Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je ponuda tog ministarstva koju će izneti sindikatima prosvetnih radnika razumna i razvojna.
On je ocenio da je štrajk koji su sindikati pokrenuli u školama preuranjen.
Šarčević je naveo da je ministarstvo finansija sinoć poslalo računicu o kojoj će se sutra pregovarati i dodao da matematika jednog od sindikata nije najtačnija, te da 12 miliona evra koji se pominju nije dovoljno ako se svi prosvetni radnici prabace iz grupe 8-3 u grupu 9-1.
„Onda morate da povučete sve grupe unutar same prosvete i kada se onda svi ostali našteluju, zdravstvo i ostali dolazite do blizu 10 milijardi dinara godišnje u 2019. godini, za šta sigurno budžet nije spreman“, rekao je Šarčević novinarima nakon obilaska renoviranih delova Stomatološkog fakulteta.
Kako kaže, verovatno će se pregovarati o predlogu koji je već na stolu, a to je da 58 odsto zaposlenih uđe u devetu platnu grupu, te da namera da svi uđu u taj platni razred „devalvira samu matricu“.
„Legitimno je da svako kaže šta misli, ali mislim da je ova ponuda na stolu jako dobra, razumna i razvojna“, naveo je Šarčević.
Objašnjava da bi u tih predloženih 58 odsto ušlo oko 25 odsto onih koji po pravilu o napredovanju i zahtevima mogu da se kvalifikuju da uđu u višu platnu grupu, zatim razredne starešine kojih ima otprilike isti procenat, prosvetni radnici koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju i u kombinovanim odeljenjima i oko 500 njih koji su već u sistemu prošli sve predviđeno bez naknade.
„Mislimo da je to oko 58 odsto za 2019. godinu, a namera je da u drugoj, 2020. godini taj broj bude značajno povećan. Ovih ostalih, 42 odsto, ostaju u grupi 8-3, jer su na privremeno povremenim poslovima i ne ispunjavaju osnovni kriterijum osam godina radnog staža“, rekao je Šarčević.
On je dodao da se ovim pitanjem bave tri ministarstva – prosvete, finansija i državne uprave i lokalne samouprave.
Izvor: Tanjug
Batali ti matematiku, pošto o njoj nemaš pojma, nego da vi i ministarstvo finansija obezbedite te pare, jer država razbacuje novac na neopisive gluposti.
Koliko ste para bacili za farsu zvanu elektronski dnevnik, za eksterne ovaulatore, a posebno za stručno usavršavanje, gde prosvetari dolaze sve nesavršeniji i gluplji sa tih seminara.
Svaka čast za komentar!!!!
E da. Poslednja prisilna obuka za gimnazije. Obavezni ishodi, neobavezni sadrzaji, obavezujuci standardi i preporuka, didakticko uputstvo za sprovodjenje programa u skladu sa realnim kontekstima koji nisu pobrojani ili predlozeni. I jos sve u suprotnosti jedno sa drugim. Pomesane naucne sa nastavnim metodama, bazicne sa primenjenim naukama i transdisciplinama. Nepovezani predmetni sadrzaji po godinama tj. razredima. Pitam se samo da li je taj sto je „reformisao“ bio pijan ili bolestan?
Da rezimiram. Imamo tri nivoa postignuca + standarde koji se „spralno“ pojavljuju i odjavljuju, opste predmetne, specificne predmetne i medjupredmetne kompetencije. Realne kontekste? Ucenike sa tabletima, nastavnike za pametnim tablama? Obavezne predmete i izborne programe koji dupliraju primenjene nauke umucene u bazicnim naukama i programima rada skola za sprovodjenje vannastavnih aktivnosti? Krov je individualizacija, pravljenje portfolija za svakog pojedinacnog ucenika. 300 djaka puta broja strana potrebnih za portfolio. Bez ili sa uracunatim vremenom za popunjavanje dnevnika, pripremu i izvodjenje nastave. Koja se i dalje izvodi dvosmenski.
Ovaj ministar je stvarno zasluzio honorar.
Žalosno.Ni prethodni,a ni ovi zakoni u najavi.uopšte ne prepoznaju kategoriju rada u NEPODELJENIM školama(odeljenjima).Pošto znam da postoje i da treba da postoje,podsetiću:To je rad profesora razredne nastave sa četiri razreda u jednoj učionoci i plus predškolci.Koliko će vredeti taj otežani rad,i da li će uopšte biti vrednovan?Razmislite o tome.!Ko je taj ko će to da odmeri i objasni???
Šta ćemo sa informatičkim poslovima: elektronski dnevnik, Dositej, AMRES, održavanje računara, završni ispit, školski sajt itd. Da li je to uzeto u obzir ili to sve treba da se radi za džabe???
Ne treba da radiš za džabe, treba da doplatiš, za te Šarčevićeve „umotvorine“.