Da li su vaspitačice i učiteljice zaista neprijatelji roditeljima?

12 maja, 2016

Hvalila se jedna mama drugoj mami u vrtiću, usput vezujući vezice na patikama sinčiću: ‘Znaaaaš, moj mali ide ove jeseni u prvi razred i već zna da čita i piše! Zlato, daj mamici drugu nogu da svežem patikicu. I znaaaaaš, već je sam pročitao na desetine slikovnica, učlanila sam ga u dečju biblioteku. Zlato, daj mamici ruku da ti obučem jaknicu. I znaaaaaš, sam bira slikovnice u bibilioteci. Jako je napredan. Hajde, maleni, daj da mamica zakopča jaknicu.’

Tipična slika neodgovornog roditelja. Kako roditeljima objasniti, a da se ne ljute, da dete pre prvog razreda uopšte ne mora da zna da čita i piše. Zato i idu u školu – da to tamo nauče. Kako im objasniti da dete pre prvog razreda mora savladati, pod obavezno, elementarne životne veštine kao što su: vezivanje pertli na cipelama, samostalno oblačenje i svlačenje, zakopčavanje patent zatvarača, kopčanje dugmadi, pravilno držanje olovke, samostalno spremanje svojih stvari, pristojno ophođenje, i tako dalje. Sve to ih pokušavaju naučiti tete u vrtićima. Kažem pokušavaju, zato što ih često pojedini roditelji ‘miniraju’ u njihovim pokušajima.

Šta ljuti učiteljice

Kad dođu maleni u prvi razred, učiteljice se ljute zbog niza stvari. Neka deca ne znaju sama da se obuju ni obuku. Ne znaju gde im je šta u školskoj torbi ni čemu šta služi. Veliki broj dece drži olovku u ruci kao da se sprema da nekoga izbode njom, a ne da piše. Ima ih i koji ne znaju da se obrišu nakon velike nužde. Pojedinima se ‘skore’ slinci ispod nosa jer ne znaju sami da obrišu nos, a učiteljici ne pada na pamet da ide po razredu i briše noseve. Orijentacija u svesci je pojedincima takva da malo pišu naopačke, malo s pogrešne strane, malo preskaču stranice. Linije koje označavaju redove na stranici ne znače im apsolutno ništa u životu. Oni pak koji ‘znaju’ da pišu povlače poteze odozdo prema gore, naopako, nepravilno pišu slova pa kad učiteljica to krene da ispravlja dolazi do zbunjenosti učenika i ljutnje nadobudnih roditelja koji ne razumeju u čemu je greška.

Učiteljice su te koje su presedele sate i sate na stručnim usavršavanjima vezanima za učenje dece pisanju, a ne roditelji. Kako objasniti roditeljima, a da razumeju, da nisu edukovani za učenje dece pisanju i čitanju? Kako objasniti roditeljima da se ne igraju učiteljice? Situacija: krene učiteljica s dvadesetak učenika van škole, na nastavu u prirodi. Od njih dvadesetak, desetak ih gura nogu da im se vežu pertlice na obući. Pet ih čeka da im se zakopča jakna. Dok to sve učieljica isposlužuje, prođe čas i može ih mirno skidati i vratiti u učionicu. Ali, od ovih petnaest koji se ne znaju samostalno obući, barem pola ih zna ‘pisati’.

Situacija: dete nema domaći. Na upit zašto nema domaćeg kaže kako mu mama nije stavila knjigu u torbu. Dragi roditelji, ne treba dete da učite da čita i piše, treba ga naučiti samostalnosti, naučiti ga da samo sprema svoje stvari. Ne može, ne sme, ‘mama biti kriva’ zato što dete nema domaći ili potreban pribor u školi.

Vaspitačice u vrtiću

Opšte je mišljenje da je dečji vrtić isključivo mesto gde se deca odlažu na čuvanje dok roditelji rade. Pitam se, znaju li takvi roditelji da se za posao vaspitačice (tete), koja ‘čuva’ njihovo dete, školuje 3 + 2 godine na? Znaju li da su vaspitačice (tete) visokokvalifikovane i da su edukovane da njihovu decu nauče osnovnim životnim veštinama, da decu socijalizujju, da ih pripreme za školovanje?

Neretko čujem koleginice iz vrtića kako se žale da ih roditelji ‘ne doživljavaju’. Odnosno, čak se pojedini roditelji i ljute kad tete od dece, naročito predškolaca, zahtevaju veću samostalnost, kad ne žele da uče decu da pišu (zato što one znaju da to nije njihov posao i znaju da nisu za to edukovane, ali jesu za kompleksniju pripremu dece za školu), kad ne žele da im vežu pertle, kad im zadaju za ‘domaći’ da nauče samostalno da se obuku i obuju. Tete u vrtićima jako dobro znaju šta deca treba da znaju ije polaska u školu, ali nailaze na nerazumevanje i nesaradnju roditelja.

Složna braća kuću grade

Čudno je koliko roditelji umeju da potcenjuju i omalovažavaju i vaspitačice i učiteljice. Svi mi zapravo imamo isti cilj: ulepšati detinjstvo naših mališana, olakšati im učenje životnih veština, pomoći im da odrastu u poštene i obrazovane ljude. Žalosno je da neki roditelji i najdobronamernije sugestije vaspitača i učitelja primaju a priori sa stavom da se ima ‘nešto protiv njihovog deteta’ ili njihovog načina vaspitanja. Ne postoji ‘škola roditeljstva’ koju treba proći pre nego se postane roditelj. Prvo se postane roditelj pa se zatim uči roditeljstvo. U tom odgoju dece važna su karika i savetodavna ‘služba’ osobe školovane za vaspitno – obrazovnu delatnost – vaspitači, učitelji i profesori. Često se događa da u prvom redu prosvetni radnici treba da odgajaju roditelje, da deca uopšte nisu problem.

Kako glasi ona već pomalo izlizana izreka ‘Deca su najveće bogatstvo’. Nadajmo se da će roditelji ipak jednog dana uvideti kako ni tete u vrtićima, ni učitelji u školama nisu njihovi neprijatelji, već saveznici koji su tu i ovde za decu. Njihovu decu. Našu decu.

Izvor: http://varazdinski.rtl.hr/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


18 komentara na "Da li su vaspitačice i učiteljice zaista neprijatelji roditeljima?

  1. Sanela kaže:

    Super clanak.

  2. ivana kaže:

    Nismo mi roditelji baš tako glupi kako nas vi opisaste. Ima divnih vaspitača, to je tačno. Ima dobrih i pravednih ljudi. Naš cilj je da delamo zajedno, istina. No šta ćemo sa gordim, egocentricnim vaspitacem, koji je tiranin. Šta raditi kad vaše dete gleda crtane filmove, kad deca ne smeju da pricaju među sobom, da idu u wc ili piju vodu? Ima i loših vaspitača i svi se bavite lošim roditeljima koje niko ne može promeniti. Niko ne priča o lošim vaspitacima koji se moraju menjati. Naravno izvinjavam se onima koji svoj posao rade sa ljubavlju i pošteno, ali priznajte postoji i ova druga strana, neretko.

    1. druga strana? kaže:

      Postovana Ivana, uz duzno postovanje, ne bih se slozila da “niko ne prica o losim vaspitacima koji se moraju menjati”. I vaspitaci, i ucitelji i profesori su konstantno na meti javnosti iz raznih razloga. Ovaj tekst je jedan od retkih koji se pozabavio drugom stranom. Zasto smatrate da se losi vaspitaci moraju menjati a da se losi roditelji NE MOGU? Da li to znaci da roditeljima (i ja sam jedan od njih) ne sme nista da se sugerise ili objasni, kako bi bili bolji roditelji? To sto postoje i losi vaspitaci ne znaci da ne treba da radimo na sebi kao roditeljima.

    2. Katarina kaže:

      Niko nije ni rekao da su roditelji glupi, samo se uglavnom prezaštitnički ponašaju prema svojoj deci toliko da ne znaju da se izbrišu posle velike nužde do 10 godina. To je više nego strašno. Odvratno je kada roditelji dođu u vrtić, dovedu dete od 5-6 godina i mole vaspitačicu da im briše nos. Protiv vaspitača se može uložiti žalba, pa ako imate vaspitača tiranina žalite se na njega. Samim tim ste svoj problem rešili. Vaspitači se ne mogu žaliti na 30-40 roditelja. Oni su tu da čivaju i edukuju vašu decu. Kada bi samo jedan dan proveli u vrtićkoj grupi sa decom i zadovoljili sve potrebe koje RODITELJI zahtevaju i najgori tiranin bi vam bio najbolji vaspitač. Nije teško zavezati predškolcu dve pertle, strašno je kada treba vezati 80 a pri tom znati šta svako od njih u redu dok čeka svoje vezivanje pertle radi. Pročitajte pa će vam sve biti mnogo jasnije.
      Najveći talenat naših vaspitačica je izaći na kraj sa roditeljima. Klinci su fenomenalni! :)))

  3. jelena kaže:

    redovno slusam od vaspitaca i ucitelja da uopste nije vazno da dete nauci slova pre skole,a onda izginemo da postignemo ta ista slova i brojeve i sabiranje i niz nepotrebnih gluposti iz sveta oko nas.nepismeno dete ne moze da savlada dva slova dnevno,a vi pricajte sta hocete.ni pertle nisu presudne,poneka deca ih ne vezu jer ih mrzi,a ne jer ne znaju.tragicnije je sto ih ti roditelji uce glupostima,ali i ucitelji i vaspitaci sa sve 3+2 godine skole.mogu da imaju i 200 godina skole,njih uglavnom mrzi da zive,a tek da se brinu o nasoj deci…pola njih dolazi nakljukano lekovima za smirenje.deca kao visak putuju od nezadovoljnog roditelja do umornog ucitelja.kad nadju svoje mesto pod suncem u losem drustvu gde se konacno osete dobrodosli,onda je djavo kriv.

    1. Gaga kaže:

      Bravooo!!!

    2. Klara kaže:

      A zasto piju lekove? Zato sto dolaze roditelji i prete ako im ne daju sve petice da ce ih oterati sa posla??!! Ucitelji i vaspitaci vise nisu zasticeni od strane zakona, a deca i roditelji kao beli medvedi…. A ovo, mrzi ga da veze pertle. To mora da neko trci za njim mama i baba i vezuju, “da se ne muci dete”

  4. pilici kaže:

    Moje svako naredno dete ce garantovano krenuti u skolu sa znanjem citanja i pisanja. Poucena iskustvom sa prvim detetom,samostalnost,spretnost i vladanje se cene do 1.9,kasnije se sve svodi na to u cemu vase dete zaostaje u odnosu na one koji su dosli sa slovima u glavicama.

    1. tina kaže:

      Stav koji omogućava deci da napreduju i samostalno rade ostale predmete jer znaju slova.Ako ne nauče slova (uče ih postupno dugo)deca treba da popunjavaju nastavne listove iz ostalih predmeta uz čitanje zadataka od strane roditelja ili neke druge osobe.Manje imaju obaveza u predškolskom i mogu tad lakše da nauče slova.

    2. Klara kaže:

      Ma samo da je lepo vaspitano. A ako jos nauci slova, to je prednost.

  5. nelogično kaže:

    Kao da su bitne pertle,ima obuće na čičak,jaknica može ponekad i otkopcana,sve se vremenom nauči i dodje na svoje,a šta je sa inim što je već pomenuto u jednom od komentera,da se već u prvom razredu i te kako očekuje od dece da znaju slova ima tekstualnih zadataka koje moraju da reše,pa onda opet roditelji moraju da čitaju im iste…..cccc…..u čemu je onda razlika……između vezivanja pertli i čitanja zadataka kod kuće…….samostalnosti nema ni u kom slučaju……

  6. Sve 5! kaže:

    Odličan članak, pa ko se i kako prepozna … 😉

  7. Iva kaže:

    Apsolutno se slazem sa svim sto ste naveli u clanku. Deca su potpuno nespremna za zivot, ali ne samo zbog preterane zastitnicke uloge roditelja vec zbog izbegavanja vrsenja te uloge. Svi znamo da deca imaju fazu u razvoju kad sve zele sami da urade. Cak sta vise tu rec ponavljaju, sama cu/sam cu… E onda treba sacekati ka se dete samo obuce, samo istusira, pih ko ce to cekati kad to traje tri puta duze…. Sto se tice opismenjavanja dece, poucena iskustvom deteta koje je sad prvi razred, bolje i lakse bi joj bilo da je znala da pise i cita. Zasto? Pa zato sto obradjuju 4 slova na casu, kasne, pa obrade 6-8 za dva dana, pohvaljuju je i VREDNUJU deca koja su dosla sa razvijenom veatinom citanja, odmah posle obrade se ocekuje izrazajno citanje i prosto dete koje je doslo u skolu da se opismeni zapravo juri da stigne decu koja su se godinama kuci opismenjavala.

  8. Senka kaže:

    Krene mi para na uši kad čujem da deca ne treba da znaju da čitaju pre polaska u prvi razred! Svedok sam da u 99% gradskih škola većina dece zna da čita i piše u prvom razredu i da se oni koji ne znaju u startu nađu u nevolji. Učitaljica prati većinu (logično), a ovi što ne znaju “kaskaju” i od početka osćaju da nisu dobri đaci. Toliko dece oseća otpor prema školi, stidi se, ne voli da ide, a učiteljica ima minimum mogućnosti da im pomogne (ako se posveti ovima što neznaju da čitaju, ovi što znaju popeće se na luster. Odeljenja imaju po 30 đaka kojima ne sme ama baš ništa!) Dopunska nastava sa tako malom decom mislim da bi obeshrabrila i dete i roditelje, jer sve je kako treba, nije ni trebalo da zna, a sad ide na dopunsku. Zato te priče ostavite za naivne majke, a ja svoje već učim i pisana slova.

  9. Caca kaže:

    U pripremnoj predskolskoj grupi deca uce da prepoznaju pisana slova i glasove(izgovorena slova). Radna godina traje od septembra do juna i u proseku se obradjuje jedno slovo sedmicno a redje dva. Svaki vaspitac koji odgovorno radi svoj posao pripremi decu za opismenjavanje koje sledi u prvom razredu.
    Ja praktikujem domaci zadatak u proseku jednom, dva puta sedmicno iskljucivo zbog sticanja navike, da deca uvezbaju da treba da se sete da donesu sutra nesto u vrtic ili da urade kod kuce nesto ali se trudim da to bude minimalno po pitanju trajanja.
    Deca u vrticu prvenstveno treba da steknu socijalne vestine koje ce im omoguciti dobro prilagodjavanje na novu sredinu npr.skolu, da steknu komunikacijske vestine, zelju za ucenjem i istrazivanjem (koja je prirodna i cesto bude ugusena u nasim sredinama), odgovornost u skladu sa uzrastom, motiv za postignucem itd.
    Nazalost, ne rade svi dobro svoj posao, neki zato sto ne znaju a vecina zato sto nece da sagoreva u ovakvim uslovima kakvi jesu-35 dece u grupi, stalni pritisci od strane nadredjenih i roditelja, odradjivanje posla za pedagoge i psihologe, nametanje novih zadataka od strane teoreticara iz raznih zavoda za unapredjivanje ovoga i onoga.
    Sustina je u dobroj komunikaciji na relaciji roditelj-vaspitac. Uvek apelujem na roditelje da dolaze na individualne sastanke na kojima mozemo u cetiri oka naci najbolje resenje za svaki problem svakog deteta-i verujte dolaze, svake sedmice su meni termini popunjeni. Uvek postoji onih 10% patoloskih slucajeva (kao i u opstoj populaciji) ali su oni manjina i sve sto rade rade na stetu svog deteta-ali i za njih ima leka, prosledim im poziv za psihologa pa nek’ se oni rvu sa manipulatorima, alkosima i narkomanima.
    Obrazovni sistem je u ogromnim problemima i ne vidi im se kraj. A roditelji samo da nauce jednu stvar-svako ima prava ali ima i obaveze-svaljivanje krivice ne vodi nicemu. I da, nas posao je da omogucimo raznovrstan razvoj licnosti Vase dece ali Vi ste osnova a vrtici nisu popravne ustanove nego vaspitno-obrazovne a cesto, precesto pokusavamo da ispravimo Drinu koja se iskrivila u porodici.

    1. GOCA kaže:

      BRAVO!!!

  10. Gricko kaže:

    Do polaska u prvi razred dete treba da se nauči “stvarima koje život znače” da u sedam godina niko ne radi za njih osnovne životne stvari. Dete treba da počne da uči slova i brojeve od prvog razreda i tačka. Ako pokaže interesovanje, ali bez opterećenja od strane mnogih roditelja koji vole da se smarajući hvale kako je njihovo dete još “u majčinom stomaku” znalo brojeve i slova. E meni ne krene “para na uši” već mi proradi “vulkan na glavi uz bljuvanje lave”. Prema tome smatram da se treba samo malo “igrati sa slovima i brojevima” pre škole.
    Ja moje troje nisam opterećivala i postižu do sada sve koliko sami žele. Kuda žuriti? Gluposti…. jer, evo sad moje ćere (hajde i ja da se malo hvalim kao mnogi na ovom sajtu), studira tehnologiju, bio-hemijski inženjering i nano-tehnologije jer to želi i voli, uči pored toga nemački a nastaviće i kineski koji je učila tri godine a informatiku i engleski – kao i većina klinaca ima u “malom prstu” i ozbiljno se sprema da radi nešto ovde ili u inostranstvu što voli…..i šta joj fali što je nisam forsirala da nauči slova i brojeve pre prvog razreda? I tako sam radila i sa ostalo dvoje dece…. ako hoće, POSTIGNUĆE sve sami ili uz moju pomoć ukoliko mi budu tražili.

    1. GOCA kaže:

      BRAVO!!!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama