Šarčević o Predlogu zakona o udžbenicima i Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji

29 marta, 2018

Jedan od tri prosvetna akta koji se ovih dana nalaze pred narodnim poslanicima konačno će približiti poslodavcima mnoge kvalifikacije naših diplomaca


 

Mnogi završe školu i ne znaju šta su po zanimanju

Studiranje po Bolonji, čije je uvođenje počelo 2005. godine, dovelo je do toga da Srbija ima više od 2.000 nejasno definisanih kvalifikacija diplomiranih studenata fakulteta i visokih škola. To znači da poslodavac, na osnovu diplome, jednostavno ne zna kakva se znanja kriju iza fakultetskog zvanja i za šta je kandidat za posao stručan. Posle gotovo deceniju čekanja, za koji dan se očekuje usvajanje zakona kojim se preciziraju kvalifikacije koje studenti i đaci stiču u školama i na fakultetima u Srbiji, ali i kroz razne vrste neformalnog obrazovanja i obuka, organizovanih van republičkog prosvetnog sistema. Doskoro nejasna domaća fakultetska zvanja postaće „vidljiva” i u evropskim državama, s obzirom na to da je donošenje ovog pravnog akta, kako nezvanično saznajemo, Evropa budžetski podržala, jer će njim nacionalni okvir kvalifikacija konačno biti usklađen sa evropskim okvirom.
– Konačno definisani nacionalni okvir kvalifikacija doprineće i mobilnosti domaće radne snage, odnosno otvoriće mogućnosti da naše diplome budu prepoznate i u inostranstvu, pri čemu će omogućiti da predstavnici privrede i obrazovnih institucija učestvuju u kreiranju novih kvalifikacija u zemlji – rekao je juče u Narodnoj skupštini Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavljajući Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.
Ministar Šarčević govorio je o još dva prosvetna zakona koji se od ponedeljka nalaze pred poslanicima – o Predlogu zakona o udžbenicima i Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji.
Navodeći široku definiciju udžbenika iz novog zakona, u kojoj se on opisuje kao osnovno sredstvo u nastavi, ali dato u bilo kom obliku, ministar je istakao da se time omogućava uvođenje elektronskih udžbenika. U toku je, najavljuje, donošenje standarda za digitalne udžbenike i izmena plana školskih knjiga, koja se prvenstveno odnosi na gimnazije, kao i prvi i peti razred osnovne škole. Digitalizacija učenja za ministra prosvete znači i „jeftinije, pravednije, dostupnije i funkcionalnije obrazovanje za sve učenike”.
Šarčević je objasnio da su predlogom zakona precizirani rokovi za podnošenje i odobravanje udžbenika, kao i mogućnost njihovog nabavljanja putem đačke zadruge, „što bi ukinulo sivo tržište, razne posrednike i samim tim uticalo na formiranje povoljnije cene”.
– Distribucija udžbenika putem đačkih zadruga trebalo bi da snizi njihovu cenu od naredne školske godine. Distributeri koji ih prodaju uzimaju rabat 30 odsto, a on će biti prepolovljen ukoliko narudžbine budu išle putem đačkih zadruga, u školama koje ih osnuju – pojasnio je za naš list ministar Šarčević.
On je najavio da će stupanjem novog zakona na snagu udžbenike moći da prodaju i izdavači koji ne pređu cenzus od pet odsto škola zainteresovanih da od njih kupuju knjige. Ovo je uvedeno još aktuelnim zakonom o udžbenicima iz 2015. godine. Pomenuta odredba, nezvanično saznajemo, dovela je do toga da Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ne bude na spisku odobrenih izdavača. S druge strane, Zavod je imao obavezu da izdaje ne baš isplative niskotiražne udžbenike, u koje spadaju knjige na jezicima nacionalnih manjina, prilagođene deci sa posebnim potrebama, kao i one za srednje stručne škole. Novi zakon će i to promeniti, jer je Šarčević najavio da ovaj akt predviđa formiranje centra za niskotiražne udžbenike. Ovaj centar štampaće niskotiražne knjige uz dodatna sredstva Vlade Srbije i novcem iz fonda u koji su izdavači obavezni da uplaćuju dva odsto od zarade na školskim štivima.
Ministar je pojasnio da ostaje obaveza četvorogodišnjeg korišćenja odabranih udžbenika, ali je i dalje, u izuzetnim slučajevima, na predlog škole i uz pribavljeno mišljenje Ministarstva prosvete, moguće promeniti izabrani komplet. Ovaj izuzetak upravo će od septembra biti primenjen na komplete udžbenika za prvi i peti razred osnovne škole, jer su izmenjeni nastavni planovi za prvake i petake, što nekim roditeljima i ne odgovara, jer njihova deca ne mogu da nasleđuju knjige, čime bi mogli da uštede novac. Šarčević je naveo i da se predlogom zakona ukidaju liste ocenjivača udžbenika, kao i da je precizirano ko može biti pregledač, kako bi se izbegao sukob interesa i sam proces izbora kompleta bio što transparentniji.
Govoreći o Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji Šarčević je istakao da je taj akt značajan zato što u jednom dokumentu objedinjuje sve odredbe o inspekcijskom nadzoru u prosveti. One su dosad bile razuđene u posebnim zakonima koji regulišu različite nivoe obrazovanja i vaspitanja.
– Ovaj zakonski predlog propisuje poslove prosvetnog inspektora, ali i ovlašćenja i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinama, gradovima, odnosno pokrajini. Takođe je predviđeno da ministar može da donosi rešenja kojima se utvrđuje broj prosvetnih inspektora u opštinama i gradovima. Predlog zakona propisao je i uslove za zapošljavanje prosvetnih inspektora koji obavljaju inspekcijski nadzor u prosveti – istakao je Šarčević, ne precizirajući da li je ova najava uvod u pojačanje inspekcijskih snaga.
Autor: Dragana Jokić-Stamenković
Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Jedan komentar na "Šarčević o Predlogu zakona o udžbenicima i Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji"

  1. B kaže:

    Udžbenik je ovde pre svega tržišna stvar, dakle proizvod na kome neko treba da zaradi. Izdavači mlate pare od kako je proradila sistemska “tezga” u osnovnom obrazovanju, poodavno. Sada tržište treba proširiti na srednje škole. Dakle, profit je u pitanju, a onda sva ostala “žvaka” dolazi onda kao oblanda (učenje, motivacija, ciljevi, ishodi i tra la la la la la). Zanima me na koji način će biti “oročena” upotreba digitalnih udžbenika, upravo iz profitnog razloga.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama