Oni ljudi koji svet menjaju samo time što jesu, svojim rečima, energijom, osmehom, talentom, istinski su geniji i najveće bogatstvo koje nam je dato. Oni su razlog što se ovaj svet još drži i što je dobro u njemu i dalje mnogo snažnije od pohlepe, a ljubav još uvek najveći pokretač. To je zato što šireći svoju ljubav, oni je umnožavaju poput zaraze. A još veći postaju svojom skromnošću, nenametljivošću i pokušajem da i dalje ostanu obični ljudi. Iako to zapravo više nikad ne mogu biti.
Jedan od takvih ljudi, koji je zasigurno veliki i važan deo života svih nas, sinoć je proslavio punih 65 godina svog književnog rada. Pisao je (a piše i dalje) neumorno, za decu i odrasle. Već punih 65 godina on širi osmehe i ljubav, a čuva vrlinu koju je najteže sačuvati kad postaneš slavan. A to je skromnost.
Naš najveći živi dečji pisac, onaj čije pesmice recituje svako dete – veliki Čika Ršum, juče je obeležio važan jubilej.
U prostorijama škole koja nosi njegovo ime, OŠ “Ljubivoje Ršumović” Sopot Hil, Ršum je sinoć okupio svoje prijatelje i porodicu i proslavio punih 65 godina otkako neumorno piše.
Na proslavi su govorili, između ostalih, akademik Matija Bećković, Uroš Petrović i naravno, sam Ršum.
– Ršum je moj mlađi vršnjak, skoro pa zemljak. On je u Beograd došao iz Užica, a ja iz Valjeva. Sreli smo se na fakultetu na kom je on diplomirao, a ja studirao. Bio je lep, stasit, vedar, bistar, Zlatiborac, plavušan. Dok je pisao ozbiljnu poeziju, bio je golobrad i bezbrižan, a kad je počeo da piše za decu, namrgodio se i preko noći pustio brkove, kakve se među pesnicima niko nije usudio da nosi – posle Vuka Karadžića – rekao je šaljivo, u svom stilu, Matija Bećković, pa nastavio:
– Dok je pisao ljubavne sonete bio je Ljubivoje iz Ljubiša, a kao dečji pesnik postao je Ršum. Zvali su ga i mrgud. A kad je počeo da vodi emisiju za decu na televiziji i došao do velike popularnosti i slave – još više se namrgodio. Po tome se videlo da ima sebe i da se nikad ne dodvorava. Ne znam nikoga, osim Ljubivoja Ršumovića, ko je napisao više knjiga nego što ima godina života. Samo je šteta što nije počeo još i ranije.
I ne znam da li je on mogao više postići, ali sam ja sigurno mogao o njemu više reći u ovoj prijateljskoj zdravici koju podižem danas. Ali, od onoga koji govori, i ovo je – taman. – zaključio je veliki Ršumov prijatelj i akademik Matija Bećković.
Iako u svojoj 85. godini, i dalje vedar i neumoran, željan dece i druženja s njima, Ršum je sa Urošem Petrovićem osmislio program kampa za decu pod nazivom “Akademija, idem i ja”, koji se održava upravo u prostorijama osnovne škole u Sopotu koja nosi njegovo ime. O samom kampu smo već pisali, pročitajte OVDE.
Govoreći o svom kolegi i prijatelju, Uroš Petrović je ispričao jednu anegdotu objasnivši kako je to Ljubivoje usrećio preko milijardu ljudi.
– Ovo mnogi ne znaju. Naime, kada se snimao čuveni film “Valter brani Sarajevo” scenario je nekako dospeo do Ljubivoja Ršumovića. On ga je pogledao i video da Valter na kraju gubi život. Ljuba se zabrinuo i insistirao da se kraj izmeni i da Valter ipak preživi. Gledali ste film i znate kako se završava, tako da, Ljubivoje, hvala ti u ime svih nas i u ime preko milijardu Kineza. – rekao je uz osmeh Uroš Petrović.
A pesnik kome je veče i bilo posvećeno, u svom stilu nije mnogo govorio, već je odabrao da se svima koji su došli da s njim proslave ovaj veliki jubilej, zahvali recitujući nekoliko svojih pesama. Izabrao je da, za početak svog obraćanja pročita pesmu “Bog u meni”.
“Moj stari je, od svoga starog
A njegov stari, opet, od svoga
Slušao jedan drevni nalog:
‘U deci treba ubiti Boga’
Taj nalog grozan, al tanjušan
Moj stari nije hteo da šalje
Tako je ispao neposlušan
Pa Bog u meni živi i dalje.”
I to bi, otprilike, bilo sve što treba da znamo o tome šta naš veliki pesnik misli o deci i batinama.
Dok čekamo nove pesme, nove kampove i nove Ršumove ideje, zahvalni smo na svemu što nam je za ovih 65 godina poklonio.