Đacima drugog razreda OŠ “Đura Daničić” u Novom Sadu nova školska godina počela je bez učiteljice Smiljane Lalić, pošto je, uprkos dvomesečnim skupovima podrške i apela roditelja, ostala bez posla u ovoj školi što joj je zvanično saopšteno 1. septembra, samo sat vremena pre nego što je trebalo da uđe u učionicu. Ispred škole su se i danas okupili roditelji đaka koji svoju decu u klupe ne puštaju dok im se učiteljica ne vrati.
„Naša borba da učiteljica Smiljana Lalić nastavi da radi sa našom decom je intenzivno krenula 7. avgusta kada je ona pozvana na sastanak kod direktora škole i kada joj je saopšteno da joj ugovor neće biti produžen, ali da to nije konačna odluka. Nadu smo videli, krenuli smo da organizujemo proteste, pokrenuli smo peticiju“, kazao je za N1 Svetozar Kobilarov, jedan od roditelja.
On dodaje i da su roditelji prošlog petka, dan pre početka školske godine, predali peticiju upravi škole i u još nekoliko institucija. Tu peticiju potpisalo je 6.300 ljudi za dva dana, tvrdi Svetozar.
Navodi i da roditelji pretpostavljaju da je smenjena „jer je pružila podršku studentima i pravdi, mimo škole, jer se u školi to nikada nije osetilo“.
„U 7.20 ujutru, 1. septembra, a školska godina počinje u 8 ujutru, saznajemo da imamo novu učiteljicu, a kasnije smo saznali da je radni odnos sa novom učiteljicom započet u 6.37 ujutru 1. septembra i bili smo šokirani, a deca zbunjena. Doneli smo najtežu odluku ali smatramo i ispravnu – da deca ne krenu u školu tog dana“, kazao je.
On je dodao da su u sredu postavili pitanje direktorki zašto učiteljici nije produžen ugovor, a da su tada naišli na zid i rečeno im je da zakažu sastanak, koji se i dogodio u sredu. Tu su dobili odgovor od direktorke „da je to njeno diskreciono pravo“.
„Dobili smo komentar jer mi, šokirani ovakvim odnosom škole razmišljamo da ispišemo decu, sigurno osamnaestoro dece od dvadeset dvoje, ako ne i celo odeljenje, a odgovor je bio da nju (direktorku, prim.aut) to ne zanima“, ispričao je.
Na pitanje zbog čega su toliko istrajni u tome da Smiljana ostane učiteljica njihovoj deci, Svetozar odgovara da verovatno svaka učiteljica može da nauči decu da čitaju, pišu, sabiraju, ali da oni u Smiljani vide više od toga.
”Ona od dece izvlači ono čega ni mi nismo svesni. S njima radi i stvari kojima se školski plan i program ne bavi, uči ih emocionalnoj inteligenciji, timskom radu, prihvatanju različitosti. Primera radi, od deteta koje roditelji smatraju povučenim, ona je dobila to da je na književnoj večeri koju je organizovala sa Jasminkom Petrović to dete izašlo pred više od 200 svojih vršnjaka i bilo književni kritičar. Zaista sjajne stvari.” – kazao je Svetozar.
Nekoliko puta su, tvrdi ovaj roditelj, pokušali da dobiju odgovor od direktorke zbog čega je odlučila da Smiljani ne produži ugovor, odgovor je svaki put bio – diskreciono pravo direktora.
”Ako ne možemo da saznamo zašto, što je naše pravo, u interesu dece, mi smatramo da se tu nešto krije. Mi od avgusta meseca obilazimo razne institucije kako bismo rešili ovaj problem, uglavnom nailazimo na zid. To govori o odnosu institucija prema obrazovanju. Poslednja institucija kojoj smo se obratili i od koje smo dobili odgovor jeste poverenica za ravnopravnost, gde su nam ukazali na to da se radi o eventualnoj diskriminaciji. Prema političkom uverenju ili bilo čemu. Zakoni ove zemlje to zabranjuju. Nama sve ukazuje na to da se ovde nešto drugo dešava. Verovatno to što je Smiljana pružila podršku studentima.” – rekao je Svetozar i naglasio da je ta podrđka uvek bila mimo škole i da se u školi to nikada nije osetilo.
Majka Smiljanine učenice, po struci psiholog, kaže da je to što se dešava sve roditelje njihovog odeljenja pogodilo.
”Mi smo ovde doživeli i kao deca i kao roditelji emotivno nasilje, da vi 1. septembra imate 22 dece koja plaču, koja su tužna, a zajedno i mi mame s njima, evo ja se i sad suzdržavam. Ne vidimo racionalan razlog zašto bismo takvu vezu učiteljice s decom prekidali, to nam ne treba u obrazovanju.” – rekla je Daliborka.
Podsećamo, na jednom od prethodnih skupova podrške Smiljani, kom su prisutvovale brojne njene kolege, roditelji i učenici, ona je rekla:
– Nažalost, u našoj zemlji, deca sve češće trpe nepravdu u školama. Njima se odlukama nestručnih, samovoljnih i sujetnih ljudi narušava ono što im je najvažnije – kontinuitet, stabilnost i osećaj pripadnosti. To nisu odluke u interesu dece, već odluke koje proizilaze iz ličnih ambicija i potrebe za moći. Nas učitelje i nastavnike zamenjuju kao da ne shvataju da se radi o ljudima koji grade dečje poverenje, samopouzdanje… Kada detetu oduzmete osobu koja ga razume, bodri, grli i pomaže, oduzimate mu pomoć i sigurnost – kazala je Lalić i podsetila da ona nije jedinstven slučaj u našoj zemlji i da ima mnogo onih koji su čekali da dobiju ugovor na neodređeno i da osete sigurnost.
Istakla je da je „ovo priča mnogih prosvetnih radnika“.
– Draga deco, mi odrasli nećemo dozvoliti da škola prestane da bude vaš dom i da strah, sujeta i nečije lične namere postanu važnije od vašeg osećaja sigurnosti… Borićemo se – zaključila je.
Izvor: N1, Zelena učionica