Родитељи пустили децу да се играју на киши, комшиница звала социјалног радника

Модерни родитељи данас преиспитују свако понашање. Маме које непрестано мотре на своју децу оптуживане су за прекомерно везивање, а  с друге стране оне које деци дају мало више простора су непажљиве. Управо та линија размишљања навела је недавно једну госпођу да позове социјалног радника када је видела децу свога комшије како се играју на киши. Љутити отац је након овога објавио целу причу на друштвеним мрежама, објашњавајући како га је комшиница пријавила социјалном раднику због тога што су његова деца (5 и 7 година) играла футбал испред зграде док је падала киша. Био је то краткотрајни летњи пљусак, без грмљавине и громова, написао је отац, али за његову комшиницу међутим, то није довољно добар разлог да деца остану напољу.

Foto: David Leaming
Foto: David Leaming

Комшиница је прво упозорила децу да би требало да уђу у кућу због кише, а када су њихови родитељи изашли напоље да поразговарају с њом, поручила им је да је то што деци допуштају игру на киши занемаривање деце и да ће о томе обавестити социјалног радника. Неколико дана касније своју претњу је и реализовала – социјални радник је дошао да испита цео случај „деце на киши“.
Одрастање деце у градској средини има својих предности, али због ове и сличних прича многи родитељи пожеле да своју децу одгајају у изолацији, где ће бити поштеђени непријатних сусрета са социјалним радником и дозволити својој деци да буду деца. Пре две деценије родитељи су децу пуштали напоље уз поруку да се не враћају до вечере. Данас, дете које се игра у дворишту зграде без пуног обезбеђења се сматра занемареним. Шта се дођавола дешава са детињством?

Прочитајте и: 10 разлога због којих деца кишни дан треба да проведу напољу

Многи родитељи свет доживљавају као страшно место. У вестима је превише прича о пуцњавама, насиљу, сексуалном злостављању или онлајн предаторима. Родитељи због тога прибегавају прекомерној заштити деце и укидају им слободу која им је потребна у детињству. Постоји много различитих начина да се буде добар родитељ, али једноставно није фер наметати деци лична уверења и страхове о другим људима. Ако неко не воли да види децу како се играју напољу, како једу неку храну или проводе одређени број сати испред телевизијског екрана, то је његово право, али неслагање са неким понашањем не значи да је то понашање лоше. Заправо, било би много боље и корисније и за децу и за родитеље када не би одлазили до крајњих граница када се суочимо са ситуацијама које не волимо.
Пре него што одлучите да се умешате у васпитање туђе деце, добро размислите да ли за то постоји довољно добар разлог, или ћете тиме само скренути фокус са деце која су заиста у опасности и проблема о којима заиста треба бринути.
Приредио: А. Ц.