Ђацима другог разреда ОШ “Ђура Даничић” у Новом Саду нова школска година почела је без учитељице Смиљане Лалић, пошто је, упркос двомесечним скуповима подршке и апела родитеља, остала без посла у овој школи што јој је званично саопштено 1. септембра, само сат времена пре него што је требало да уђе у учионицу. Испред школе су се и данас окупили родитељи ђака који своју децу у клупе не пуштају док им се учитељица не врати.
„Наша борба да учитељица Смиљана Лалић настави да ради са нашом децом је интензивно кренула 7. августа када је она позвана на састанак код директора школе и када јој је саопштено да јој уговор неће бити продужен, али да то није коначна одлука. Наду смо видели, кренули смо да организујемо протесте, покренули смо петицију“, казао је за Н1 Светозар Кобиларов, један од родитеља.
Он додаје и да су родитељи прошлог петка, дан пре почетка школске године, предали петицију управи школе и у још неколико институција. Ту петицију потписало је 6.300 људи за два дана, тврди Светозар.
Наводи и да родитељи претпостављају да је смењена „јер је пружила подршку студентима и правди, мимо школе, јер се у школи то никада није осетило“.
„У 7.20 ујутру, 1. септембра, а школска година почиње у 8 ујутру, сазнајемо да имамо нову учитељицу, а касније смо сазнали да је радни однос са новом учитељицом започет у 6.37 ујутру 1. септембра и били смо шокирани, а деца збуњена. Донели смо најтежу одлуку али сматрамо и исправну – да деца не крену у школу тог дана“, казао је.
Он је додао да су у среду поставили питање директорки зашто учитељици није продужен уговор, а да су тада наишли на зид и речено им је да закажу састанак, који се и догодио у среду. Ту су добили одговор од директорке „да је то њено дискреционо право“.
„Добили смо коментар јер ми, шокирани оваквим односом школе размишљамо да испишемо децу, сигурно осамнаесторо деце од двадесет двоје, ако не и цело одељење, а одговор је био да њу (директорку, прим.аут) то не занима“, испричао је.
На питање због чега су толико истрајни у томе да Смиљана остане учитељица њиховој деци, Светозар одговара да вероватно свака учитељица може да научи децу да читају, пишу, сабирају, али да они у Смиљани виде више од тога.
”Она од деце извлачи оно чега ни ми нисмо свесни. С њима ради и ствари којима се школски план и програм не бави, учи их емоционалној интелигенцији, тимском раду, прихватању различитости. Примера ради, од детета које родитељи сматрају повученим, она је добила то да је на књижевној вечери коју је организовала са Јасминком Петровић то дете изашло пред више од 200 својих вршњака и било књижевни критичар. Заиста сјајне ствари.” – казао је Светозар.
Неколико пута су, тврди овај родитељ, покушали да добију одговор од директорке због чега је одлучила да Смиљани не продужи уговор, одговор је сваки пут био – дискреционо право директора.
”Ако не можемо да сазнамо зашто, што је наше право, у интересу деце, ми сматрамо да се ту нешто крије. Ми од августа месеца обилазимо разне институције како бисмо решили овај проблем, углавном наилазимо на зид. То говори о односу институција према образовању. Последња институција којој смо се обратили и од које смо добили одговор јесте повереница за равноправност, где су нам указали на то да се ради о евентуалној дискриминацији. Према политичком уверењу или било чему. Закони ове земље то забрањују. Нама све указује на то да се овде нешто друго дешава. Вероватно то што је Смиљана пружила подршку студентима.” – рекао је Светозар и нагласио да је та подрђка увек била мимо школе и да се у школи то никада није осетило.
Мајка Смиљанине ученице, по струци психолог, каже да је то што се дешава све родитеље њиховог одељења погодило.
”Ми смо овде доживели и као деца и као родитељи емотивно насиље, да ви 1. септембра имате 22 деце која плачу, која су тужна, а заједно и ми маме с њима, ево ја се и сад суздржавам. Не видимо рационалан разлог зашто бисмо такву везу учитељице с децом прекидали, то нам не треба у образовању.” – рекла је Далиборка.
Подсећамо, на једном од претходних скупова подршке Смиљани, ком су присутвовале бројне њене колеге, родитељи и ученици, она је рекла:
– Нажалост, у нашој земљи, деца све чешће трпе неправду у школама. Њима се одлукама нестручних, самовољних и сујетних људи нарушава оно што им је најважније – континуитет, стабилност и осећај припадности. То нису одлуке у интересу деце, већ одлуке које произилазе из личних амбиција и потребе за моћи. Нас учитеље и наставнике замењују као да не схватају да се ради о људима који граде дечје поверење, самопоуздање… Када детету одузмете особу која га разуме, бодри, грли и помаже, одузимате му помоћ и сигурност – казала је Лалић и подсетила да она није јединствен случај у нашој земљи и да има много оних који су чекали да добију уговор на неодређено и да осете сигурност.
Истакла је да је „ово прича многих просветних радника“.
– Драга децо, ми одрасли нећемо дозволити да школа престане да буде ваш дом и да страх, сујета и нечије личне намере постану важније од вашег осећаја сигурности… Борићемо се – закључила је.
Извор: Н1, Зелена учионица