Одлазак у школу дефинитивно је победио онлајн наставу. Половина школских установа завршила је посао и према првим проценама, само око пет одсто родитеља, односно ђака, определило се за наставу на даљину.
До почетка школске године у условима који су потпуно другачији од свега на шта смо навикли остало је скоро две недеље.
Министарство просвете припремило је неколико модела наставе, детаљна упутства у којима је предложен и распоред часова, снимили су за сваки случај готово целу онлајн наставу.
Школе је требало да анкетирају родитеље и у складу са одговорима припреме наставу, али и простор у коме ће се настава одвијати.
Шарчевић: Све спремно од следеће недеље
– До сада нисмо добили ниједан званичан захтев било које школе у Србији за додатним разјашњењима предложеног упутства за предстојећу наставну годину. Дакле, сви знају шта треба да раде и све је јасно. Добар део школа је већ све завршио, има оних које још нису прецизирале. Нећемо никога грдити, јер свака школа је специфична и негде има више посла. Битно је да су се родитељи изјаснили ко жели да деца остану код куће или ће то учинити у наредних дан-два. Школске установе би требало с првим данима наредне недеље да имају све спремно од средстава за хигијену до распореда часова – каже за „Блиц“ министар просвете Младен Шарчевић.
Организација наставе
Деца од првог до четвртог разреда имају наставу у школи и она је увек преподневна смена.
Од петог до осмог и средњошколци имају у зависности од просторних капацитета школе комбиновану наставу.
Оног дана када су у школи ђаци ће имати уобичајен број часова, осим што ће час трајати 30 минута због смењивања група, односно дељења већих одељења.
Оне школе које у складу са бројем ђака и простором могу у складу са мерама да организују наставу, ићи ће у учионице сваки дан.
Родитељи могу да промене одлуку
Министар додаје да ће на основу изјашњавања родитеља школа изабрати модел организације образовно-васпитног рада.
Како каже, треба тежити ка томе да се изабрани модел користи у континуитету да би се обезбедила потребна рутина.
– Међутим, када постоје оправдани разлози, родитељи могу променити своју одлуку о похађању наставе њиховог детета. С друге стране, школа се може наћи у ситуацији да промени изабрани модел, што ће бити условљено променама које су повезане са одлукама кризног штаба и променама епидемиолошке ситуације на школском, локалном или регионалном нивоу. Међутим, све смо уредили тако да и уколико епидемија евентуално негде букне, не затварамо школе где нема жаришта – поручује министар.
Усаглашавања планова су свакодневна и одвијају се на релацији министарство – школске управе – активи директора.
– До петка треба да је све усклађено. На дневном нивоу проверавамо да ли има школа које не могу да набаве средства за хигијену. Већина је са локалним самоуправама обезбедила довољно, а уколико нека локална самоуправа није у могућности, министарство ће у договору са Владом решити проблем. Родитељи могу да буду релаксирани, боравак у школи биће потпуно безбедан за децу – истиче Шарчевић.
Какво је стање на терену
Суботица: Скоро сви за повратак у школу
У Суботици у ОШ “Кизур Иштван” завршено је анкетирање родитеља и 98 одсто се изјаснило да жели да им дете похађа наставу у школи.
– Наша школа ће организовати наставу у четири смене. Од 1. до 4. разреда ће деца ићи у две смене пре подне и од 5. до 8. разреда ће ићи у две смене по подне. Преподневна смена ће имати максимално по четири часа, а поподневна максимално по пет часова. За одлазак на паузу смо предвидели да иде једна група, највише неколико група, да не би било гужве на одморима, а звоно ће бити клизно, тачније, сваки наставник ће имати свој распоред звоњења – каже директор Дејан Анђелковић.
– Ми смо се одлучили за комбиновани модел наставе који подразумева део наставе онлајн, а део у школи због простора. Имамо три школске зграде, у две школе ће деца похађати наставу у две смене, а у једној у три смене – каже Мирјана Стевановић, директорка ОШ.
Она додаје да деца не смеју бити препуштена себи.
– Покушали смо без школе и не иде. Лакше је када смо заједно, а деца не треба да се плаше и не треба да посматрају вршњаке као клицоноше. Нас не може да замени телевизор – поручује Мирјана Стевановић.
Београд: Предност најмлађима
Једна од познатијих београдских школа „Дринка Павловић“ каже њен дирекор Јоле Булатовић, у уторак ће имати наставничко веће, а након тога ће родитељи бити прецизно обавештени о свему.
– Ученици ће најпре бити подељени по разредима, те најмлађи имају предност за долазак у школу, док ће они старији практиковати комбиновану наставу. Преподне ће долазити млађи разреди и њихова настава ће трајати до 12.30. Целодневна настава се не укида, већ се редукује њено време. Поподне ће старији бити подељени у две групе, прва група од 13 до 15. сати, а друга од 16 и најкасније до 19.00, 20.00 сати. Такође, примењиваће се комбинована настава за старије разреде, те ће се смењивати на недељном нивоу. Једне недеље настава на даљину за једну групу, а наредне недеље ће долазити у школу – објашњава Булатовић.
Све је спремно за почетак и у Првој економској школи у Београду. У овој школи примењује се комбиновани метод наставе, а родитељи су добили анкете како би се изјаснили да ли желе да њихово дете долази у школу или похађа наставу на даљину.
– Родитељ у сваком тренутку може да промени начин слушања наставе, а ученици су у обавези да када је оцењивање, дођу у школу без обзира за који су се модел определили. Већ се око 50 одсто њих определило за онлајн наставу, али анкете ће се спроводити на две недеље, те ће уколико желе, моћи да промене изабрани модел – каже за “Блиц” директор школе мр Милибор Саковић.
Нови Сад: Комбиновано
Блиц је јуче разговарао са неколико директора школа из различитих градова. Сви они имају спремљене школе за почетак године. Милан Спасојевић, директор Основне школе „Коста Трифковић“ из Новог Сада, каже да мање школе на територији Новог Сада могу да организују класичну, непосредну наставу за све разреде. Веће школе попут његове то ипак због недостатка простора, не могу. Због тога ће виши разреди већином похађати комбиновану наставу.
– Неке од школа ће имати пар/непар наставу где ће нижи разреди ићи пре подне, а виши после подне. У мојој школи немамо довољан број учионица за то тако да ће наши разреди до четвртог бити подељени на пола и имати непосредну наставу. Сваке недеље мењаће смену. Виши разреди ће погађати комбиновану наставу, прва група имаће три дана наставу у школи, а два дана онлајн, а друга обрнуто. И онда се сваке недеље ротирају. Имаћемо око 700 ученика у смени. У уторак, 1. септембра, прву групу која долази у школу чине шести и осми разреди, а пети и седми имаће тог дана онлајн наставу – каже Спасојевић.
Ниш: Клупе и у дворишту
Школе у Нишу спровеле су анкету да ли су родитељи за то да деца похађају наставу у школи или онлајн, и према првим незваничним подацима, већина родитеља је за наставу у школи. Како објашњавају директори, све је спремно за наставу, максималан број ученика је од 15 до 18.
Душица Тричковић, директорка ОШ „Радоје Домановић“ у Нишу, каже за „Блиц“ да је анкетирање родитеља обављено и да је свега по двоје или троје родитеља за онлајн наставу, и да су у питању оправдани разлози.
– Већина родитеља је за школу и за наставу, по двоје или троје у одељењу је за онлајн наставу и то су ученици који имају здравствених проблема, хроничне болести попут бронхитиса, астме или слабог имунитета. Они имају бојазан што се тиче поласка у школу. Што се наших просторија тиче, школа је старе градње са великим учионицама тако да неће бити проблема око организације наставе. Нека одељења нећемо ни раздвајати, имамо по 18 ученика. Оно што је ново, ми смо на педагошком колегијуму договорили да максимално сву наставу колико год можемо реализујемомо напољу. Имамо лепо велико двориште, вишак клупа поставићемо напољу, тако да ћемо часове држати и у природи – каже Тричковић.
Шарчевић: Најклакше је било рећи „идемо опет онлајн“
Министар Младен Шарчевић каже за „Блиц“ да је најлакше било рећи “пандемија је, идемо сви онлајн”. Како додаје није чуо ниједан конструктиван предлог, него типа да се школа одложи на новембар.
– Школа треба да почне када иначе почиње ако за то има услова, као што их има. Примера ради, предлог да школа почне у новембру у коме се сударају корона и сезонски грип. И шта до новембра са децом? Уместо критика, министарство и школе раде свој посао и све тече како треба. Није пребачена одговорност ни на кога, ни на директоре ни на родитеље. Сви смо заједно у овом послу и да будемо опет бољи од других. Ми смо дали смернице, али и школама аутономију да изаберу модел са којим могу да што идеалније организују наставу јер нису све школе исте. Да смо било шта наредили, онда би опет ови други критичари рекли, ево их диктатори. Родитељи су добили могућност да изаберу. На десет дана ћемо радити са школама пресек како се одвија настава – поручује министар Шарчевић.