Generacija sadašnjih osmaka treba budno da prati novine o budućoj državnoj maturi. Njih ćemo blagovremeno od prvog razreda srednje škole pripremati za nov model polaganja završnog ispita koji očekujemo da će prvi put biti upriličen školske 2020/2021. godine. Za njih će matura biti svedočanstvo da su stekli srednjoškolsko obrazovanje i ulaznica za studije na fakultetima umesto prijemnog.
Ovo za „Politiku” tvrde Irena Brajević i Radivoje Stojković, članovi radne grupe za izradu koncepta velike mature.
Predlog nacrta kako će izgledati provera znanja za kraj srednje škole i nastavak obrazovanja na fakultetima koji je uradila pomenuta radna grupa, prvi je korak uvođenja državne mature – po istim pravilima za sve đake, umesto prijemnog za upis na studije.
– Najvažnije je da će velika matura dati jednake mogućnosti svim učenicima. Njenim uvođenjem sadašnji maturski ispiti odlaze u istoriju prosvete. Novo završno testiranje neće se mnogo razlikovati od dosadašnjeg, i ne odnosi se na sadašnje srednjoškolce – napominju naši sagovornici.
Otkrivaju da će državna matura, po predloženom modelu koji je prihvatio ministar prosvete, imati dve važne uloge: sertifikacionu, jer na osnovu položene mature đaci će sticati diplomu o završena četiri razreda srednje škole, i selekcionu ulogu koja će maturantima omogućiti upis na željeni fakultet.
– U gimnazijama će se polagati – opšta, u srednjim stručnim školama – stručna a u umetničkim – umetnička matura. Zajednički im je obavezan deo koji će se sastojati iz tri ispita. Na opštoj maturi obavezno će se polagati srpski, odnosno maternji jezik i matematika, a treći predmet maturant će moći da odabere sa liste opšteobrazovnih. Deca će birati onaj predmet koji im je bitan za upis visokoškolske ustanove. Za škole u kojima se matematika ne izučava sva četiri razreda, ona će se naći na listi predmeta koje đaci mogu da izaberu. U stručnim i umetničkim školama treći od obavezna tri ispita na maturi biće stručni, odnosno umetnički – precizira Irena Brajović, ukazujući da je predložen model sličan dosadašnjem polaganju mature, jer je namera bila da se đaci dodatno ne opterete.
Na velikoj maturi, prema nacrtu, učenik ima minimalno tri obavezna ispita. Ako mu je to dovoljno za planiran nastavak školovanja, ili želi samo da završi srednju školu, može na tome da stane. Razjasnivši to, Radivoje Stojković je ukazao da je za maturante predviđen i četvrti ispit iz predmeta koji može da odabere i polaže da bi ispunio zadate kriterijume za upis željenih studija.
– Ako bi učenik hteo da upiše medicinu, mora imati položene hemiju i biologiju. Može da izabere hemiju kao željeni ispit u obaveznom delu, a onda u izbornom i biologiju da bi zadovoljio zahtev Medicinskog fakulteta. Ali, taj četvrti izborni ispit kao deo maturskog biće opcioni, jer nekim đacima će biti neophodan za nastavak školovanja, a neki će uslov za upis na fakultet ispuniti polaganjem samo obavezna tri predmeta – ilustruje Stojković.
Fakulteti će propisivati koje će ispite bodovati i u kom obimu sa državne mature, napominju naši sagovornici. Kao važno ističu i da je fakultetima ostavljena mogućnost da, ukoliko žele, za buduće kandidate propišu i dodatni ispit provere posebnih sposobnosti i sklonosti.
– Javna rasprava o predloženom nacrtu praktično počinje i ovim tekstom – saglasni su članovi radne grupe za izradu koncepta završnog ispita za srednjoškolce.
Očekuju da će rasprava trajati oko mesec dana.
– Ovo je prva etapa u formiranju konačnog programa maturskog ispita koji će na predlog ministra doneti Nacionalni prosvetni savet. Nama je cilj da od sledeće školske godine kada sadašnji osmaci upišu prvi razred polako počnu da se pripremaju i da spremni dočekaju veliku maturu. Ovo je velika promena u našem obrazovanju – zaključuju naši sagovornici.
Ovo za „Politiku” tvrde Irena Brajević i Radivoje Stojković, članovi radne grupe za izradu koncepta velike mature.Predlog nacrta kako će izgledati provera znanja za kraj srednje škole i nastavak obrazovanja na fakultetima koji je uradila pomenuta radna grupa, prvi je korak uvođenja državne mature – po istim pravilima za sve đake, umesto prijemnog za upis na studije.
– Najvažnije je da će velika matura dati jednake mogućnosti svim učenicima. Njenim uvođenjem sadašnji maturski ispiti odlaze u istoriju prosvete. Novo završno testiranje neće se mnogo razlikovati od dosadašnjeg, i ne odnosi se na sadašnje srednjoškolce – napominju naši sagovornici.
Otkrivaju da će državna matura, po predloženom modelu koji je prihvatio ministar prosvete, imati dve važne uloge: sertifikacionu, jer na osnovu položene mature đaci će sticati diplomu o završena četiri razreda srednje škole, i selekcionu ulogu koja će maturantima omogućiti upis na željeni fakultet.
– U gimnazijama će se polagati – opšta, u srednjim stručnim školama – stručna a u umetničkim – umetnička matura. Zajednički im je obavezan deo koji će se sastojati iz tri ispita. Na opštoj maturi obavezno će se polagati srpski, odnosno maternji jezik i matematika, a treći predmet maturant će moći da odabere sa liste opšteobrazovnih. Deca će birati onaj predmet koji im je bitan za upis visokoškolske ustanove. Za škole u kojima se matematika ne izučava sva četiri razreda, ona će se naći na listi predmeta koje đaci mogu da izaberu. U stručnim i umetničkim školama treći od obavezna tri ispita na maturi biće stručni, odnosno umetnički – precizira Irena Brajović, ukazujući da je predložen model sličan dosadašnjem polaganju mature, jer je namera bila da se đaci dodatno ne opterete.
Na velikoj maturi, prema nacrtu, učenik ima minimalno tri obavezna ispita. Ako mu je to dovoljno za planiran nastavak školovanja, ili želi samo da završi srednju školu, može na tome da stane. Razjasnivši to, Radivoje Stojković je ukazao da je za maturante predviđen i četvrti ispit iz predmeta koji može da odabere i polaže da bi ispunio zadate kriterijume za upis željenih studija.
– Ako bi učenik hteo da upiše medicinu, mora imati položene hemiju i biologiju. Može da izabere hemiju kao željeni ispit u obaveznom delu, a onda u izbornom i biologiju da bi zadovoljio zahtev Medicinskog fakulteta. Ali, taj četvrti izborni ispit kao deo maturskog biće opcioni, jer nekim đacima će biti neophodan za nastavak školovanja, a neki će uslov za upis na fakultet ispuniti polaganjem samo obavezna tri predmeta – ilustruje Stojković.
Fakulteti će propisivati koje će ispite bodovati i u kom obimu sa državne mature, napominju naši sagovornici. Kao važno ističu i da je fakultetima ostavljena mogućnost da, ukoliko žele, za buduće kandidate propišu i dodatni ispit provere posebnih sposobnosti i sklonosti.
– Javna rasprava o predloženom nacrtu praktično počinje i ovim tekstom – saglasni su članovi radne grupe za izradu koncepta završnog ispita za srednjoškolce.
Očekuju da će rasprava trajati oko mesec dana.
– Ovo je prva etapa u formiranju konačnog programa maturskog ispita koji će na predlog ministra doneti Nacionalni prosvetni savet. Nama je cilj da od sledeće školske godine kada sadašnji osmaci upišu prvi razred polako počnu da se pripremaju i da spremni dočekaju veliku maturu. Ovo je velika promena u našem obrazovanju – zaključuju naši sagovornici.
Izvor: Politika