Велика већина родитеља нема самосталну децу. Реткост је да нам дете буде од старта тако сарадљиво и жељно независности. Зато морамо то да подстичемо на сваком кораку.
Сигурно међу вама има оних који не успевају да се истуширају или обаве тоалет на миру. Бејбиситерка је велик издатак, а немате ни „бака и дека-сервис“ који уме да буде од помоћи до неба. Изгубили сте сате и дане у проналажењу решења, али дете се није још увек осамосталило. Покушали сте на све начине да објасните, али не иде.
Веровали или не, за развој независности детета потребан вам је онај тајни састојак.
Креативност.
Искористите своју машту и „поставите сцену“ на којој ће ваши малишани врло радо играти улогу самосталног члана породице.
Ево неколико начина за то:
- Спустите дететову одећу у ниже фиоке, а обућу на ниже полице. Тако ће моћи да их дохвати и спреми се само када идете напоље.
- Ужине које желите да дајете детету учините доступним. Распоредите их у чинијице различитих боја и врло лако направите договор која се кад може узети.
- Припремите у кухињи мали бокал са водом и чаше у висини детета да може само да се послужи водом или соком.
- На ормаре поставите куке које дете може да досегне и на њих окачи своју одећу, пешкире и слично. Неће бити потребе да скупљате за дететом.
- Поставите безбедне и стабилне столице на које малишан може самостално да се попне и нешто дохвати. То су најчешће кухиња, купатила, спаваћа соба.
- Залепите подсетнике у виду веселих стикера ако је потребно. Тако ће дете и без вас знати где се и како нешто ради.
Будите сигурни да ће одмах након ових ситних интервенција дете изненада радити све свакодневне ствари без помоћи. Не само да ће то помоћи детету да се осећа добро и поносно, него ће га и научити да не треба родитељ све да ради за њега.
Можда мислите да ја претерујем када кажем да ће вам то променити живот. Уживаћете у тренуцима када дете долази да се похвали шта то све ради само и колико је сада одрасло.
Уверићете се колико је задивљујуће гледати њу/њега како расте и ради ствари за које никада не бисте помислили да може независно да чини. То ће вам свима у кући дати више слободе, али и времена за себе и сопствене мисли јер је некад чак и то луксуз.
Сигурно волите да чујете да сте детету потребни и да жели да проводи време са вама (да, то ће вам недостајати када одрасте и почне да самостално организује своје време). Независност и рутина у обављању свакодневних радњи је ипак нешто друго. То треба да подржавате за добробит свих чланова породице, а посебно самог детета. Захвалност од ње/њега нећете добити, напротив, можда у почетку добијете и отпор. Ипак, бићете задовољни трајним ефектима: дете ће постати сигурно у себе, расположено за сарадњу и самопоуздано.
Пише: Тамара Костић, психолошкиња