Сa вама су најгори? Ви сте једна срећна мама!

Кукање, плач, бацање играчака, вешање по вама чим уђете у кућу. Познато? Ма ви сте заправо једна срећна мама.

Foto: Canva

Долазите по своје дете у вртић и васпитачице га хвале како једете добро, мило и послушно. Оставите га мало код баке и она је одушевљена његовом добротом те се у чуду пита зашто се ви стално жалите на његово понашање.

Радите и дете је цели дан с татом – добро, забавно, послушно, колегијално – сушта супротност оном понашању када је с вама. У чему је тајна?

Зар заиста толико не воле своје маме да не пропуштају ниједну прилику како би вам мало загорчали живот?

Ако сте се већ сто пута ухватили за главу у питању – “Зашто? О, зашто?”, знајте да је то зато што вас воле највише, ви сте њихова сигурна лука и иако вам се понекад чини да сте им уједно и канта за све њихове негативне емоције, то је зато што је то управо тако.

Нема веће сигурности од мајке која воли, која разуме, која се труди помоћи свом детету па када вас нема, деца у себи једноставно скупљају све своје проживљене утиске и чекају само вас да вам их истресу.

Оне добре емоције које су их окупирале, недостајање које су осећали, њих ће испољити загрљајем, пољупцем и скакутањем око вас – и то вам неће сметати.

То ће вас и више него усрећити но већ секунду након, започеће кукање, плач, цендрање, бацање играчака, вешање по вама уз крикове… ситуација која вас убија у појам јер не разумете што се то управо догодило да су баш сада тако полудели.

Догодило се то да је дошла њихова сигурна лука у коју ће као брод баластне воде избацити све што их је досад љутило и мучило. С вама је дошао и осећај да сада коначно могу отпустити кочницу и ослободити своје осећаје.

И нека вас та мора не мори јер то само значи да дете у вама види некога тко му дозвољава да буде природно, да покаже своје осећаје, да се утеши. И зато када вас ваше вољено дете следећи пут већ на вратима дочека као мали дивљак, не лудите и не љутите се – пустите да се испуше.
Ви сте можда њихова канта и врећа за ударање, али сте им уједно и највећи ослонац у животу – окриље у којем ће цијели свој живот имати посебно мјесто гдје могу бити најискренији и најприроднији. Место где ће најпре почети развијати своју емоционалну интелигенцију, изражавати своје осећаје, и на темељу тога развијати и своје самопоуздање.

Знајте да ваше дете није размажено нити злочасто, оно само чека вас да вам све исприча.

Нису ни тате далеко од тога, чисто нека се зна, јер када њега дуго нема па се одједном појави и он ће вјеројатно добити поштену порцију громогласних отпуштања осјећаја.

Ту стога лежи и одговор на оно питање зашто су дјеца у присуству родитеља лошија него када их чува нетко други.

Ако ситуација у вашој обитељи није таква, ако никада до сада нисте примијетили овакве осцилације у њиховом понашању, вјеројатно постоје само два адекватна одговора – или сте баш стално с њима или дјеца у вама не виде своју најсигурнију луку. А то баш и није добро за њих.

Дакле, када се следећи пут враћате кући већ се пред вратима помирите с тим да ће вас ваше дете засутим свим својим проживљеним емоцијама.

И немојте зато лудети и дочекати их са ставом, дочекајте их широм отвореног загрљаја да се што брже истресу и што брже врате свом ритму – утешени и сретни што су вам баш све испричали.