Šarčević: Pitanje školskog kalendara može da se usaglašava na mnogo načina, ali moraju da budu zadovoljeni svi aspekti

7 maja, 2019
Prosvetari traže novi školski kalendar

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije traži da dani raspusta budu jedinstveni u celoj zemlji, kao i da, umesto više manjih predaha, zimski odmor za sve đake u Srbiji bude organizovan iz jednog dela

Inicijativu da đaci u svim delovima zemlje istovremeno koriste raspust juče je pokrenula Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), zatraživši da se razgovori o tome okončaju do kraja meseca, jer zakon nalaže da kalendari za narednu školsku godinu budu propisani do 1. juna.

Zahtev za usaglašavanje kalendara rada u školama centralne Srbije sa onim na teritoriji Vojvodine, u kojima se raspusti ne poklapaju sa đačkim odmorima u ostatku zemlje, predstavnici jednog od četiri reprezentativna prosvetna sindikata uputili su Mladenu Šarčeviću, ministru prosvete, i Mihalju Njilašu, pokrajinskom sekretaru za obrazovanje. Kako objašnjava Zvonimir Jović, rukovodilac Resora za normativnopravne poslove USPRS-a, o tome su u toku marta već pregovarali sa predstavnicima pokrajinskog sekretarijata, a nadaju se da će ih primiti i saslušati i ministar Šarčević, koji im se, kaže, nije odazvao na nekoliko poslednjih zahteva za razgovor. Napominje da objedinjeni kalendar za Srbiju mora uzeti u obzir činjenicu da u zemlji postoje i sredine sa više nacionalnosti, pa lokalnim samoupravama treba ostaviti mogućnost da „školske ustanove od njega odstupaju u opravdanim slučajevima”, na osnovu člana 28. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

USPRS je pripremila nekoliko predloga novog školskog kalendara, a ističu onaj po kojem bi zimski raspust u celoj zemlji, kao što je sada samo u Vojvodini, bio organizovan iz jednog dela. Tako bi prvi dan zimskog raspusta bio 19. decembar, a poslednji 20. januar, umesto dosadašnje prakse u centralnoj Srbiji da đaci odvojeno imaju novogodišnji i božićni raspust, pa od početka februara drugi deo zimskih ferija.

– U tom periodu je veliki broj slava, dani Božića, Nova godina i naš predlog bi obuhvatio sve te praznike. Njegovo usvajanje bi školama donelo i velike uštede u grejanju jer đaci ne bi sedeli u učionicama u periodu kada su najveće hladnoće. Drugi predlog je da raspust u celini traje od Nove godine, pa naredne tri, četiri nedelje, a da se onima koji slave katolički Božić i to omogući. Bolje je za đake da imaju veliku pauzu da mogu da se odmore, a ne, kao sada, iscepkan zimski raspust, pa da kao mašine svaki čas kreću i obustavljaju učenje. Čitao sam da su negde u Hrvatskoj uveli mini-raspuste na kraju svakog tromesečja, ali mislim da nisu takva pravila u većini država. Teško je onda đake privoleti da se vrate udžbeniku – objasnio je Jović.

On ističe da sve varijante dolaze u obzir, samo da raspust u celoj zemlji bude jedinstven, pa da nastavnik koji radi u Pančevu, na primer, a živi u Beogradu, može da koristi odmor sa svojom decom.

– Ako postoji dobra volja kalendar se može začas promeniti do 1. juna. A ukoliko u ministarstvu nemaju vremena da ga do tada sastave, mi ćemo im uraditi kalendar – naglašava Jović, koji je i nastavnik stručnih predmeta u Elektrotehničkoj i građevinskoj školi „Nikola Tesla” u Zrenjaninu.

Šarčević:

Inicijativa ima mnogo, ali ne onih pravih

Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kaže za „Politiku” da pitanje školskog kalendara može da se usaglašava na mnogo načina, ali da moraju da budu zadovoljeni svi aspekti: pedagoški, verski, praznični, kao i da budu zadovoljni zaposleni koji zbog postizanja pune norme rade u više škola i u različitim školskim upravama. Sa pedagoškog aspekta, koji je za ministra najvažniji, i svetska iskustva govore da đacima prija manja pauza na svaka dva meseca.

– Čini mi se da predlog sindikata ima više politički, a manje pedagoški aspekt. Neka daju predlog koji zadovoljava sve aspekte i prihvatiću ga, meni ni iz džepa, ni u džep. Ne može svaka lokalna samouprava da određuje svoj kalendar rada, ali je zakonom školskim upravama data autonomija da izmene svoj kalendar, samo da se drže određenog broja radnih dana. Da sam ja, na primer, zaposlen u školi na Pešteri, gde su zime oštre, tražio bih potpuno drugačiji kalendar rada od zvaničnog. Ne znam zašto se oni ne pozovu na zakon i ne prilagode rad škola vremenskim prilikama. Inicijativa ima koliko hoćete, samo nema onih pravih – sumnjičav je Šarčević.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Jedan komentar na "Šarčević: Pitanje školskog kalendara može da se usaglašava na mnogo načina, ali moraju da budu zadovoljeni svi aspekti"

  1. Saška kaže:

    Poštovani,
    Kao majka dva osnovca moram da kažem da deci definitivno više odgovara jedan raspust od Nove godine, u trajanju od 3 nedelje. Iz iskustva znam da se deca “odjave” za Novu godinu i kad dođu posle Božića u školu i krenu sva ispitivanja, oni samo dobijaju loše ocene. Izuzetno im je teško da se ponovo “prijave”. I taman kad to postignu, evo ga opet raspust! Ako bi neko uzeo prosek ocena dece 31.12.2019. i na kraju polugodišta sigurna sam da je manji za 1 ocenu! Moj sin je išao na raspust, po starom, u celosti od Nove godine i bilo je mnogo bolje! Nikad mi nije bilo jasno zašto je uveden raspust iz dva dela jer je to za našu decu katastrofa. Evropska istraživanja me ne zanimaju jer njihova deca rade drugačije, imaju celodnevnu nastavu…. Zašto se uvek pozivamo na Evropu? Zašto se onda ne pozovu na Evropu i kad su plate u pitanju?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama