Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора

Идеја о могућности да се онлајн настава настави и током наредне школске године није одушевила ни наставнике, али ни родитеље. Наставници су, уз овладавање рада у разним апликацијама и интернет платформама, током другог полугодишта морали да се носе и са различитим реакцијама родитеља који су их редовно звали телефоном, па и касно ноћу. Родитељима је, пак, највише сметало што су често морали са децом да раде више него што је уобичајено.

Најбоље су, чини се, успела да се снађу управо деца, радећи у њима блиском виртуелном окружењу. Колико су, заправо, могла да науче, најлакше ће се измерити на малој и великој матури, али и на пријемним испитима за факултете.

Снимање лекција и предавања за нову школску годину, за могућу онлајн наставу, увелико је у току. Иако се претпоставља да је реч само о стварању “материјала” који би се употребио у случају ванредних ситуација и наставка епидемије коронавируса, вест је изазвала приличну нелагоду, најпре међу родитељима.

Родитељи са којима смо разговарали нису одушевљени идејом да би наставак школовања њихова деца могла да имају ван школских учионица. Иако су сви сагласни да је здравље најпрече, готово сви тврде да се боље учи ако нове лекције прелазе “уживо”, а не онлајн.

“Учили су минимално током другог полугодишта. Прелазили су само основно из новог градива, нисам чак ни сигурна да су прешли све лекције. Срећом па сам и сама радила од куће. Тако сам на неки начин могла бар делимично да исконтролишем да ли и шта ради син који је у гимназији. Са млађом кћерком је било лакше, она је још код учитељице” , каже Даница К. из Београда.

Кћерка је, како наводи, све домаће задатке радила у својим свескама. Задатке је задавала учитељица, после одгледаних лекција на ТВ-у.

“Урађено смо сликали и фотографију слали учитељици на мејл. За енглески језик је било мало компликованије, јер смо ту баш морали да радимо са њом – тешко је учити страни језик само из књиге”, наводи Даница.

Средњошколци су се, чини се, “организовано сналазили” приликом онлајн провере знања.

“Било је ту свега – и савремених пушкица у електронској форми и вајбер група у које најбољи ђаци шаљу одговоре, које онда други преписују. Једино где нису могли да варају професоре било је када директно одговарају на Зоом платформи, уз укључену камеру, чак и без ње. Ту су могли да се ослоне само на сопствено знање”, каже нам Зорана Б. мајка ученице једне београдске средње стручне школе.

Ипак, како истиче, сматра да су наставници били свесни како се ради и колико су им ђаци самостални током овакве онлајн наставе.

“Зато мислим да је боље и за децу, и за њих, да се што пре врате у праве школске клупе. За нас родитеље свакако, пошто и супруг и ја имамо послове које не можемо да радимо од куће, па нам је могућност контроле њеног учења за време онлајн наставе равна нули”, наводи Зорана.

И добра и лоша искуства

Гордана Племић, директорка Удружења “Родитељ”, истиче да сви, када је реч о образовању код куће, имамо и добра искуства, и она која нису нимало сјајна.

“Ако већ унапред будемо имали овакву ситуацију у септембру, мораће ту много шта да се побољша и уради”, каже за Нова.рс Гордана Племић.

Њена основна примедба је да током онлајн школовања није било усвајања знања.

“Морало би то да буде по неком другачијем принципу, да деца имају другачију интеракцију са својим наставницима. Родитељи су такође уплетени тиме што морају да подсећају дете, да га гурају. Код деце нижих разреда пуно терета је пало на родитеље, то је била огромна количина градива коју је требало савладати. Не знам шта бих рекла, а да не трчимо пред руду…” наводи Племић.

Оно што је све време школовања на даљину представљало проблем су, како каже, информације које су се мењале из дана у дан. И када се завршава настава, и да ли се у јуну долази у школу или не, и како се раде завршни тестови…

“Уколико онлајн настава буде и од септембра, многе ствари ће морати да се ускладе”, наводи наша саговорница.

Она као посебну тему истиче техничке могућности оваквог школовања.

“Онлајн школовање није само Београд, Ниш, Нови Сад, већ и места где деци није доступан интернет, где деца немају компјутере. Неки чак ни немају приступ кабловском интернету, већ користе мобилни интернет који додатно и скупо плаћају. Има различитих ситуација, у неким породицама има више деце, па нема довољно рачунара, на пример. Нису сва деца у могућности да квалитетно прате онлајн наставу, да одговарају и буду у току током свих предавања. Опет, нека деца су била ван тог система, наставници су се сналазили, носили им на кућу књиге, тестове…”, истиче Гордана Племић.

Учитеља уживо, чини се, не може ништа да замени.

“Ту је важан и социјални моменат, другари у одељењу, наставник који предаје, објашњава уживо, Идеално би било када би била нека комбинована варијанта, деци је ова онлајн прича природна, некако им је то лако. Имали су период да схвате да компјутер не служи само за игру, већ да на њему може и да се ствара, што је позитиван аспект те приче”, наводи Гордана Племић.

Извор: nova.rs