Рупе у знању због наставе на даљину

Успех и знање основаца и средњошколаца лошији су у условима које диктира епидемиолошка ситуација у односу на резултате рада када ђаци и наставници свакодневно долазе у школу

Настава на даљину оставља рупе у знању. Она може бити ваљана допуна уобичајеним предавањима у учионици, али је далеко од адекватне замене за непосредан рад учитеља и наставника са ђацима под школским кровом. Онлајн образовање доприноси одржавању континуитета, али не и квалитета наставе и учења у епидемиолошки условљеним околностима у атипичној школској години у којој часови трају 30 минута, а у учионице свакодневно долазе искључиво основци од првог до четвртог разреда. Образовна постигнућа лошија су у односу на просечан успех ученика када основне и средње школе функционишу у редовним околностима. А све су ово закључци педагошких колегијума у многим кућама знања након наставничких већа на којима је сумирано показано знање и напредовање ученика у такозваном првом тромесечју ове школске године.

Учитељи примећују да првацима много теже иде прилагођавање на нове обавезе и усвајање радних навика када у школу долазе на три часа од по пола сата, или одлуком родитеља не похађају наставу у учионици. То што у другом разреду ђаци још не знају да читају, па и у трећем кубуре с латиницом и основним рачунским операцијама, приписује се принудном онлајн завршетку прошле школске године. А у овој, учитељи су најоптерећенији. Успевају да испуне радне обавезе, али не крију да, свакодневно, кад иста предавања која су већ одржали првој групи ђака треба да понове из почетка за другу групу ученика, имају мање елана за репризу него за премијеру наставног садржаја.

Образовни систем упркос свим потешкоћама организације рада у епидемиолошки неизвесним околностима оптимално функционише, уврежен је став директора школа. Истовремено, не прећуткују да анализе показују слабије резултате, како ученика који иду на наставу у школу, тако и оних који уче на даљину и школи само одговарају за оцену.

− Разлика постоји између непосредног рада с ученицима у учионици и образовања на даљину, или комбинованог модела који укључује обе ове варијанте. То се види и у оценама. Колико год наставници имали разумевања, а имају га, не гледају кроз прсте и не дају више оцене које нису резултат знања јер би то, објективно, било на штету ученика. За слабије напредовање ове године има више разлога. Деца мање уче јер не долазе у школу свакодневно. Када није на часу у школи, већина ђака упозна се са градивом из ТВ лекције, али не препише све што треба у свеску и не уради домаћи задатак. То што основци старијих разреда једне недеље иду у школу три дана, а следеће два, тако да рецимо предмет који имају у распореду само петком имају сваке друге недеље у школи, оставља рупе у знању, чак и код савесних и марљивих ученика који када нису у школи не пропуштају часове на даљину − указује Мирјана Слобода, председник актива директора осмолетки Старог града, иначе директорка Основне школе „Скадарлија”.

И ђаци и наставници би најрадије свакодневно долазили у школу када би то могло да се усклади с препорученим мерама здравствене заштите, наглашава она, као и да се у отежаним условима, ипак, оптимално ради. Слабији резултат је, каже, очекиван и због тога што обим градива није мањи, а није могуће ни ускладити континуитет предавања из учионице с онима које ђаци прате на ТВ екрану. Ситуација је у средњим школама готово иста.

− Средњошколци су поприлично незадовољни начином рада. Кажу да им треба много више времена да савладају лекције које им не предају њихови професори и једноставно не схватају да је онлајн настава нешто што их обавезује да раде. Гомилају се ненаучене лекције, што се одражава на оцене. Кад кажу да се не осећају добро, да би радије да прате онлајн наставу, да имају температуру или су били у контакту са ковид позитивним особама, не можемо да им не верујемо, нити да их приморамо да дођу у школу на проверу знања. Тако нам је један број ученика остао неоцењен, а има и недовољних оцена − објашњава Цвета Митровић, помоћник директора Друге економске школе у Београду, наставник економске групе предмета.

Професори користе све расположиве веб-алате да пошаљу додатне наставне материјале да би мотивисали ученике да се више посвете учењу када не долазе на наставу у школу. Наоко, у најнезавиднијој ситуацији су матуранти, а у суштини најтеже је првацима у средњим стручним школама.

− Основну су завршили онлајн, а у средњој их је сачекало доста нових предмета. Држали смо дупле часове само да бисмо их увели у нове образовне профиле које су уписали. Рецимо, за рачуноводство с којим се први пут сусрећу жива реч професора је незаменљива, али нисмо могли да изађемо у сусрет молбама ученика да иду све време у школу. У датим околностима морамо првенствено водити рачуна о здрављу и безбедности школске популације, а оцене се могу поправити на додатној и допунској настави − закључује Митровићева.

Извор: Политика