„Preuzeo sam kasu Ministarstva prosvete sa izvesnim minusom, što nije krivica prethodnog ministra, ali racionalizacija nije urađena. Moramo da vidimo koliko je starih studenata, jer ni tu nema tačnih podataka. Ministarstvo prosvete nema precizan podatak o broju tehnoloških viškova, jer je rok za objavljivanje lista probijen” kaže u razgovoru za Danas ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.
– Ne znam zašto je do toga došlo. Imamo samo grube procene da je 3.000 ljudi u Beogradu višak, a oko 6.000 u Srbiji. Pokušaćemo sve te ljude da zbrinemo. Sindikati imaju loša iskustva sa pojedinim direktorima koji su prikrivali slobodna radna mesta i nisu hteli da preuzmu tehnološke viškove. U toku ove nedelje doradićemo uputstvo koje ćemo proslediti direktorima škola, a sve pojedinačne probleme rešavaćemo ad hok. Jedna od prvih stvari koju sam obećao po dolasku na mesto ministra prosvete je javnost u radu. Sindikati imaju pravo da znaju koliko je u školi viškova, koliko ima slobodnih mesta, a tamo gde primete da se manipuliše dužni su da prijave i ja ću preduzeti mere iz svoje nadležnosti – dodaje ministar.
Sindikati su tražili povlačenje stručnog uputstva o formiranju odeljenja. Tvrde da bi njegova primena izazvala haos po školama, jer bi postojeća odeljenja morala da se rasformiraju i formiraju nova, a povećao bi se i broj viškova.
– Reč je o dva dokumenta, jedan govori kako da se formula primeni na prvi i peti razred, a drugo je poslato kasnije i odnosi se na odeljenja od drugog do četvrtog i od šestog do osmog razreda. Sagledali smo efekte primene ovog drugog uputstva i uočili da to ne bi značajno uticalo na uštede, ali bi s druge strane imali loše pedagoške efekte. Zbog toga ćemo gledati da se to uputstvo ne primenjuje, jer bi u suprotnom stvorilo novu armiju tehnoloških viškova. Videćemo da li će se ono primenjivati iduće školske godine sukcesivno u drugom i šestom razredu ili ćemo možda smisliti nešto novo. Ja sam preuzeo kasu Ministarstva prosvete sa izvesnim minusom, što nije krivica prethodnog ministra, ali moram da kažem da racionalizacija nije urađena.
Očekuje se objavljivanje pravilnika o finansiranju osnovnih i srednjih škola. Da li će biti promena?
– Cenus se obračunava po istoj formuli već četiri godine, a do nesporazuma je dolazilo zbog različitih tumačenja te formule, jer je svako imao svoju verziju. Dakle, formula je nesporna, metodologija usvojena pre četiri godine, a ako bude izuzetaka, rešavaćemo od slučaja do slučaja. To nije sistemski problem. U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je napravljena greška jer nisu zaštićeni učitelji sa šestim stepenom stručne spreme. Oni teoretski mogu da postanu višak i za njih smo pronašli rešenje u Zakonu o radu, da se direktno upute kod drugog poslodavca i da se izbegne da se nađu na listi tehnoloških viškova. Mislim da ćemo uspeti sve te ljude da zbrinemo.
Izjavili ste da su inspekcija i školske uprave najveći problemi. Kako ćete se sa tim izboriti?
– Uveliko radim na tome. Za rukovodioca školskih uprava biće izabrana osoba sa integritetom i dugogodišnjim iskustvom, koja je radila u Ministarstvu i koja dobro poznaje eksternu evaluaciju. Ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu sam na putu na Banjaluku pre nekoliko dana upoznao sa problemom da su nam inspekcijske službe na lokalu „tanke“ i da ćemo morati da radimo zajedno, jer ne možete da sprovedete reformu ako nemate odgovarajuće resurse. Vrlo brzo ćete čuti ko će biti na tim pozicijama.
Tokom prve nedelje mandata susreli ste se s predstavnicima brojnih institucija, ali ste rešavali i urgentne probleme, jer je postojala opasnost da u nekim školama nastava ne krene 1. septembra. Šta je bilo sporno?
– Reč je o nezavršenim radovima na nekim školama, kašnjenju sa uplatama izvođačima, a bilo je i slučajeva da su izvođači bili plaćeni više nego što su bili obavezni da urade. Tražili smo konkretna rešenja, lično sam zvao predsednike opština, izvođače, direktore škola, komunalne službe… Ako je negde falio priključak, tražili smo od komunalnih službi da urade privremeni kako bi sve bilo spremno za početak školske godine. Imate slučajeve da je neko dobio posao na tenderu kao najpovoljniji ponuđač. Onda se odjednom pojavi proširenje, nadzorni organi to potvrđuju, ali međunarodni kreditori koji daju novac ne prihvataju da se sve odvija brzinom kao što mi mislimo. O svim spornim slučajevima obavestiću i premijera i javnost.
U visokom obrazovanju goruće su dve stvari – bolonjci čekaju izmene zakona da bi 48 bodova bio uslov za budžetski status i naredne godine, a stari studenti traže produženje roka za završetak studija.
– Za studente koji studiraju po bolonji zaključak je pripremljen i prosleđen zakonodavstvu. Što se tiče zahteva starih studenata, ja nisam taj koji će odjednom da preseče Gordijev čvor. Njima je ponuđen dobar model da pređu na bolonju, da im se priznaju položeni ispiti i da polože razliku koja se ne razlikuje bitno od onoga što su polagali po starom. Ako mene lično pitate kao profesora, ja nisam za loše đake. Ali ako je ovo društveni problem koji nije rešavan godinama, ja ne mogu za dva minuta da ga otklonim. Ništa neću seći preko kolena. Moramo da vidimo koliko je starih studenata, jer ni tu nema tačnih podataka. Čuo sam vrlo oprečna mišljenja. Od predsednika Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije Muamera Zukorlića sam tražio da se i odbor angažuje. Ovo nije političko već tehničko pitanje i mora da ga rešava neko stariji od mene. U toku je širi krug konsultacija i dok ne sagledamo problem sa svih strana, neću nikome ništa da obećavam.
Kadrovska rešenja
Ko su nova kadrovska rešenja?
– Vlada Srbije već je imenovala Gordanu Predić za državnu sekretarku, druga će biti Anamarija Viček iz Saveza vojvođanskih Mađara, a za trećeg još nemam rešenje, jer su u toku konsultacije sa predstavnicima akademske zajednice.
Izvor: Danas