Шарчевић о Предлогу закона о уџбеницима и Предлогу закона о просветној инспекцији

март 29, 2018

Један од три просветна акта који се ових дана налазе пред народним посланицима коначно ће приближити послодавцима многе квалификације наших дипломаца


 

Многи заврше школу и не знају шта су по занимању

Студирање по Болоњи, чије је увођење почело 2005. године, довело је до тога да Србија има више од 2.000 нејасно дефинисаних квалификација дипломираних студената факултета и високих школа. То значи да послодавац, на основу дипломе, једноставно не зна каква се знања крију иза факултетског звања и за шта је кандидат за посао стручан. После готово деценију чекања, за који дан се очекује усвајање закона којим се прецизирају квалификације које студенти и ђаци стичу у школама и на факултетима у Србији, али и кроз разне врсте неформалног образовања и обука, организованих ван републичког просветног система. Доскоро нејасна домаћа факултетска звања постаће „видљива” и у европским државама, с обзиром на то да је доношење овог правног акта, како незванично сазнајемо, Европа буџетски подржала, јер ће њим национални оквир квалификација коначно бити усклађен са европским оквиром.
– Коначно дефинисани национални оквир квалификација допринеће и мобилности домаће радне снаге, односно отвориће могућности да наше дипломе буду препознате и у иностранству, при чему ће омогућити да представници привреде и образовних институција учествују у креирању нових квалификација у земљи – рекао је јуче у Народној скупштини Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, представљајући Предлог закона о националном оквиру квалификација.
Министар Шарчевић говорио је о још два просветна закона који се од понедељка налазе пред посланицима – о Предлогу закона о уџбеницима и Предлогу закона о просветној инспекцији.
Наводећи широку дефиницију уџбеника из новог закона, у којој се он описује као основно средство у настави, али дато у било ком облику, министар је истакао да се тиме омогућава увођење електронских уџбеника. У току је, најављује, доношење стандарда за дигиталне уџбенике и измена плана школских књига, која се првенствено односи на гимназије, као и први и пети разред основне школе. Дигитализација учења за министра просвете значи и „јефтиније, праведније, доступније и функционалније образовање за све ученике”.
Шарчевић је објаснио да су предлогом закона прецизирани рокови за подношење и одобравање уџбеника, као и могућност њиховог набављања путем ђачке задруге, „што би укинуло сиво тржиште, разне посреднике и самим тим утицало на формирање повољније цене”.
– Дистрибуција уџбеника путем ђачких задруга требало би да снизи њихову цену од наредне школске године. Дистрибутери који их продају узимају рабат 30 одсто, а он ће бити преполовљен уколико наруџбине буду ишле путем ђачких задруга, у школама које их оснују – појаснио је за наш лист министар Шарчевић.
Он је најавио да ће ступањем новог закона на снагу уџбенике моћи да продају и издавачи који не пређу цензус од пет одсто школа заинтересованих да од њих купују књиге. Ово је уведено још актуелним законом о уџбеницима из 2015. године. Поменута одредба, незванично сазнајемо, довела је до тога да Завод за уџбенике и наставна средства не буде на списку одобрених издавача. С друге стране, Завод је имао обавезу да издаје не баш исплативе нискотиражне уџбенике, у које спадају књиге на језицима националних мањина, прилагођене деци са посебним потребама, као и оне за средње стручне школе. Нови закон ће и то променити, јер је Шарчевић најавио да овај акт предвиђа формирање центра за нискотиражне уџбенике. Овај центар штампаће нискотиражне књиге уз додатна средства Владе Србије и новцем из фонда у који су издавачи обавезни да уплаћују два одсто од зараде на школским штивима.
Министар је појаснио да остаје обавеза четворогодишњег коришћења одабраних уџбеника, али је и даље, у изузетним случајевима, на предлог школе и уз прибављено мишљење Министарства просвете, могуће променити изабрани комплет. Овај изузетак управо ће од септембра бити примењен на комплете уџбеника за први и пети разред основне школе, јер су измењени наставни планови за прваке и петаке, што неким родитељима и не одговара, јер њихова деца не могу да наслеђују књиге, чиме би могли да уштеде новац. Шарчевић је навео и да се предлогом закона укидају листе оцењивача уџбеника, као и да је прецизирано ко може бити прегледач, како би се избегао сукоб интереса и сам процес избора комплета био што транспарентнији.
Говорећи о Предлогу закона о просветној инспекцији Шарчевић је истакао да је тај акт значајан зато што у једном документу обједињује све одредбе о инспекцијском надзору у просвети. Оне су досад биле разуђене у посебним законима који регулишу различите нивое образовања и васпитања.
– Овај законски предлог прописује послове просветног инспектора, али и овлашћења и поверавање послова инспекцијског надзора општинама, градовима, односно покрајини. Такође је предвиђено да министар може да доноси решења којима се утврђује број просветних инспектора у општинама и градовима. Предлог закона прописао је и услове за запошљавање просветних инспектора који обављају инспекцијски надзор у просвети – истакао је Шарчевић, не прецизирајући да ли је ова најава увод у појачање инспекцијских снага.
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић
Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Шарчевић о Предлогу закона о уџбеницима и Предлогу закона о просветној инспекцији"

  1. B каже:

    Udžbenik je ovde pre svega tržišna stvar, dakle proizvod na kome neko treba da zaradi. Izdavači mlate pare od kako je proradila sistemska “tezga” u osnovnom obrazovanju, poodavno. Sada tržište treba proširiti na srednje škole. Dakle, profit je u pitanju, a onda sva ostala “žvaka” dolazi onda kao oblanda (učenje, motivacija, ciljevi, ishodi i tra la la la la la). Zanima me na koji način će biti “oročena” upotreba digitalnih udžbenika, upravo iz profitnog razloga.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама