Да ли су васпитачице и учитељице заиста непријатељи родитељима?

мај 12, 2016

Хвалила се једна мама другој мами у вртићу, успут вежући везице на патикама синчићу: ‘Знааааш, мој мали иде ове јесени у први разред и већ зна да чита и пише! Злато, дај мамици другу ногу да свежем патикицу. И знаааааш, већ је сам прочитао на десетине сликовница, учланила сам га у дечју библиотеку. Злато, дај мамици руку да ти обучем јакницу. И знаааааш, сам бира сликовнице у бибилиотеци. Јако је напредан. Хајде, малени, дај да мамица закопча јакницу.’

Типична слика неодговорног родитеља. Како родитељима објаснити, а да се не љуте, да дете пре првог разреда уопште не мора да зна да чита и пише. Зато и иду у школу – да то тамо науче. Како им објаснити да дете пре првог разреда мора савладати, под обавезно, елементарне животне вештине као што су: везивање пертли на ципелама, самостално облачење и свлачење, закопчавање патент затварача, копчање дугмади, правилно држање оловке, самостално спремање својих ствари, пристојно опхођење, и тако даље. Све то их покушавају научити тете у вртићима. Кажем покушавају, зато што их често поједини родитељи ‘минирају’ у њиховим покушајима.

Шта љути учитељице

Кад дођу малени у први разред, учитељице се љуте због низа ствари. Нека деца не знају сама да се обују ни обуку. Не знају где им је шта у школској торби ни чему шта служи. Велики број деце држи оловку у руци као да се спрема да некога избоде њом, а не да пише. Има их и који не знају да се обришу након велике нужде. Појединима се ‘скоре’ слинци испод носа јер не знају сами да обришу нос, а учитељици не пада на памет да иде по разреду и брише носеве. Оријентација у свесци је појединцима таква да мало пишу наопачке, мало с погрешне стране, мало прескачу странице. Линије које означавају редове на страници не значе им апсолутно ништа у животу. Они пак који ‘знају’ да пишу повлаче потезе одоздо према горе, наопако, неправилно пишу слова па кад учитељица то крене да исправља долази до збуњености ученика и љутње надобудних родитеља који не разумеју у чему је грешка. Учитељице су те које су преседеле сате и сате на стручним усавршавањима везанима за учење деце писању, а не родитељи. Како објаснити родитељима, а да разумеју, да нису едуковани за учење деце писању и читању? Како објаснити родитељима да се не играју учитељице? Ситуација: крене учитељица с двадесетак ученика ван школе, на наставу у природи. Од њих двадесетак, десетак их гура ногу да им се вежу пертлице на обући. Пет их чека да им се закопча јакна. Док то све учиељица испослужује, прође час и може их мирно скидати и вратити у учионицу. Али, од ових петнаест који се не знају самостално обући, барем пола их зна ‘писати’.
Ситуација: дете нема домаћи. На упит зашто нема домаћег каже како му мама није ставила књигу у торбу. Драги родитељи, не треба дете да учите да чита и пише, треба га научити самосталности, научити га да само спрема своје ствари. Не може, не сме, ‘мама бити крива’ зато што дете нема домаћи или потребан прибор у школи.

Васпитачице у вртићу

Опште је мишљење да је дечји вртић искључиво место где се деца одлажу на чување док родитељи раде. Питам се, знају ли такви родитељи да се за посао васпитачице (тете), која ‘чува’ њихово дете, школује 3 + 2 године на? Знају ли да су васпитачице (тете) висококвалификоване и да су едуковане да њихову децу науче основним животним вештинама, да децу социјализујју, да их припреме за школовање?
Неретко чујем колегинице из вртића како се жале да их родитељи ‘не доживљавају’. Односно, чак се поједини родитељи и љуте кад тете од деце, нарочито предшколаца, захтевају већу самосталност, кад не желе да уче децу да пишу (зато што оне знају да то није њихов посао и знају да нису за то едуковане, али јесу за комплекснију припрему деце за школу), кад не желе да им вежу пертле, кад им задају за ‘домаћи’ да науче самостално да се обуку и обују. Тете у вртићима јако добро знају шта деца треба да знају ије поласка у школу, али наилазе на неразумевање и несарадњу родитеља.

Сложна браћа кућу граде

Чудно је колико родитељи подцењују и омаловажавају и васпитачице и учитељице. Сви ми заправо имамо исти циљ: улепшати детињство наших малишана, олакшати им учење животних вештина, помоћи им да одрасту у поштене и образоване људе. Жалосно је да неки родитељи и најдобронамерније сугестије васпитача и учитеља примају а приори са ставом да се има ‘нешто против њиховог детета’ или њиховог начина васпитања. Не постоји ‘школа родитељства’ коју треба проћи пре него се постане родитељ. Прво се постане родитељ па се затим учи родитељство. У том одгоју деце важна су карика и саветодавна ‘служба’ особе школоване за васпитно – образовну делатност – васпитачи, учитељи и професори. Често се догађа да у првом реду просветни радници треба да одгајају родитеље, да деца уопште нису проблем.
Како гласи она већ помало излизана изрека ‘Деца су највеће богатство’. Надајмо се да ће родитељи ипак једног дана увидети како ни тете у вртићима, ни учитељи у школама нису њихови непријатељи, већ савезници који су ту и овде за децу. Њихову децу. Нашу децу.
Извор: http://varazdinski.rtl.hr/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


18 коментара на "Да ли су васпитачице и учитељице заиста непријатељи родитељима?

  1. Sanela каже:

    Super clanak.

  2. ivana каже:

    Nismo mi roditelji baš tako glupi kako nas vi opisaste. Ima divnih vaspitača, to je tačno. Ima dobrih i pravednih ljudi. Naš cilj je da delamo zajedno, istina. No šta ćemo sa gordim, egocentricnim vaspitacem, koji je tiranin. Šta raditi kad vaše dete gleda crtane filmove, kad deca ne smeju da pricaju među sobom, da idu u wc ili piju vodu? Ima i loših vaspitača i svi se bavite lošim roditeljima koje niko ne može promeniti. Niko ne priča o lošim vaspitacima koji se moraju menjati. Naravno izvinjavam se onima koji svoj posao rade sa ljubavlju i pošteno, ali priznajte postoji i ova druga strana, neretko.

    1. druga strana? каже:

      Postovana Ivana, uz duzno postovanje, ne bih se slozila da “niko ne prica o losim vaspitacima koji se moraju menjati”. I vaspitaci, i ucitelji i profesori su konstantno na meti javnosti iz raznih razloga. Ovaj tekst je jedan od retkih koji se pozabavio drugom stranom. Zasto smatrate da se losi vaspitaci moraju menjati a da se losi roditelji NE MOGU? Da li to znaci da roditeljima (i ja sam jedan od njih) ne sme nista da se sugerise ili objasni, kako bi bili bolji roditelji? To sto postoje i losi vaspitaci ne znaci da ne treba da radimo na sebi kao roditeljima.

    2. Katarina каже:

      Niko nije ni rekao da su roditelji glupi, samo se uglavnom prezaštitnički ponašaju prema svojoj deci toliko da ne znaju da se izbrišu posle velike nužde do 10 godina. To je više nego strašno. Odvratno je kada roditelji dođu u vrtić, dovedu dete od 5-6 godina i mole vaspitačicu da im briše nos. Protiv vaspitača se može uložiti žalba, pa ako imate vaspitača tiranina žalite se na njega. Samim tim ste svoj problem rešili. Vaspitači se ne mogu žaliti na 30-40 roditelja. Oni su tu da čivaju i edukuju vašu decu. Kada bi samo jedan dan proveli u vrtićkoj grupi sa decom i zadovoljili sve potrebe koje RODITELJI zahtevaju i najgori tiranin bi vam bio najbolji vaspitač. Nije teško zavezati predškolcu dve pertle, strašno je kada treba vezati 80 a pri tom znati šta svako od njih u redu dok čeka svoje vezivanje pertle radi. Pročitajte pa će vam sve biti mnogo jasnije.
      Najveći talenat naših vaspitačica je izaći na kraj sa roditeljima. Klinci su fenomenalni! :)))

  3. jelena каже:

    redovno slusam od vaspitaca i ucitelja da uopste nije vazno da dete nauci slova pre skole,a onda izginemo da postignemo ta ista slova i brojeve i sabiranje i niz nepotrebnih gluposti iz sveta oko nas.nepismeno dete ne moze da savlada dva slova dnevno,a vi pricajte sta hocete.ni pertle nisu presudne,poneka deca ih ne vezu jer ih mrzi,a ne jer ne znaju.tragicnije je sto ih ti roditelji uce glupostima,ali i ucitelji i vaspitaci sa sve 3+2 godine skole.mogu da imaju i 200 godina skole,njih uglavnom mrzi da zive,a tek da se brinu o nasoj deci…pola njih dolazi nakljukano lekovima za smirenje.deca kao visak putuju od nezadovoljnog roditelja do umornog ucitelja.kad nadju svoje mesto pod suncem u losem drustvu gde se konacno osete dobrodosli,onda je djavo kriv.

    1. Klara каже:

      A zasto piju lekove? Zato sto dolaze roditelji i prete ako im ne daju sve petice da ce ih oterati sa posla??!! Ucitelji i vaspitaci vise nisu zasticeni od strane zakona, a deca i roditelji kao beli medvedi…. A ovo, mrzi ga da veze pertle. To mora da neko trci za njim mama i baba i vezuju, “da se ne muci dete”

  4. pilici каже:

    Moje svako naredno dete ce garantovano krenuti u skolu sa znanjem citanja i pisanja. Poucena iskustvom sa prvim detetom,samostalnost,spretnost i vladanje se cene do 1.9,kasnije se sve svodi na to u cemu vase dete zaostaje u odnosu na one koji su dosli sa slovima u glavicama.

    1. тина каже:

      Став који омогућава деци да напредују и самостално раде остале предмете јер знају слова.Ако не науче слова (уче их поступно дуго)деца треба да попуњавају наставне листове из осталих предмета уз читање задатака од стране родитеља или неке друге особе.Мање имају обавеза у предшколском и могу тад лакше да науче слова.

    2. Klara каже:

      Ma samo da je lepo vaspitano. A ako jos nauci slova, to je prednost.

  5. nelogično каже:

    Kao da su bitne pertle,ima obuće na čičak,jaknica može ponekad i otkopcana,sve se vremenom nauči i dodje na svoje,a šta je sa inim što je već pomenuto u jednom od komentera,da se već u prvom razredu i te kako očekuje od dece da znaju slova ima tekstualnih zadataka koje moraju da reše,pa onda opet roditelji moraju da čitaju im iste…..cccc…..u čemu je onda razlika……između vezivanja pertli i čitanja zadataka kod kuće…….samostalnosti nema ni u kom slučaju……

  6. Све 5! каже:

    Одличан чланак, па ко се и како препозна … 😉

  7. Iva каже:

    Apsolutno se slazem sa svim sto ste naveli u clanku. Deca su potpuno nespremna za zivot, ali ne samo zbog preterane zastitnicke uloge roditelja vec zbog izbegavanja vrsenja te uloge. Svi znamo da deca imaju fazu u razvoju kad sve zele sami da urade. Cak sta vise tu rec ponavljaju, sama cu/sam cu… E onda treba sacekati ka se dete samo obuce, samo istusira, pih ko ce to cekati kad to traje tri puta duze…. Sto se tice opismenjavanja dece, poucena iskustvom deteta koje je sad prvi razred, bolje i lakse bi joj bilo da je znala da pise i cita. Zasto? Pa zato sto obradjuju 4 slova na casu, kasne, pa obrade 6-8 za dva dana, pohvaljuju je i VREDNUJU deca koja su dosla sa razvijenom veatinom citanja, odmah posle obrade se ocekuje izrazajno citanje i prosto dete koje je doslo u skolu da se opismeni zapravo juri da stigne decu koja su se godinama kuci opismenjavala.

  8. Senka каже:

    Krene mi para na uši kad čujem da deca ne treba da znaju da čitaju pre polaska u prvi razred! Svedok sam da u 99% gradskih škola većina dece zna da čita i piše u prvom razredu i da se oni koji ne znaju u startu nađu u nevolji. Učitaljica prati većinu (logično), a ovi što ne znaju “kaskaju” i od početka osćaju da nisu dobri đaci. Toliko dece oseća otpor prema školi, stidi se, ne voli da ide, a učiteljica ima minimum mogućnosti da im pomogne (ako se posveti ovima što neznaju da čitaju, ovi što znaju popeće se na luster. Odeljenja imaju po 30 đaka kojima ne sme ama baš ništa!) Dopunska nastava sa tako malom decom mislim da bi obeshrabrila i dete i roditelje, jer sve je kako treba, nije ni trebalo da zna, a sad ide na dopunsku. Zato te priče ostavite za naivne majke, a ja svoje već učim i pisana slova.

  9. Caca каже:

    U pripremnoj predskolskoj grupi deca uce da prepoznaju pisana slova i glasove(izgovorena slova). Radna godina traje od septembra do juna i u proseku se obradjuje jedno slovo sedmicno a redje dva. Svaki vaspitac koji odgovorno radi svoj posao pripremi decu za opismenjavanje koje sledi u prvom razredu.
    Ja praktikujem domaci zadatak u proseku jednom, dva puta sedmicno iskljucivo zbog sticanja navike, da deca uvezbaju da treba da se sete da donesu sutra nesto u vrtic ili da urade kod kuce nesto ali se trudim da to bude minimalno po pitanju trajanja.
    Deca u vrticu prvenstveno treba da steknu socijalne vestine koje ce im omoguciti dobro prilagodjavanje na novu sredinu npr.skolu, da steknu komunikacijske vestine, zelju za ucenjem i istrazivanjem (koja je prirodna i cesto bude ugusena u nasim sredinama), odgovornost u skladu sa uzrastom, motiv za postignucem itd.
    Nazalost, ne rade svi dobro svoj posao, neki zato sto ne znaju a vecina zato sto nece da sagoreva u ovakvim uslovima kakvi jesu-35 dece u grupi, stalni pritisci od strane nadredjenih i roditelja, odradjivanje posla za pedagoge i psihologe, nametanje novih zadataka od strane teoreticara iz raznih zavoda za unapredjivanje ovoga i onoga.
    Sustina je u dobroj komunikaciji na relaciji roditelj-vaspitac. Uvek apelujem na roditelje da dolaze na individualne sastanke na kojima mozemo u cetiri oka naci najbolje resenje za svaki problem svakog deteta-i verujte dolaze, svake sedmice su meni termini popunjeni. Uvek postoji onih 10% patoloskih slucajeva (kao i u opstoj populaciji) ali su oni manjina i sve sto rade rade na stetu svog deteta-ali i za njih ima leka, prosledim im poziv za psihologa pa nek’ se oni rvu sa manipulatorima, alkosima i narkomanima.
    Obrazovni sistem je u ogromnim problemima i ne vidi im se kraj. A roditelji samo da nauce jednu stvar-svako ima prava ali ima i obaveze-svaljivanje krivice ne vodi nicemu. I da, nas posao je da omogucimo raznovrstan razvoj licnosti Vase dece ali Vi ste osnova a vrtici nisu popravne ustanove nego vaspitno-obrazovne a cesto, precesto pokusavamo da ispravimo Drinu koja se iskrivila u porodici.

  10. Gricko каже:

    Do polaska u prvi razred dete treba da se nauči “stvarima koje život znače” da u sedam godina niko ne radi za njih osnovne životne stvari. Dete treba da počne da uči slova i brojeve od prvog razreda i tačka. Ako pokaže interesovanje, ali bez opterećenja od strane mnogih roditelja koji vole da se smarajući hvale kako je njihovo dete još “u majčinom stomaku” znalo brojeve i slova. E meni ne krene “para na uši” već mi proradi “vulkan na glavi uz bljuvanje lave”. Prema tome smatram da se treba samo malo “igrati sa slovima i brojevima” pre škole.
    Ja moje troje nisam opterećivala i postižu do sada sve koliko sami žele. Kuda žuriti? Gluposti…. jer, evo sad moje ćere (hajde i ja da se malo hvalim kao mnogi na ovom sajtu), studira tehnologiju, bio-hemijski inženjering i nano-tehnologije jer to želi i voli, uči pored toga nemački a nastaviće i kineski koji je učila tri godine a informatiku i engleski – kao i većina klinaca ima u “malom prstu” i ozbiljno se sprema da radi nešto ovde ili u inostranstvu što voli…..i šta joj fali što je nisam forsirala da nauči slova i brojeve pre prvog razreda? I tako sam radila i sa ostalo dvoje dece…. ako hoće, POSTIGNUĆE sve sami ili uz moju pomoć ukoliko mi budu tražili.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама