Септембар је месец у ком се креће у школу и у вртић. Деца која почињу нови образовни циклус – добијају нову групу у вртићу, полазе по први пут у школу, крећу у пети разред или у средњу школу – радују се промени, али понекад наилазе и на потешкоће да се адаптирају на ново окружење у погледу социјализације са вршњацима.
Некој деци започињање разговора са непознатим особама долази природно, али треба имати на уму то да се одређени број деце у контакту са новим људима осећа непријатно. Како би превазишли ове разлике и препреке у стицању пријатеља, код млађе деце један од кључних фактора је охрабрење и подстицај родитеља, а с друге стране, узимајући у обзир то родитељи нису активни део школске свакодневице деце, овај подстицај мора доћи и од стране васпитача, учитеља или одељенских старешина.
С обзиром на то да наставно градиво често не дозвољава да се деца посвете упознавању са другима, а слободно време деца проводе са особама које већ познају, у наставку овог текста налази се предлог за игру, која уз одређене измене, може да се примени у сваком узрасту. Овај предлог дат је за ученике првог разреда основне школе, али уз прилагођавање питања може бити примењен и за ученике петог разреда основне школе, односно са децом средњошколског узраста.
На једном од часова одељењског старешине, наставник/наставница може децу поставити у центар учионице (или још боље сале за физичко или дворишта), а затим их обавестити да ће све што сазнају на том часу требати да примене кроз „игру на испадање“, квиз или тест знања (зависно од узраста деце).
Деци након тога треба постављати питања која ће их раздвајати у различите групе: нпр. дечаци на једну страну – девојчице на другу страну, деца која су рођена када је лепо време – деца која су рођена када је хладно, ко живи у кући на једну страну – ко живи у стану на другу страну.
Током задатака, док су у групи, деца треба да изброје чланове сваке групе, а након тога треба да постављају једни другима додатна питања попут: ко је рођен у пролеће ко у лето, да ли знају тачно месец у ком су рођени, да ли живе у кући сами или са бабом и дедом, на ком спрату се налази њихов стан.
Сваки задатак треба временски ограничити на 2-3мин, и по завршетку задатка ученици треба поново да приђу разредном старешини.
Након постављања 4-5 питања која децу разврставају на две групе, ученицима се постављају питања која их разврставају на више мањих група и послати да трче у 4 ћошка учионице/сале за физичко/дворишта попут: ко има старијег брата у један угао, ко има млађег брата у други угао, ко има старију сестру у један угао, ко има млађу сестру у други угао. Деца која имају и старијег и млађег као и јединци могу остати са одељенским старешином у средини. Ко највише воли сладолед од чоколаде/ваниле/јагоде/лимуна. Ко највише воли Мајнкрафт/Лило и Стич/Braул Старс/Фрозен.
Одељењски старешина ћошкове учионице може означити појмовима везаним за његов наставни предмет (нпр. уколико се ради о учитељу/учитељици ваљком, квадром, купом и пирамидом како би деца још једном утврдила геометријска тела, а и биће им лакше давати упутство (ко воли сладолед од чоколаде, нека отрчи до квадрата) или именима грчких/римских богова уколико се ради о наставнику историје, односно појмовима везаним за биологију (амеба, једро, итд.) уколико је одељенски старешина наставник биологије, а уколико је одељенски старешина наставник страног језика, целокупна игра може се одвијати на страном језику или ученици кроз игру могу да науче нове речи).
Вероватно је сувишно, али свакако није згорег напоменути да треба обратити посебну пажњу на то да нека питања могу ненамерно растужити неко дете (нпр. ко је био барем једном на мору или да ли имаш своју собу). Требало би да буде 10-15 питања, тако да се за трчање и разговоре утроши 25-30мин.
Када су постављена сва питања, ученике треба поново окупити у средину, питати да ли им се допала игра, колико чланова је било у највећој, а колико у најмањој групи којој су они припадали и да ли се сећају колико ученика је било у највећој групи, а колико у најмањој групи, без обзира на то да ли су били део групе или не.
У последњих 15мин. ученици треба да стану у круг и да добију лопту. Након тога треба их замолити да баце лопту неком од другара, а другар треба да каже име и три ствари које је научио о детету са своје десне стране. Уколико не зна ништа сем имена, испада из круга. Одељенски старешина може да им обећа награду уколико сви на крају игре остану у кругу (нпр. да смеју да ће добити „опуштени петак“ и да у петак могу да седну са другом/другарицом по избору или за старију децу да ће смети да имају један час у природи). Дајте им бонус да другар са леве стране сме да им помаже. Свако дете сме само једном да добије лопту. Уколико неко баци некоме два пута, испада, осим уколико онај коме је бацио не зна да каже барем још једну нову ствар о другару са десне стране. Одиграјте игру тако да свако дете добије лопту, односно да сви чују шта су други научили о њему.
На крају часа деца ће схватити да су сви у неком тренутку били у истој групи са неким од деце, да сви имају нешто заједничко и да, уколико се међусобно помажу, сви припадају истом кругу. Можда ће им то помоћи да брже постану другари.
Када дође „опуштени“ петак одељењски старешина ученицима може понудити да седе у клупама свако са другом/другарицом по избору или да наместите клупе у круг и да сви седе заједно. У великом броју случајева деца се одлуче на то да сви седе заједно. Када им каже да ако буду јако добри могу и наредне недеље у петак разместити клупе, они се потруде да буду сјајни и ти „опуштени“ часови буду много продуктивнији.
Надам се да је за оне одељењске старешине које примећују да радна атмосфера у одељењу није задовољавајућа ово једна корисна идеја, као и да ће се до краја полугодишта сви школарци осећати прихваћеним од стране вршњака и да ће осим знања, у школи стећи и много нових пријатеља.
Аутор: Сандра Жарковић