Министарство просвете требало би што хитније да замени пријемне испите на факултетима стандардизованим државним матурским испитом.
То је само једна од препорука које су у оквиру пројекта “Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању” израдили експерти Савета Европе проф. Ијан Смит и проф. Том Хамилтон, а који су данас представљени у Београду.
Kако се наводи, министарство би требало да обезбеди да нови стандардизовани приступ не прати аранжман приватних припрема којим ће се поновити тренутне предности које остварују имућнији кандидати плаћањем припремних курсева за пријемни испит на универзете.
Међу препорукама стоји да Влада Србије и ресорно министарство треба да се посвете постизању социјалне једнакости код пријема студената на факултет, да се обезбеди максимална независност Националног савета за високо образовање, као и да се обезбеди сразмерна заступљеност универзитета у KОНУС-у.
Министарству, KОНУС-у, али и Националном савету за високо образовање се препоручује да подрже развој националне контроле докторских дисертација, да се што више раде на енглеском и да се стручњаци из иностранства више укључе у њихово оцењивање.
Такође се саветује да се поведе национални дијалог којим би се нагласила важност кандидовања за докторске студије на основу академске мотивисаности.
– Овај дијалог, такође, би требало да нагласи опасности које “прекомерна опседнутост” стицања звања доктора наука искључиво због перципираног политичког или социјалног статуса представља за академски интегритет – наводи се у препорукама.
Представници Савета Европе осврнули су се и на кориштење електронских уређаја за преписивање на испитима, а да би се то спречило факултети треба да набаве опрему за ометање.
Наводи се и да би требало започети дискусију да ли је Универзитет у Београду превелики, да ли то доводи до претеране концентрације академских талената (кадрова и студената) на једном универзитету што ставља у неравноправан положај друге универзитете да привуку кадар и студенте.
Помоћница министра просвете Весна Мандић рекла је да је министарство партнер на пројекту, а да је његов циљ подршка високошколским установама у изради етичких стандарда, борби против корупције и промовисању добре праксе за осигурање квалитета.
Други специфичан циљ је, како каже, подизање свести о унапређењу знања главних актера у образовању о етичким стандардима и начинима решавања проблема корупције.
Шеф Мисије Kанцеларије Савета Европе у Београду Тим Kартрајт појаснила је да је 2015. године урађена ЕТИНЕТ платформа која истиче важност етике и транспарентности у високом образовању.
– Добро образовање је оно које није оптерећено корупцијом – нагласила је она.
У анкетама које су рађене у земљама чланицама ЕУ чак 34 одсто грађана верује да постоји корупција у образовању почев од предшколских установа до факултета.
Пројекат “Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању” почео је да се спроводи у априлу, трајаће две године, а заједнички га финансирају Савет Европе и Европска унија са 800.000 евра.
Извор: Танјуг