Министар просвете Бранко Ружић гостовао је у емисији “Сучељавање” на Радио-телевизији Војводине и том приликом рекао да је важно да не приступамо питању прославе матуре на емотиван начин, те да разуме да је то традиција коју смо сви прошли.
„Деца су за наставу у природи, за рекреативну наставу, за прославе. Затражили смо од Кризног штаба препоруку за окупљања и долазимо ка једном одрживом решењу. Др Предраг Кон је рекао да треба да утврдимо критеријуме за окупљања генерално, што ће онда важити и за матурске прославе. Надам се да ћемо доћи до могућности да се организују матурске вечери. Од предшколских установа до високо-школских, ви имате 1.250.000 деце и ми немамо право на грешку. Са пажњом слушамо Кризни штаб. Надам се да ћемо идуће недеље изаћи са моделом окупљања. Кризни штаб предано ради на томе, приближили смо идеје као да изнађемо модел који ће бити одржив. Матурско вече је животни догађај… ту су одела, хаљине. Важно је и са аспекта привреде. Важно је да се стрпимо , а најгоре да се тако нешто ради илегално. Бројке су заиста пале, дај Боже да дођемо до зелене гране. Мислим да нема разлога толико ригидно сагледавамо ствари, да имамо мали вентил да се опустимо“, рекао је министар.
У емисији је говорио и директор Основне школе „Ђорђе Натошевић“ Недељко Ђорђић, који је рекао да је поносан на то како је цео систем просвете издржао током пандемије.
„Наставници су поднели велик терет, били су на првој борбеној линији. Најважније је да се и данас видимо, да смо живи и здрави. Свако знање се може надокнадити. Свака част наставницима у малим срединама који су радили без основних средстава. И даље има генијалаца који су показали велико знање.“, рекао је Ђорђић.
Министар Ружић је рекао да дугујемо велику захвалност за посвећеност и иновативност наставном и ваннаставном особљу, али највише деци, као и да образовни систем није био плодно тле за преношење коронавируса.
„Образовање не сме бити експеримент. Треба гледати перспективу од 50 година, да идемо у корак са временом, али и да сачувано национални идентитет и традицију. Постоји континуитет реформског процеса, реформа курикулума се завршава са овом годином. Министри су пролазна категорија, а људи који воде овај систем су невидљиви, али најважнији.
Имали смо велики број едукација за дигитално описмењавање, наставници су овладали тиме. Ђаци и студенти су већ описмењени, они живе у 21. веку. Нема прича да је изгубљена година. Увек сте имали вансеријску децу и ону која нису заинтересована“, објашњава Ружић.
Ђорђић каже да је посматрао како су снашле колеге из неких развијених земаља ЕУ, те да смо по много чему одрадили бољи посао него они тамо.
„Није изгубљена година. Највећа слабост је било недостатак рачунара. Школа је омогућавала да се дође у школу и да родитељ узме припрему за наставу у писаној форми. У првом моменту, док није стигла опрема, људи су се лепо снашли. Школе су се од ове школске године определиле за одређене платформе, које су биле плаћене од стране Министарства просвете, што је одлично“, рекао је он
Ружић се осврнуо и на социјални дијалог, рекавши како испада да је коронавирус оправдање да се овај дијалог не води.
„Ја сам против тога. Када погледамо секторска повећања плате у јавним службама, ту су војска полиција, здравство и просвета. Да ли су била довољна – не, да ли су била реална – да. Помињали су се платни разреди, који би били правични. Није плата искључив разлог зашто је посао наставника дефицитаран. Атрактивност профила зависи и од менаџмента факултета“, рекао је министар.
Говорећи о дефициту наставника математике, Недељко Ђорђић је нагласио како они који добро познају математику иду на ФТН, те да су директори школа током пандемије били у ситуацији да отимају професоре једни од других.
„Држава мора стратешки да се опходи према овом питању. Стопа издвајања за образовање је 2,9 одсто буџета, треба да има више средстава за образовање и науку. Што се тиче унапређења услова рада, за науку треба више средстава, да наши научница имају боље услове. Требало би да се утврди систем награђивања за најбоље раднике, да нема више уравниловке, да наградимо најбоље од нас. Да истакнемо, 46 најбољих ученика из Новог Сада су били на Крфу. Промоција најбољих међу децом би створило и мање насиља“, објашњава он.
Ружић подсећа на чињеницу да је тих повећања плата било и да само повећање није главно, него и улагање у инфраструктуру.
„Имамо четири научно-технолошка парка, старт-ап компаније, клинци овде раде светски бизнис. Таквих улагања није било у последњих 50 година у високо-школске установе. Треба да имамо континуитет. Педагогија је атрактивна и не видим ту тај мањак, једини је мањак код математике и физике. Трагамо заједничким снагама, да видимо шта је решење. Нема васпитно-образовног процеса без математике. Када живите у уређењу које има примесе капитализма, онда и тржиште опредељује неке сегменте, али то није оправдање да се не изврши државна интервенција. Наћи ћемо решење, али свако ће на упрошћен начин рећи да су мале плате. Оне нису мале… нису ни задовољавајуће, али то није одлучујуће за бављење овим послом“, закључио је он.
Извор: РТВ