Нити је први нити последњи пут да се распуст продужи, посебно у овако ванредним околностима, изјавио је јутрос министар просвете Бранко Ружић. Он је додао да је епидемиолошка ситуација налагала ову и још неколико других мера, те да ће изгубљени наставни дани свакако бити надокнађени.
„Биће то или радне суботе, или интензивирање рада, или продужење школске године, односно скраћивање неког распуста. Не видим да ту има неких епохалних разлога за бригу. Школе ће на време бити обавештене.“ – рекао је министар.
Иако није био потпуно конкретан, из министрових речи дало се наслутити да је интензивирање наставе, односно „додатак седмог часа“, највероватнији сценарио.
Министар је поновио да је за децу предшколског и млађег школског узраста, у узрасту кад се стичу радне навике, гради вертикала личности и остварује социјализација, најважније да буду у школи, заједно. Подсетио је да ни прошле године они нису ишли на онлајн наставу.
„Испада да коронавирус долази из школе, што није тачно. Он долази споља и срж проблема је број вакцинисаних у општој популацији, што је и разлог због ког вирус долази до деце. Али кад погледамо бројке, тај број не прелази 0,7% заражених.“ – објаснио је министар и рекао да нема разлога, али ни начина да регулишемо то с послодавцима родитеља чију децу не би имао ко да чува док седе кући и прате онлајн наставу.
Ружић је апеловао на све да буду опрезни током периода који следи.
„О томе мора да расправља и Кризни штаб. Да се не деси да од краја децембра до средине јануара одемо сви на распусте, па се вратимо у клупе и кажемо – ево вирус је у образовном систему. Па није, морамо сви бити дисциплиновани.“ – додао је министар.
Тестирање ђака по повратку у школе
Министар каже да ово јесте била једна од тема још на почетку школске године, али да Министарство просвете није надлежно за то, већ је то посао медицинских институција. Ипак, каже Ружић, стереотипи, предрасуде и антиваксерски приступ дела јавности показао нам је да се многи с тим не слажу.
Вакцинисан мали број деце
Број деце старије од 12 година која су примила вакцину је мали. У процентима, то је свега 5%, каже министар.
„То је пре свега одлука родитеља, наравно и деце. Важна је едукација и једини савет који могу да дам, с обзиром на то да сам политиколог, а не здравствени радник, јесте да слушамо све оно што здравствене институције кажу. Не можемо да не верујемо ни Министарству здравља ни Светској здравственој организацији.“ – рекао је Ружић.
Кад питате тинејџере зашто не желе да се вакцинишу, они не знају, каже министар и додаје да је потребна едукација и за наставнике.
„Два најплеменитија позива су просвета и здравство, а ни ту немамо довољно вакцинисаних. Међу здравственим радницима их је 60%, а у образовању око 52%.“ – каже министар просвете.
Да ли онлајн настава производи рупе у знању
Као и више пута у претходним месецима, министар је и данас поновио да је уверен да онлајн настава није довела ни до каквих рупа у знању код ђака.
„Систем, у оваквим ситуацијама, мора да буде адаптибилан и да се прилагођава. Рупа у знању нема. Градиво је морало да буде мало редуковано, а опет, као и у редовним околностима, имате и децу која су спремнија да уче и више заинтересована, али и ону која нису баш спремна на велики труд.“ – објашњава Ружић и износи податке о деци која су своје основно образовање завршила у јуну ове године.
Према његовим речима, то је отприлике око 65.000 ђака, од којих је 43,2% на крају осмог разреда било одлично, 34,1% врлодобро, 21,5% добро и само 1,2% ученика било је довољно. Просечан успех осмака на крају прошле године био је 4,12.
Када је реч о вуковцима, њих је ове године било 13,9%, а прошле године 13,7%, подаци су које је изнео министар просвете.
Е-књижице
Када је реч о увођењу електронских ђачких књижица, министар је рекао да је то одлична идеја и да је дигитализација веома значајна.
„Кад само погледамо колико нам је помогао еУпис у вртиће и школе, кроз уштеду времена, исто тако и еДневник, јасно је да је и ово одлична идеја и начин да идемо у корак с временом.“ – закључио је Ружић.