранжман, тражите да вам доставе мени. Јер, веома често деца добију храну коју ни ми одрасли не би требало да једемо.
Пример: Деца су у једном одмаралишту за седам дана два пута доручковала паштету, а вечерала хладну пицу. То ни издалека није здрав и избалансиран оброк који треба служити деци. Своју децу на седам дана поверавате тиму одмаралишта и имате право да очекујете да о њима брину на прави начин, уместо да их хране нездравим намирницама.
Сигурно сте чули и за недавну ситуацију у једном одмаралишту где је чак осамдесеторо деце зарадило кампилобактер – бактерију чији је најчешћи узрок лоше термички обрађено пилеће месо.
6. Цена
И баш је ово та тачка која буде преломна. Наставници и родитељи погледају цене и да би се што већи број деце уклопио – одаберу најнижу. А онда деца иду старим аутобусом, буду смештана у мале собе, једу нездраву храну. Осим тога, у неким ситуацијама, скупљи аранжмани могу укључивати и улазнице за музеје, трошкове излета, па кад се све сабере – јефтиније може бити скупље, а скупље јефтиније.
Дакле, водите рачуна и о томе шта укључује наведена цена. Ако је прениска, то значи да је организатор на нечему штедео.
7. Џепарац
Ако деца иду на организовано путовање, где им је све обезбеђено, не значи да могу ићи без иједног додатног динара. Може се десити да им затреба нешто што су заборавили да понесу, да добију температуру па да је потребно купити лек исл. Осим тога, где год да крену, мамиће их сувенири које ће желети да купе, нарочито ако виде да то раде њихови другари. Наравно, не значи да треба да им дајете велики новац. Сума од 1.000 до 2.000 динара најчешће је довољна. Новац треба да стоји код наставника, а он ће им давати сваког дана одређену суму за трошак.
Сигурно да постоје још неки детаљи, али ако о ставкама које смо навели поведете рачуна, мале су шансе да се деси да било ко на крају буде незадовољан.
Напомена: Текст је настао на основу примедби које смо добијали од родитеља и наставника који прате наш сајт и највећи број примедби везује се за два одмаралишта. За сада њихова имена нећемо објављивати, јер се надамо да ће се препознати и поправити све недостатке. Ако се примедбе наставе, објавићемо која одмаралишта су у питању.
А.Ц.