Министар просвете Младен Шарчевић: Биће пет изборних пакета – бизнис, глобалне политике, екологија… Смене начелника школских управа због мале матуре. Последњи корак реформисане гимназије биће национална матура
ГИМНАЗИЈЕ ће од 2018. године бити значајно другачије. Три основна смера – општи, природни и друштвени, у првом разреду имаће јединствен програм, што сада није случај. Ученици ће већ у првом разреду бирати један од пакета изборних предмета. Одлучиваће се између пет пакета: бизнис и економија, право и глобалне политике, екологија, спорт и здравље и уметност. Тај изборни пакет предмета ће у другом разреду моћи да промене, у складу са интересовањима. Базични предмети биће обавезни за све, а њихов фонд и избор зависиће од смерова. Посебни програми за надарене за математику, физику, информатику и језике остају, као и посебан програм у билингвалним и спортским одељењима.
Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, открива, у разговору за “Новости”, тек завршени план реформе гимназијског образовања. Циљ је, како каже, да се повећа број гимназијалаца, који према Стратегији образовања 2016/2020. треба да буде 40 одсто од свих средњошколаца, а сада их је тек 22 одсто.
* О чему ће деца учити из нових предмета?
– Бизнис и економија усмераваће их ка студијама из те области, што је и најчешћи избор средњошколаца. Право и глобалне политике хит су у свету, на међународној матури, јер се уче политичка географија, социологија, геостратегија, политичка економија и дају велику могућност рада кроз пројекте и међупредметно повезивање садржаја. Уметнички пакет имаће акценат на визуелним уметностима и драми, јер је музички концепт развијен кроз мрежу основних и средњих музичких школа. Еколошки концепт може да има и друштвени и природни приступ – од биологије, хемије, физике, до правног и економског оквира. Спорт и здравље предвиђени су за гимназијалце који желе да студирају медицинску групацију факултета, физичко васпитање или спортску медицину. У трећем и четвртом разреду постојаће обавезност изборних предмета, а однос општеобразовних и изборних предмета биће сразмерно синхронизован према недељној оптерећености ученика.
* Kо ће предавати те нове предмете?
– Неке ће моћи да преузму постојећи професори, а друге, рецимо, професори из економских и правних школа, којима се уписне квоте смањују. Нико неће изгубити фонд часова, јер ће се уместо садашњих секција држати неки од предмета из изборног пакета, док ће неке секције остати на садашњем нивоу рада.
* Због чега је потребна оволика промена?
– Деца и даље уче по моделу по коме се учило и шездесетих година прошлог века. У међувремену смо имали “шуварицу”, па кад је укинута, вратили смо се на стари модел. Потребан нам је модернији приступ, а последњи корак реформисане гимназије биће национална матура, која ће заменити пријемне испите на факултетима.
* А шта је епилог злоупотреба на малој матури, најавили сте да ће да “лете главе”…?
– Следи смена четири начелника школских управа, два због овог случаја, а два због многих других проблема у раду. Промена ће бити у Београду, Зрењанину, Лесковцу и Kосовској Митровици. У Kраљеву је већ расписан конкурс за новог начелника. Анализа се ради и у другим школским управама. Према постојећем закону не могу да сменим директоре школа, али ћу крајем месеца обавестити јавност у којим све школама сам упутио допис школским одборима са доказима о неправилностима у раду директора. Ако их они не смене, ја ћу то моћи на јесен, када буде усвојен нови Закон о основама система образовања.
* То је само један од осам просветних закона који треба да буду усвојени, мора ли баш толико да се мења?
– За реформе је потребно мењати законе, а ми то не радимо козметички, већ фундаментално. Пола ствари које уводимо не постоји у постојећим законским решењима. Покушавамо да градимо систем који ће очувати демократска начела, али и дати одређену ефикасност министарству. Од Министарства просвете се очекују резултати, а на велики број ствари уопште не можемо да утичемо. Везане су нам руке. То хоћемо да променимо.
* Најавили сте и промену Закона о уџбеницима, који је донет пре само две године…?
– Хоћемо да променимо пуно тога, да уведемо категорију дигиталних уџбеника, да олакшамо ранац и смањимо цене уџбеника, али не као што је претходно министарство прописало да уџбеник не може да кошта, на пример, више од 700 динара. Мора да се постави питање квалитета, да ли се распада, може ли да издржи три године, а не вештачки да се спушта цена. Однос цене и квалитета одређује тржиште. Оваквим законом нису задовољне ни школе, ни родитељи, ни издавачи. Ми хоћемо да школама остаје рабат од продаје, који није мали, те да се тај новац користи за униформе и друге ствари. А одузимање дела рабата трговцима ићи ће и у корист родитеља, да смањи цену уџбеника.
* Док тог новца нема, ко ће финансирати униформе и колико школа ће их имати?
– Више од 55 одсто основних школа се изјаснило за увођење униформи. Финансираће се на разне начине. Дугорочно то може да буде решено тако што ће приходи школе, попут оних за издавања фискултурних сала, бити трошени на то, преко ученичких задруга. Али није то само питање новца, него добре воље. Босилеград, једна од најсиромашнијих општина, уводи униформе. Гимназија у Kњажевцу има фантастичне колеџ јакне. То је само питање доброг директора школе, који мора да се понаша као менаџер.
* Да ли је Министарство набавило све што је потребно за почетак школске године и увођење обавезне информатике?
– Све основне школе у Србији имају информатички кабинет и интернет везу до њега. Нисмо кренули од нуле, јер је због информатике као изборног предмета 70 одсто школа већ било како-тако опремљено. Набавили смо 700 нових рачунара, а у поступку је куповина још 4.600 компјутера. Имамо још 800.000 евра на располагању, ако негде затреба да се обнови нешто. То је посао који траје у континуитету и не сме да стане.
* Kорак даље је пројекат е-просвета…?
– Од јесени 200 школа добиће електронске дневнике. До сада су 173 школе потпуно опремљене интернетом и компјутерима, чак и видео-надзором. Могу да закаче и “паметне” табле. Али то је само део приче о е-просвети. Већи део тог посла односиће се на брз увид у просветни систем, како бисмо могли правовремено да реагујемо и доносимо праве одлуке. Циљ је да у сваком тренутку знамо какве резултате деца постижу, да то можемо да анализирамо за сваки предмет, школу, град, наставника…
* Чему наставници могу да се надају од 1. септембра?
– Синдикати су нам партнери за питања запослених. Договорио сам и заједнички састанак са премијерком, на коме ће бити представници свих репрезентативних синдиката. Мени је кључно питање њихово даље побољшање материјалног положаја, да у неком наредном повећању зарада просвета опет добије мало више од других. То сам обећао и то је моје. Желим и да успоставим систем у коме ће се квалитет вредновати и награђивати.
* Kолико ће бити технолошких вишкова?
– Прошле године нисмо успели да разместимо дословце пет људи и то кривицом одређених директора школа. Њих 900 искористило је могућности важећег закона и није отишло у пензију иако су напунили 65 година. Процењујемо да ће ове године бити 3.000 технолошких вишкова. Имаћемо 900 места оних који иду у пензију, још 1.200 ће моћи да напусти систем уз отпремнине и остаје нам да решимо питање још 900 људи. Верујем да ћемо моћи да их распоредимо. А када усвојимо нови Закон о основама система образовања, сви са напуњених 65 година мораће у пензију, па ће се отворити и простор да примимо младе људе. Не могу да лицитирам колико ће то места бити, али надам се бар 500.
* Јесу ли, према вашем мишљењу, оправдани разлози за најављени штрајк просветара?
– Најављени штрајк једног синдиката коментарисаћу тек након састанка који је за среду заказан са премијерком и представницима сва четири репрезентативна синдиката. Само ћу нагласити да је тај састанак заказан пре него што је Унија синдиката просветних радника Србије најавила штрајк.
СЛИЧНИ ПО ЕНЕРГИЈИ
* СА ким се у Влади Србије најбоље слажете?
– По великој енергији су ми најсличнији Бранислав Недимовић и премијерка Ана Брнабић. Са њима се и најбоље разумем.
60 ШТАПОВА ЗА ПЕЦАЊЕ
* ГОДИНУ дана сте на функцији министра просвете, јесу ли вам обавезе промениле свакодневицу?
– Ни најмање. Навикао сам много да радим. На сваки састанак стижем први и никада у животу нисам закаснио. Мало слободног времена које имам, углавном викендима, и даље трошим на пецање. Имам 60 штапова за пецање и опрему за риболов на рекама, језеру, мору, брзим и мирним водама.
Извор: Новости