Родитељи деце из VII/2 одељења Основне школе „Владислав Рибникар“ која су преживела масовни злочин у свом одељењу, упутили су допис свим надлежним институцијама у коме поново траже одговоре на захтеве које су упутили одмах након злочина. Они траже хитну суспензију директорке школе, школског психолога и педагога, и ограђују се од јавних иступа председника Савета родитеља те школе без сагласности са њима и Саветом. Родитељи VII/2 наводе да се са тим одељењем које је претрпело најтеже последице злочина континуирано избегава писана комуникација о томе шта школа и надлежни предузимају.
Деветоро деце и радник обезбеђења су убијени, док су петоро деце и један наставник Основне школе „Владислав Рибникар“ на Врачару рањени 3. маја, у нападу који је извршио ученик седмог разреда. Само у одељењу VII/2 убијено је шесторо деце, а рањено петоро и наставница која је тада држала час.
Родитељи деце VII/2 одељења истичу да се пропусти у поступању након трагедију огледају пре свега у томе што се „готово константно избегава да се родитељи VII/2 одељења непосредно благовремено и тачно информишу шта школа и надлежни органи предузимају по овим и другим питањима већ се те информације добијају из медија“.
Нису добијали, како наводе, ни писане одговоре од директорке школе иако су „родитељи постављали писаним путем – електронском поштом питања и предлоге“, а како су додала, не постоји јасан план и програм рада са ученицима и родитељима.
Родитељи траже „хитну и без даљег одлагања суспензију директорке ОШ ‘Владислав Рибникар’ Снежане Кнежевић до окончања истраге и утврђивање њене личне одговорности за настали трагични догађај и касније поступање према ученицима и родитељима VII/2 одељења“.
Из истих разлога траже и хитну суспензију школског психолога Лидије Максић и школског педагога Јелене Вујичић.
„Нисмо добили одговоре, беспотребно је да сада присуствујемо састанку са представницима Владе“
Сматрају да је председник Савета родитеља Игора Ђорђевић неодговорно јавно наступао у медијима без одобрења Савета родитеља и сагласности родитеља VII/2 одељења.
„Посебно истичемо да нисмо били информисани писаним путем о томе да се намерава да се одржи састанак председнице Владе Србије, представника ресорних министарстава и Града Београда са Управом школе, Саветом родитеља и родитељима преживелих ученика VII/2 одељења у великој сали школе у недељу 21. маја са оквирним почетком у 12 сати“, наводи се у писму.
Родитељи наводе да су такву информацију добили тек на њихов позив телефоном у вечерњим сатима 16. маја.
Што се тиче састанка, родитељи су навели да сматрају „беспотребним да таквом састанку присуствују с обзиром да им до траженог рока (од седам дана) ни на прво обраћање школи нису добили одговоре писаним путем од Управе школе“.
„Става смо да није узета у обзир специфичност статуса нашег одељења које је претрпело највеће последице масакра и да према нашем одељењу треба да се заузме посебан приступ и однос. С тим у вези спремни смо да сарађујемо са надлежним органима, да се председница Владе о резултатима рада редовно информише и да евентуално накнадно организује посебан састанак родитеља VII/2 одељења са председницом Владе уколико за тим укаже потреба“, наводе родитељи.
„Беспризорно и срамно понашање је вређање дечјих жртава“
Родитељи деце овог одељења изразили су најдубљу захвалност Савету родитеља за подршку, али наводе да је њихово мишљење да програме рада, као и однос према свакој смени, рaзреду и одељењу у школи треба прилагодити њиховим специфичним потребама.
Како наводе у писму, њихова представница у Сaвету родитеља и њена породица доживели су личну трагедију и оправдано није могла да учествује у раду Колегијума Света родитеља.
„Крајње је непримерено и скандалозно да се доносе било какве одлуке Колегијума као Савета родитеља у целини без учешћа родитеља VII/2 одељења. Овакво крајње беспризорно и срамно понашање је вређање дечјих жртава и заслужује најоштрије осуде“, наводе родитељи.
У писму наводе да из свега што се догађало могу извући следеће закључке:
– да не постоји искрена намера и воља директорке школе и делом и председника Савета родитеља да сарађују са свим родитељима VII/2 одељења;
– да су родитељи неинформисани, обмањивани и приморани да релевантне информације добијају из средстава јавног информисања;
– да се из непознатог разлога стихијски ради и да родитељи VII/2 одељења немају представу о томе какви су циљеви и начини за управљање овом кризном ситуацијом, насталом услед трaгичног догађаја у нашој школи;
– да се одлуке доносе без нашег учешћа иако су најстрашније последице претрпели ученици и родитељи VII/2 одељења, што је недопустиво са многих аспеката;
– да се злоупотребљава бол и туга трагично страдалих, повређених и преживелих уленика и родитеља VII/2 одељења у сврху избегавања суочавања са личном одговорношћу.
„Деца су нам изложена претњама, постоји ризик од насиља“
Родитељи указују да су њихова деца константно изложена претњама и увредама које добијају преко друштвених мрежа и да су изузетно забринути, јер постоји реалан ризик да буду изложени различитим облицима физичког и психичког насиља.
Стога су у писму навели и да траже следеће:
– да се одреди једно или мања група лица од стране надлежних органа за непосредну комуникацију и координацију активности са родитељима VII/2 одељења због својих специфичности;
– израду и усвајање посебног наставног плана и програма завршетка седмог и похађања осмог разреда за VII/2 одељење, укључујући и полагање мале матуре;
– формирање здравствене документације ученика и родитеља који се налазе на психотерапији, а по посебном захтеву сваког од родитеља;
– на који год начин да се регулише интеграција преживелих ученика ми, родитељи и деца VII/2 одељења, захтевамо да се сви преживели ученици нашег одељења интактно врате у свом саставу, без обзира на то колико буде ученика и без попуњавања ученицима из других одељења;
– предузимање мера на откривању, евентуалном кривичном гоњењу и суђењу починиоцима који путем друштвених мрежа упућују претње деци, ради сузбијања и даље превенције оваквог вида деловања.
У писму које су доставили на адресе Министарству правде, Министарству просвете, МУП, Министарству за бригу о породици и Министарству за људска и Мањинска права, као и Републичком тужилаштву, Заштитнику грађана, Поверенику за информације од јавног значаја и Повереници за заштиту равноправности, али и Градском центру за социјални рад, родитељи су поновили и захтеве и питања које су надлежнима упутили одмах након трагедије:
– да се у потпуности и до краја изврши реконструкција трагичног догађаја и статус истраге поводом тога и о томе обавесте заинтересоване стране у складу са законом;
– шта ће бити са дечаком и у ком су статусу његови родитељи јер постоји велики страх да ће он бити на слободи;
– шта ће се и како, осим обезбеђења средстава, конкретно предузети поводом предложеног реновирања просторија школе;
– шта је конкретно предузето или ће бити предузето поводом њиховог захтева за утврђивање одговорности људи који су изнели у јавност списак са именима деце из одељења, а који је обишао цео свет, као и фотографије родитеља и деце те да се, због таквог поступка, одговорни санкционишу у складу са законом.
Извор: Инсајдер