Један од три просветна акта који се ових дана налазе пред народним посланицима коначно ће приближити послодавцима многе квалификације наших дипломаца
Студирање по Болоњи, чије је увођење почело 2005. године, довело је до тога да Србија има више од 2.000 нејасно дефинисаних квалификација дипломираних студената факултета и високих школа. То значи да послодавац, на основу дипломе, једноставно не зна каква се знања крију иза факултетског звања и за шта је кандидат за посао стручан. После готово деценију чекања, за који дан се очекује усвајање закона којим се прецизирају квалификације које студенти и ђаци стичу у школама и на факултетима у Србији, али и кроз разне врсте неформалног образовања и обука, организованих ван републичког просветног система. Доскоро нејасна домаћа факултетска звања постаће „видљива” и у европским државама, с обзиром на то да је доношење овог правног акта, како незванично сазнајемо, Европа буџетски подржала, јер ће њим национални оквир квалификација коначно бити усклађен са европским оквиром.
– Коначно дефинисани национални оквир квалификација допринеће и мобилности домаће радне снаге, односно отвориће могућности да наше дипломе буду препознате и у иностранству, при чему ће омогућити да представници привреде и образовних институција учествују у креирању нових квалификација у земљи – рекао је јуче у Народној скупштини Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, представљајући Предлог закона о националном оквиру квалификација.
Министар Шарчевић говорио је о још два просветна закона који се од понедељка налазе пред посланицима – о Предлогу закона о уџбеницима и Предлогу закона о просветној инспекцији.
Наводећи широку дефиницију уџбеника из новог закона, у којој се он описује као основно средство у настави, али дато у било ком облику, министар је истакао да се тиме омогућава увођење електронских уџбеника. У току је, најављује, доношење стандарда за дигиталне уџбенике и измена плана школских књига, која се првенствено односи на гимназије, као и први и пети разред основне школе. Дигитализација учења за министра просвете значи и „јефтиније, праведније, доступније и функционалније образовање за све ученике”.
Шарчевић је објаснио да су предлогом закона прецизирани рокови за подношење и одобравање уџбеника, као и могућност њиховог набављања путем ђачке задруге, „што би укинуло сиво тржиште, разне посреднике и самим тим утицало на формирање повољније цене”.
– Дистрибуција уџбеника путем ђачких задруга требало би да снизи њихову цену од наредне школске године. Дистрибутери који их продају узимају рабат 30 одсто, а он ће бити преполовљен уколико наруџбине буду ишле путем ђачких задруга, у школама које их оснују – појаснио је за наш лист министар Шарчевић.
Он је најавио да ће ступањем новог закона на снагу уџбенике моћи да продају и издавачи који не пређу цензус од пет одсто школа заинтересованих да од њих купују књиге. Ово је уведено још актуелним законом о уџбеницима из 2015. године. Поменута одредба, незванично сазнајемо, довела је до тога да Завод за уџбенике и наставна средства не буде на списку одобрених издавача. С друге стране, Завод је имао обавезу да издаје не баш исплативе нискотиражне уџбенике, у које спадају књиге на језицима националних мањина, прилагођене деци са посебним потребама, као и оне за средње стручне школе. Нови закон ће и то променити, јер је Шарчевић најавио да овај акт предвиђа формирање центра за нискотиражне уџбенике. Овај центар штампаће нискотиражне књиге уз додатна средства Владе Србије и новцем из фонда у који су издавачи обавезни да уплаћују два одсто од зараде на школским штивима.
Министар је појаснио да остаје обавеза четворогодишњег коришћења одабраних уџбеника, али је и даље, у изузетним случајевима, на предлог школе и уз прибављено мишљење Министарства просвете, могуће променити изабрани комплет. Овај изузетак управо ће од септембра бити примењен на комплете уџбеника за први и пети разред основне школе, јер су измењени наставни планови за прваке и петаке, што неким родитељима и не одговара, јер њихова деца не могу да наслеђују књиге, чиме би могли да уштеде новац. Шарчевић је навео и да се предлогом закона укидају листе оцењивача уџбеника, као и да је прецизирано ко може бити прегледач, како би се избегао сукоб интереса и сам процес избора комплета био што транспарентнији.
Говорећи о Предлогу закона о просветној инспекцији Шарчевић је истакао да је тај акт значајан зато што у једном документу обједињује све одредбе о инспекцијском надзору у просвети. Оне су досад биле разуђене у посебним законима који регулишу различите нивое образовања и васпитања.
– Овај законски предлог прописује послове просветног инспектора, али и овлашћења и поверавање послова инспекцијског надзора општинама, градовима, односно покрајини. Такође је предвиђено да министар може да доноси решења којима се утврђује број просветних инспектора у општинама и градовима. Предлог закона прописао је и услове за запошљавање просветних инспектора који обављају инспекцијски надзор у просвети – истакао је Шарчевић, не прецизирајући да ли је ова најава увод у појачање инспекцијских снага.
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић
Извор: Политика
Udžbenik je ovde pre svega tržišna stvar, dakle proizvod na kome neko treba da zaradi. Izdavači mlate pare od kako je proradila sistemska „tezga“ u osnovnom obrazovanju, poodavno. Sada tržište treba proširiti na srednje škole. Dakle, profit je u pitanju, a onda sva ostala „žvaka“ dolazi onda kao oblanda (učenje, motivacija, ciljevi, ishodi i tra la la la la la). Zanima me na koji način će biti „oročena“ upotreba digitalnih udžbenika, upravo iz profitnog razloga.