У неколико хрватских школа извели су занимљив експеримент – укинули су ученицима домаће задатке! Иако је то трајало свега месец дана, резултати су били запањући – ђаци су показли боље знање, испољавали су већу креативност и радовали се одласку у школу. Да ли би слично растерећење школским обавезама пријало и нашим ђацима и шта они мисле о овој идеји, питали смо учитеље у Србији.
Иницијатива за експеримент „30 дана без домаћег задатка“ потекла је са друштвених мрежа, а до сада је 15 учитеља виших и нижих разреда хрватских основних школа изнело своја запажања о променама до којих је довла ова идеја.
Реакције су углавном позитивне, пише хрватски „Јутарњи лист“: Ученици имају повећан интерес за наставу и наставни садржај, учитељице су забележиле већу активност ученика на часу, као и већу креативност и реализацију идеја те је уочено да један другоме више помажу. Напоменули су и како имају више времена за дружење с родитељима.
Ретки су закључили да је прва промена била негативна јер „ученици ништа не уче те су то схватили као олакшавајућу околност“. Све у свему, експеримент је добио солидну четворку, тачније оцену 4,2.
Неки наставници, задвољни резултатима овог експеримента, истакли су и да убудуће неће више децу толико оптерћивати домаћим задацима, као и то да им уочи викенда свакако неће задавати.
Питали смо њихове српске колеге шта о томе мисле.
И у Србији покушали слично
Наташа Николић Гајић, председница Савеза учитеља Србије и професорка разредне наставе ОШ „Краљ Александар Први“ у Пожаревцу истиче да постоје аргументи и за и против ове идеје.
– Моје колеге су покушавале нешто слично, негде се показало као добро, али негде и не. Неки утисак је да постоји више фактора од којих то зависи, попут састава одељења, предзнања ученика… Не можемо увек да се поредимо са другим, нарочито западним земљама, јер је кључна разлика то што је настава код њих целодневна, док код нас није – каже Николић Гајић.
Она је, каже, лично противник великих домаћих задатака, али није ни за њихово потпуно укидање, јер је тих 10-15 минута код куће неопходно како би се градиво утврдило и поновило.
Већи проблем је преобимно градиво
Како додаје, већи проблем од домаћих задатака је обимно градиво које би требало да буде смањено.
Да је концепција школе битна како би овако нешто могло да се реализује, сматра и руководилац актива учитеља ОШ „Скадарлија“ Александра Јаковљевић.
– Ово је дефинитивно занимљив експеримент. Ипак, све то зависи од тога каква је концепција школе, јер када су деца у боравку, они домаће задатке не носе кући – прича она.
Јаковљевићева такође истиче да је градиво за ниже разреде основне школе опширно.
– То се посебно види на предмету природа и друштво, где је нама у плану сваког часа обрада новог градива. Управо домаћи задаци су једини начин да дете понови све што смо прешли – истиче Јаковљевићева.
Растеретити наставни плани и програм
Министар просвете Младен Шарчевић каже за „Блиц“ да је растерећење ђака једна од главних теза новог закона.
– Доста радимо на томе, користимо чак и зимске дане просветних радника за неку врсту едукација једног дела наставника који ће брже моћи да крену тај посао. Ми ћемо лако спровести шта би требало да се ради, али је проблем што нема никог да то спроводи, јер понегде имамо лоше директоре – истиче Шарчевић.
Како је раније најавио, до преко потребног растерећења наставног плана и програма могло би доћи од другог полугодишта.
– То је основа приче, имамо састанке и бавимо се међупредметним потписивањим, а доћи ћемо до тога како се оцењује, шта је оптерећење – објаснио је тада Шарчевић.
Извор: Блиц