Након што је Министарство просвете, у сарадњи са епидемиолозима, направило план рада за наредну школску годину и у упутило га школама, директори образовних установа анализирају предлоге и разматрају који модел наставе да примене.
Пошто скоро све школе имају своје специфичности када је реч о простору и броју ђака, свака школа ће се опредељивати за модел који јој највише одговара.
Директори су задовољни што им је остављена аутономија да одлуче у складу са могућностима школе, али истичу да то подразумева и њихову велику одговорност. Највећи изазов за њих биће дељење одељења, јер тамо где има више од 15 ученика одељење се мора поделити у две групе, а велике недоумице имаће школе са великим бројем ђака, у којима нека одељења броје и више од 30 ученика.
– Одељења са више од 30 ученика делиће се такође на две групе, значи у тим изузетним случајевима моћи ће да буде по 16 или 17 ђака – поручују из Министарства просвете.
Маске за запослене
Школе имају довољно новца за куповину маски и дезинфекционих средстава, поручују из Секретаријата за образовање и дечију заштиту Београда. Од почетка године, за набавку средстава за хигијену, дезинфекционих средстава и осталих потреба школе издвојено је 923,3 милиона динара.
– Од тог новца школе ће ће набавити заштитну опрему за запослене и дезинфекциона средства за децу – каже Славко Гак, секретар за образовање и дечију заштиту Београда. – Сваког месеца се школама за те намене уплаћује 115 милиона динара, што је на годишњем нивоу око 1,4 милијарди динара.
– Ових дана састаћемо се са стручном службом и определићемо се за најбољи модел. Имамо велики број ученика, али и довољан број просторија, тако да неће бити проблема око организације наставе – каже нам директор ове школе Милан Крстић.
Он истиче да ће модел за ђаке од првог до четвртог разреда, који иду у школу пре подне, бити лако применљив. Каже да ће ђаци старијих разреда вероватно ићи наизменично у школу, и то једне недеље пети и шести разред, док ће старији слушати онлајн наставу, а следеће недеље у школу иду седми и осми, док млађи седе пред телевизором.
Да подсетимо, према подацима школских управа око 45 одсто школа неће морати да дели одељења, а то су школе у сеоским срединама, мањинске школе и оне на КиМ. Иначе, на поделу одељења доста ће утицати и изјашњавање родитеља о томе да ли ће дете слати у школу или ће оно слушати онлајн наставу, а то ће школама морати да буде саопштено током септембра. Па тако, ако у одељење иде 18 ђака, а троје деце буде учило код куће, неће бити потребе за дељењем.
– Очекујемо да ће 90 одсто деце похађати наставу у школи, а 10 одсто ће због неких хроничих болести или из страха од вируса корона часове пратити онлајн – кажу у Министарству просвете.
Александар Марков из Форума београдских гимназија каже да ће највећи проблем представљати прављење распореда часова, јер око 20 осто наставника раде у две и више школа, како би испунили норму. Он, такође, истиче да ће наставници бити преоптерећени и да ће њихова радна недеља имати више од 40 радних сати, јер се деца деле у групе, а онлајн настава мора да се одржава.
Министар просвете Младен Шарчевић одржао је састанак са просветним синдикатима на коме је речено да је јако важно поштовати радно време и норму просветара и да ће за то бити одговорни директори.
– Није истинита прича да наставник пре подне ради у школи са ђацима уживо, а по подне иде да ради на онлајн платформи и телевизији. Наставник који ради са групама ученика у школи тог дана је завршио своје радно време, а ученици који су остали код куће прате наставу на даљину и тако на смену. У рад млађих разреда укључиће се и додатни ресурси, као што су професори страних језика, вероучитељи, професори грађанског, а имаће подршку од стране стручних сарадника, као и од наставника који предају предмете вештина у другом циклусу образовања – рекао је министар и напоменуо да је разговарао са проф. др Данимиром Мандићем, деканом Учитељског факултета да у настави помогну помогну и студенти завршних година, као и студенти са мастер студија.
Извор: Новости