Јеспер Јул: Мајке које желе да буду ту само за своју децу, заправо су опасне по њих

Жене су, током историје, биле уверене да знају шта мушкарци од њих очекују. Сматрале су да они само желе свој мир и да су задовољни све док други раде оно што они кажу. Неке жене покушавале су тако да се понашају и притом су потпуно одустале од себе. Међутим, мушкарци су изузетно ретко били задовољни тиме, те су често завршавали с другим женама. Исто је тако и мајкама које желе да буду ту само за своју децу. Ја им увек говорим да су оне опасне за њих јер ниједно дете никада неће моћи да надокнади мајци то што је за њега жртвовала сопствени живот. Међутим трогодишњаци, наравно, још не могу тако да размишљају. Деца желе да заробе своје мајке и то на 24 сата дневно. Зато мајке морају озбиљно да разговарају са својом децом и објасне им да и оне имају своје потребе и да се морају побринути за њих. То ће, наравно, довести до фрустрације код детета које ће почети да грди мајку или ће се грчевито држати за њу.

У таквим ситуацијама, родитељи не треба да реагују бесно, већ да опуштено и одрешито кажу да сада то не желе и изађу из просторије. Дакле, родитељ закључи ситуацију и деца су у почетку изненађена. Али то ће трајати само дотле док родитељ буде осећао грижњу савести. Јер, кад особа осећа грижњу савести, онда се њоме лако манипулише. И одрасли и деца.

Некада се говорило да деца тестирају границе. Заправо, она не тестирају где се границе налазе, него желе да открију стварно језгро својих родитеља. Желе да схвате шта се налази иза родитељске глуме. Желе да виде праву особу, да сазнају каква је њихова мајка кад се не скрива иза нежних речи. У том раздобљу можете то све посматрати и уз дозу хумора, иако је ситуација заиста тешка. Једнако је тешка као и за мушкарце који су 30 година били навикнути да им жене воде домаћинство, а сада одједном сами морају да пеглају. “Ако то више не желиш да радиш за мене, ја се више не осећам вољено.”, мисле они, а исто тако се осећају и деца.

Зато је за одрасле врло важно да разбију тај зачарани круг незасите потребе, а да притом детету не набију осећај кривице. И због тога се дешава готово чаробан процес када одрасли вербално преузму одговорност и признају своје грешке, када признају да су погрешно претпоставили да усрећују дете ако се у потпуности ставе у њихову службу, а да су притом сами несрећни.

Врло је важно то разјаснити. Ко то пропусти, касније ће у пубертету морати да се носи с огромним конфликтом. Наиме, у тој фази, деца својим мајкама директно кажу да би напокон требало да почну да воде сопствени живот.

Одломак из књиге “Пет темеља породичног живота” Јеспера Јула.