Своје родитељско искуство из школе у Шведској испричао нам је и један отац, лекар који се преселио у Шведску.
„У шведским школама деца већ од првог разреда уче страни језик и користе рачунаре и кроз веселе анимације уче слова. Сваки ученик има свој рачунар на којем ради задатке из математике, језика, пише текстове, чита електронске књиге. На 25 ученика долазе чак два учитеља. То им омогућава да се много боље посвете деци која теже усвајају градиво, али и да помно прате резултате сваког свог ученика. Уколико запазе да је дете, на пример, надарено за математику, дају му додатне, теже, задатке из тог предмета како му на настави не би било досадно. Школа почиње у 8:15, а настава се одвија само преподне, и завршава се најкасније у 15 сати. Но, деца запослених родитеља могу остати у дневном боравку до 18 сати, а тамо с њима ради учитељ, имају спортске садржаје а, уколико желе, током дневног боравка могу у школи похађати и музичку школу”, прича лекар чија су деца, како каже, у шведској школи видљиво задовољнија и мотивисанија.
То га, тврди, ни најмање не чуди јер ученике у Шведској не затрпавају огромним количинама, често потпуно непотребних, информација.
„Када повучем паралелу између наших и шведских школа, могу рећи да је то што се с децом ради у нашим школама веома лоше. Овде у Шведској је оптерећење много мање, а темпо није убитачан. Децу не замарају учењем о робовласништву у старој Грчкој, нити о ратовима, датумима битака, не уче чак ни писани рукопис, само штампана слова, али зато до савршенства аутоматизуају рачунање до 100. Од првог до шестог разреда основне свако дете научи да свира бар један инструмент, а уз то уче и глуму у мјузиклима и шивење и кување. У петом разреду уче како да направе презентацију, како да истраже нешто на интернету или у библиотеци. Већ у 7. разреду самостално склапају електричне склопове, а у 8. разреду свако дете зна да направи столицу и клупу, скува ручак и снађе се у бројним животним ситуацијама”, каже отац троје школараца.
Ученике у Шведској не оптерећују чак ни бројчаним оценама које се уводе тек од шестог разреда основне школе. Уместо оцена, у првом плану је здравље и правилан развој деце. Тако се, на пример, трајање наставе из свих предмета може, по потреби, прилагодити, али број сати физичког васпитања не сме се смањивати.
„Школски дан започиње наставом која траје сат и 15 минута, након чега следи пола сата одмора. Сваки одмор, било да је киша или сунце, деца проводе напољу, на ваздуху, трче или се баве неким другим активностима. Недељно напољу морају провести минимално 20 посто времена проведеног у школи. У недељи имају најмање два пуна сата физичког васпитања, од чега је један сат пливање. Сви ученици обавезно морају научити да пливају. Вреднује се све, од технике до издржљивости, те свако дете добије ознаку колико је добар пливач. Циљ је да на крају средње школе свако од њих може самостално отпливати 400 метара.
Сваки разред добија недељно писмо – извештај, у ком се укратко наводи шта се радило, шта се планира, који су рокови за задатке, а у писму је и линк на задатке за случај да је дете заборавило.
У свакој школској години школа има и свој мото, на пример, у школи у коју иду моја деца ове је године мото „борба против ружног говора“. Помно се негују и вредности као што је заједништво, групни рад, упорност, а оно што је веома важно јесте нулта стопа толеранције на насиље. Децу уче и подстичу да одмах кажу наставнику и да затраже помоћ, уколико примете да је неко дете доживело нешто ружно или ако су они сами имали такво искуство и тада се покреће читав један добро усклађен механизам за борбу против насиља. „Аларм“ се пали и ако неко дете није дошло у школу, а родитељ пре тога није обавестио наставника који је иначе доступан родитељима својих ученика у било које доба дана те с њим можете комуницирати чак и мејлом и смс-порукама“, појашњава наш саговорник.
„И на крају, на пролеће сваки разред има државни тестни период када се државна (мала матура) проводи у целој држави, а циљ је да сваки ученик добије јасну слику о томе како је савладао градиво.”