Министар просвете Младен Шарчевић сматра да би требало избацити из школе ђаке који сарађују с дилерима, али и пооштрити казне за родитеље како би се спречило продавање дроге у околини школа и у школским двориштима.
– Морају се пооштрити казне за родитеље, они брину о деци, они морају знати шта се дешава. Деца која су ушла у тај свет морају да се лече, јер је наркоманија болест зависности. Они који продају дрогу у близини школа су на мети полиције, која мора појачати присуство. С друге стране, ти дилери имају своје савезнике међу ђацима, који онда немају статус ученика, јер је то малолетнички криминал и треба их избацити из школе – рекао је Шарчевић.
Не воле школу, са пријатељима најчеше комуницирају путем СМС, доручкују викендом када су ту родитељи, мисле да кубуре са килажом а у ствари су превише мршави, са 15 година већ су имали први секс, попушили прву цигарету, пробали марихуану и напили се. Ово је картак опис просечног детета у Србији школског узраста.
– Ми смо променили ствари, више не може да се прикрива, због тога је сада видљивије у ком обиму је присутно вршњачко насиље – наводи Шарчевић.
Он напомиње да је формирана међуминистарска група и да су одређени јасни протоколи поступања.
Ипак, истиче, само Министарство просвете не може решити проблем.
У школи, код куће уз лектиру, а нарочито дрско испред полицијских кола, тинејџери из Србије уживају у опојним супстанцама, а тиме се хвале и утркују на Инстаграм налогу „Дрога Србија“.
– Морају бити укључени Министарство рада, МУП, правосуђе, али и многи други. Системским законом пооштрили смо казне за родитеље који сада морају видљиво узети већу улогу у васпитању своје деце. Сад радимо много на превенцији. Она подразумева и промену стратегије, која је усвојена, али на цијој реализацији није рађено. Али превенција подразумева и медијску кампању, промоцију правих вредности – рекао је Шарчевић.
На констатацију да је у Србији већ дуго присутан проблем ниских плата наставника и професора, Шарчевић указује да то није случај само у Србији, те наводи да се нико није радом у просвети обогатио, „ни у Европи ни у свету“.
– Имате веома мало изузетака, попут скандинавских земаља, Јужне Кореје. У Србији, ако неко није приметио, плате се већ два пута коригују за годину дана, за шест, па за 10 одсто. Најављује се ново повећање до краја године и надам се да ће крајем ове и 2019. бољитак бити видљив – наводи министар.
Упитан када ће бити могуће ново запошљавање у школама, Шарчевић каже да је обавезним пензионисањем са 65 година створен први услов за ново запошљавање.
– А да бисмо имали запошљавање, морамо преуредити систем. На пример, сада имамо да, на основу Правилника о нормативима за ваннаставно особље, у средњој школи имате дупло више домара и теткица, јер се правилник базира на броју ученика, а не на површини коју треба да одржавају. С друге стране, смањен је број стручних сарадника, који имају веома важну улогу – наводи министар.
Осврнуо се и на увођење електронских дневника којима су, како каже, задовољни и родитељи и наставници.
– Време које наставници проводе у администрацији је преполовљено. Родитељи су информисани о свему, и то врло брзо, тако да манипулација нема. Изостанци ученика су драстично смањени, пријаве на оцењивање такође и то је прва фаза Е-дневника – наводи он.
Много важнија фаза, додаје, биће аналитика.
– Планирали смо да током ове године 200 школа уведемо у систем електронског дневника, толико смо обезбедили средстава, јер је то скуп процес који подразумева опремање школа и обуку наставника. Пријавило се још 500 школа, што је укупно 700, од 1.751 школе, колико их имамо – рекао је Шарчевић.
Напомиње да је веома задовољан и како се реализује програм дуалног образовања којим је, како наводи, обухваћено осам одсто средњошколаца у 19 образовних профила.
– За наредну школску годину планирамо још 14 нових профила – поручио је Шарчевић.
Извор: Блиц
Što se zarade tiče, povećanjem osnovice će me poslodavac, u ovom slučaju Republika Srbija još više opljačkati jer mi je po zakonu o radu uskratila pravo na procenat minulog rada dužeg od dve decenije. Taj se minuli rad odnosi na rad u IT sektoru i to iskustvo je mojoj ustanovi potrebno svakodnevno, a i ostalim školama takođe. Uskoro mi sleduje „jubilarna nagrada“ za 30 godina staža (zamislite tu mi staž računaju, kao i za godišnji odmor) tako da sam uvekiko jubilarnu nagradu sam sebi „zaradio“.
Što se esDnevnika (projekta uvezenog iz Hrvatske na mala vrata) tiče, nije tačno da se upola manje vremena troši na administraciju jer nastavnici i te kako vreme troše na ovaj servis, ali od kuće, jer u velikom broju ustanova je situacija takva da su daleko od uslova koje treba ispunjavati da bi se ovaj projekat „vrteo“ kako treba.
Taj deo priče od ponuđača eDnevnika (kako se u Hrvatskoj zove a kod su dodali samo S) nije prepisan, a odnosi se na jasno propisane uslove koje škola treba da ispuni kako bi pristupila eDnevniku. Iz tog razloga, najverovatnije, i nije još uvek ni posle šest godina od pilot faze, 26% škola u Hrvatskoj uvelo ovaj servis. Uzgred, Hrvatska je z pilot fazu krenula sa tri pažljivo odabrane škole, a mi sa 200, 300, 500, grlom u jagode, bez potrebnih saglasnosti, javne rasprave, tendera i td. Ko administrira podatke od najvećeg nacionalnog značaja u Republici Srbiji? AMRES sigurno ne. AMRES samo hostuje bazu podataka esDnevnika. Ko je administrator i ko nam garantuje da podaci ne cure iz baze? Pazite, reč je o najosetljivijim podacima ako izuzmemo bezbedonosne i vojne.
Užasavajući je broj propusta koji se prave u radu ministarstva i njegovih pomoćnih poluga. Nezajažljiva želja da se napravi „korak od sedam milja“ i da se bude „bolji po svaku cenu“ dovešće nas do zida koji više ni sa titanijumskom oblogom na glavi nećemo moći da probijemo.
Postoji jedna lepa misao kada su škole i obrazovanje u pitanju, a odnosi se na to da do promena u obrazovanju treba dolaziti sa neophodnom količinom svesti o njima. Da li je to slučaj sa onima koji ovde sprovode „reformu“ obrazovnog sistema?
„Niko se nije obogatio od rada u prosveti…“..(!!!)…Osim njega. Šarlatan.
Slažem se Ema da nam je ministar šarlatan u svakom pogledu, ali ima tu drugi momenat. Da je šarlatan ko što je bio Žarko Obradović ni po jada. Taj se nije mešao u svoj posao, i to je, da me ne razumete pogrešno, fenomenalno, jer bar nije pravio nikakvu štetu. Ovaj je zapeo da upropasti prosvetu svojim šarlatanskim uplitanjem. Poslednja devastacija je uvođenje nekakvih dodatnih kvazičasova prvacima u gimnaziji, džaba što čak i u ovim smešnim srpskim zakonima piše o maksimalnom broju časova. Predlažem da đaci ponesu jastuke, pa da noće u gimnaziji, usput učeći potpune budalaštine propisane od onih nesrećnika iz zavoda za (ne)kvalitet obrazovanja, i aminovano od ministra za (ne)obrazovanje.