Просветари траже нови школски календар
Унија синдиката просветних радника Србије тражи да дани распуста буду јединствени у целој земљи, као и да, уместо више мањих предаха, зимски одмор за све ђаке у Србији буде организован из једног дела
Иницијативу да ђаци у свим деловима земље истовремено користе распуст јуче је покренула Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС), затраживши да се разговори о томе окончају до краја месеца, јер закон налаже да календари за наредну школску годину буду прописани до 1. јуна.
Захтев за усаглашавање календара рада у школама централне Србије са оним на територији Војводине, у којима се распусти не поклапају са ђачким одморима у остатку земље, представници једног од четири репрезентативна просветна синдиката упутили су Младену Шарчевићу, министру просвете, и Михаљу Њилашу, покрајинском секретару за образовање. Како објашњава Звонимир Јовић, руководилац Ресора за нормативноправне послове УСПРС-а, о томе су у току марта већ преговарали са представницима покрајинског секретаријата, а надају се да ће их примити и саслушати и министар Шарчевић, који им се, каже, није одазвао на неколико последњих захтева за разговор. Напомиње да обједињени календар за Србију мора узети у обзир чињеницу да у земљи постоје и средине са више националности, па локалним самоуправама треба оставити могућност да „школске установе од њега одступају у оправданим случајевима”, на основу члана 28. Закона о основама система образовања и васпитања.
УСПРС је припремила неколико предлога новог школског календара, а истичу онај по којем би зимски распуст у целој земљи, као што је сада само у Војводини, био организован из једног дела. Тако би први дан зимског распуста био 19. децембар, а последњи 20. јануар, уместо досадашње праксе у централној Србији да ђаци одвојено имају новогодишњи и божићни распуст, па од почетка фебруара други део зимских ферија.
– У том периоду је велики број слава, дани Божића, Нова година и наш предлог би обухватио све те празнике. Његово усвајање би школама донело и велике уштеде у грејању јер ђаци не би седели у учионицама у периоду када су највеће хладноће. Други предлог је да распуст у целини траје од Нове године, па наредне три, четири недеље, а да се онима који славе католички Божић и то омогући. Боље је за ђаке да имају велику паузу да могу да се одморе, а не, као сада, исцепкан зимски распуст, па да као машине сваки час крећу и обустављају учење. Читао сам да су негде у Хрватској увели мини-распусте на крају сваког тромесечја, али мислим да нису таква правила у већини држава. Тешко је онда ђаке приволети да се врате уџбенику – објаснио је Јовић.
Он истиче да све варијанте долазе у обзир, само да распуст у целој земљи буде јединствен, па да наставник који ради у Панчеву, на пример, а живи у Београду, може да користи одмор са својом децом.
– Ако постоји добра воља календар се може зачас променити до 1. јуна. А уколико у министарству немају времена да га до тада саставе, ми ћемо им урадити календар – наглашава Јовић, који је и наставник стручних предмета у Електротехничкој и грађевинској школи „Никола Тесла” у Зрењанину.
Шарчевић:
Иницијатива има много, али не оних правих
Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, каже за „Политику” да питање школског календара може да се усаглашава на много начина, али да морају да буду задовољени сви аспекти: педагошки, верски, празнични, као и да буду задовољни запослени који због постизања пуне норме раде у више школа и у различитим школским управама. Са педагошког аспекта, који је за министра најважнији, и светска искуства говоре да ђацима прија мања пауза на свака два месеца.
– Чини ми се да предлог синдиката има више политички, а мање педагошки аспект. Нека дају предлог који задовољава све аспекте и прихватићу га, мени ни из џепа, ни у џеп. Не може свака локална самоуправа да одређује свој календар рада, али је законом школским управама дата аутономија да измене свој календар, само да се држе одређеног броја радних дана. Да сам ја, на пример, запослен у школи на Пештери, где су зиме оштре, тражио бих потпуно другачији календар рада од званичног. Не знам зашто се они не позову на закон и не прилагоде рад школа временским приликама. Иницијатива има колико хоћете, само нема оних правих – сумњичав је Шарчевић.