U nekoliko hrvatskih škola izveli su zanimljiv eksperiment – ukinuli su učenicima domaće zadatke! Iako je to trajalo svega mesec dana, rezultati su bili zapanjući – đaci su pokazli bolje znanje, ispoljavali su veću kreativnost i radovali se odlasku u školu. Da li bi slično rasterećenje školskim obavezama prijalo i našim đacima i šta oni misle o ovoj ideji, pitali smo učitelje u Srbiji.
Inicijativa za eksperiment „30 dana bez domaćeg zadatka“ potekla je sa društvenih mreža, a do sada je 15 učitelja viših i nižih razreda hrvatskih osnovnih škola iznelo svoja zapažanja o promenama do kojih je dovla ova ideja.
Reakcije su uglavnom pozitivne, piše hrvatski „Jutarnji list“: Učenici imaju povećan interes za nastavu i nastavni sadržaj, učiteljice su zabeležile veću aktivnost učenika na času, kao i veću kreativnost i realizaciju ideja te je uočeno da jedan drugome više pomažu. Napomenuli su i kako imaju više vremena za druženje s roditeljima.
Retki su zaključili da je prva promena bila negativna jer „učenici ništa ne uče te su to shvatili kao olakšavajuću okolnost“. Sve u svemu, eksperiment je dobio solidnu četvorku, tačnije ocenu 4,2.
Neki nastavnici, zadvoljni rezultatima ovog eksperimenta, istakli su i da ubuduće neće više decu toliko opterćivati domaćim zadacima, kao i to da im uoči vikenda svakako neće zadavati.
Pitali smo njihove srpske kolege šta o tome misle.
I u Srbiji pokušali slično
Nataša Nikolić Gajić, predsednica Saveza učitelja Srbije i profesorka razredne nastave OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu ističe da postoje argumenti i za i protiv ove ideje.
– Moje kolege su pokušavale nešto slično, negde se pokazalo kao dobro, ali negde i ne. Neki utisak je da postoji više faktora od kojih to zavisi, poput sastava odeljenja, predznanja učenika… Ne možemo uvek da se poredimo sa drugim, naročito zapadnim zemljama, jer je ključna razlika to što je nastava kod njih celodnevna, dok kod nas nije – kaže Nikolić Gajić.
Ona je, kaže, lično protivnik velikih domaćih zadataka, ali nije ni za njihovo potpuno ukidanje, jer je tih 10-15 minuta kod kuće neophodno kako bi se gradivo utvrdilo i ponovilo.
Veći problem je preobimno gradivo
Kako dodaje, veći problem od domaćih zadataka je obimno gradivo koje bi trebalo da bude smanjeno.
Da je koncepcija škole bitna kako bi ovako nešto moglo da se realizuje, smatra i rukovodilac aktiva učitelja OŠ „Skadarlija“ Aleksandra Jakovljević.
– Ovo je definitivno zanimljiv eksperiment. Ipak, sve to zavisi od toga kakva je koncepcija škole, jer kada su deca u boravku, oni domaće zadatke ne nose kući – priča ona.
Jakovljevićeva takođe ističe da je gradivo za niže razrede osnovne škole opširno.
– To se posebno vidi na predmetu priroda i društvo, gde je nama u planu svakog časa obrada novog gradiva. Upravo domaći zadaci su jedini način da dete ponovi sve što smo prešli – ističe Jakovljevićeva.
Rasteretiti nastavni plani i program
Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže za „Blic“ da je rasterećenje đaka jedna od glavnih teza novog zakona.
– Dosta radimo na tome, koristimo čak i zimske dane prosvetnih radnika za neku vrstu edukacija jednog dela nastavnika koji će brže moći da krenu taj posao. Mi ćemo lako sprovesti šta bi trebalo da se radi, ali je problem što nema nikog da to sprovodi, jer ponegde imamo loše direktore – ističe Šarčević.
Kako je ranije najavio, do preko potrebnog rasterećenja nastavnog plana i programa moglo bi doći od drugog polugodišta.
– To je osnova priče, imamo sastanke i bavimo se međupredmetnim potpisivanjim, a doći ćemo do toga kako se ocenjuje, šta je opterećenje – objasnio je tada Šarčević.
Izvor: Blic
Po mom mišljenju, domaći zadaci su potrebni da bi se uvebalo/utvrdilo znanje, ali treba voditi računa o obimu domaćih zadataka. Neka budu mali, ali efikasni. Veći problem su, opet to je samo moje mišljenje, nastavni predmeti. U moje vreme – 6 predmeta, jedna sekcija/dodatna/dopunska, 3-4 časa dnevno i doviđenja. Dete u prva dva razreda ne može da sedi mirno 5 časova dnevno! A danas – izborni predmet, građansko, strani jezik. Deca još nisu savladala pisanje na ćirilici i tek rade na bogaćenju fonda reči maternjeg jezika, niti su naučila latinicu, a od prvog razreda je engleski jezik obavezan. Nemam ništa protiv stranih jezika, ali neka se uče od trećeg razreda, kao ranije. A sve što se uči na časovima građanskog mene su naučili roditelji kod kuće, kroz razgovor, kroz kućno vaspitanje. A što se tiče izbornih predmeta (čuvari prirode, narodna tradicija), to se sve uči u okviru SON/PID i nepotrebno je. Neka deca u školi imaju manji broj časova, ali neka budu kvalitetni, a domaći zadaci neka budu odmereni i produktivni, i deca se postizati bolje rezultate. 🙂
Bravo, potpuno se slažem.20 časova redovne nastave imaju prvaci plus dopunsku, izborni jedan pa drugi predmet, Čos i slobodne aktivnosti.Znači,5 časova nedeljno.
Kazes domaći zadaci su potrebni da bi se uvebalo/utvrdilo znanje.
Da, ali ne gomila nepotrebnog znanha nego
znanje koje im je stvarno potrebno a takvog funkcionalnog znanja je jako malo…
I ja se potpuno slazem. Dodala bih jos da je neposteno prema tako maloj dace da rade 9 zadataka iz matematike za jedan cas, pisu tri stranice A4 formata isti taj dan iz srpskog jezika i 2-3 stranice iz Prirode i drustva. Posledica toga je los rukopis pa posle roditelji moraju da prepravljaju napisano da bi bilo citljivo i jos da objasne jer se na casu zurilo samo da se prepise. Efikasnost je nikakva, a opterecenost roditelja ogromna.Postoji i problem neuskladjenosti osnovnog znanja iz gramatike i engleskog jezika gde se podrazumeva da oni ta znanja vec imaju. Rec je o licima, jednini, mnozini, pomocnim glagolima koja u tom uzrastu ne znaju ni na maternjem jeziku,Poseban problem je i „izgubljena“ godina u predskolskim ustanovama gde vaspitaci stalnu isticu „da nisu duzni da ih uce slova, vec samo da ih prepoznaju“. A znamo da u se u prvom razrdeu azbuka predje za tri nedelje.