Septembar je mesec u kom se kreće u školu i u vrtić. Deca koja počinju novi obrazovni ciklus – dobijaju novu grupu u vrtiću, polaze po prvi put u školu, kreću u peti razred ili u srednju školu – raduju se promeni, ali ponekad nailaze i na poteškoće da se adaptiraju na novo okruženje u pogledu socijalizacije sa vršnjacima.
Nekoj deci započinjanje razgovora sa nepoznatim osobama dolazi prirodno, ali treba imati na umu to da se određeni broj dece u kontaktu sa novim ljudima oseća neprijatno. Kako bi prevazišli ove razlike i prepreke u sticanju prijatelja, kod mlađe dece jedan od ključnih faktora je ohrabrenje i podsticaj roditelja, a s druge strane, uzimajući u obzir to roditelji nisu aktivni deo školske svakodnevice dece, ovaj podsticaj mora doći i od strane vaspitača, učitelja ili odeljenskih starešina.
S obzirom na to da nastavno gradivo često ne dozvoljava da se deca posvete upoznavanju sa drugima, a slobodno vreme deca provode sa osobama koje već poznaju, u nastavku ovog teksta nalazi se predlog za igru, koja uz određene izmene, može da se primeni u svakom uzrastu. Ovaj predlog dat je za učenike prvog razreda osnovne škole, ali uz prilagođavanje pitanja može biti primenjen i za učenike petog razreda osnovne škole, odnosno sa decom srednjoškolskog uzrasta.
Na jednom od časova odeljenjskog starešine, nastavnik/nastavnica može decu postaviti u centar učionice (ili još bolje sale za fizičko ili dvorišta), a zatim ih obavestiti da će sve što saznaju na tom času trebati da primene kroz „igru na ispadanje“, kviz ili test znanja (zavisno od uzrasta dece).
Deci nakon toga treba postavljati pitanja koja će ih razdvajati u različite grupe: npr. dečaci na jednu stranu – devojčice na drugu stranu, deca koja su rođena kada je lepo vreme – deca koja su rođena kada je hladno, ko živi u kući na jednu stranu – ko živi u stanu na drugu stranu.
Tokom zadataka, dok su u grupi, deca treba da izbroje članove svake grupe, a nakon toga treba da postavljaju jedni drugima dodatna pitanja poput: ko je rođen u proleće ko u leto, da li znaju tačno mesec u kom su rođeni, da li žive u kući sami ili sa babom i dedom, na kom spratu se nalazi njihov stan.
Svaki zadatak treba vremenski ograničiti na 2-3min, i po završetku zadatka učenici treba ponovo da priđu razrednom starešini.
Nakon postavljanja 4-5 pitanja koja decu razvrstavaju na dve grupe, učenicima se postavljaju pitanja koja ih razvrstavaju na više manjih grupa i poslati da trče u 4 ćoška učionice/sale za fizičko/dvorišta poput: ko ima starijeg brata u jedan ugao, ko ima mlađeg brata u drugi ugao, ko ima stariju sestru u jedan ugao, ko ima mlađu sestru u drugi ugao. Deca koja imaju i starijeg i mlađeg kao i jedinci mogu ostati sa odeljenskim starešinom u sredini. Ko najviše voli sladoled od čokolade/vanile/jagode/limuna. Ko najviše voli Majnkraft/Lilo i Stič/Braul Stars/Frozen.
Odeljenjski starešina ćoškove učionice može označiti pojmovima vezanim za njegov nastavni predmet (npr. ukoliko se radi o učitelju/učiteljici valjkom, kvadrom, kupom i piramidom kako bi deca još jednom utvrdila geometrijska tela, a i biće im lakše davati uputstvo (ko voli sladoled od čokolade, neka otrči do kvadrata) ili imenima grčkih/rimskih bogova ukoliko se radi o nastavniku istorije, odnosno pojmovima vezanim za biologiju (ameba, jedro, itd.) ukoliko je odeljenski starešina nastavnik biologije, a ukoliko je odeljenski starešina nastavnik stranog jezika, celokupna igra može se odvijati na stranom jeziku ili učenici kroz igru mogu da nauče nove reči).
Verovatno je suvišno, ali svakako nije zgoreg napomenuti da treba obratiti posebnu pažnju na to da neka pitanja mogu nenamerno rastužiti neko dete (npr. ko je bio barem jednom na moru ili da li imaš svoju sobu). Trebalo bi da bude 10-15 pitanja, tako da se za trčanje i razgovore utroši 25-30min.
Kada su postavljena sva pitanja, učenike treba ponovo okupiti u sredinu, pitati da li im se dopala igra, koliko članova je bilo u najvećoj, a koliko u najmanjoj grupi kojoj su oni pripadali i da li se sećaju koliko učenika je bilo u najvećoj grupi, a koliko u najmanjoj grupi, bez obzira na to da li su bili deo grupe ili ne.
U poslednjih 15min. učenici treba da stanu u krug i da dobiju loptu. Nakon toga treba ih zamoliti da bace loptu nekom od drugara, a drugar treba da kaže ime i tri stvari koje je naučio o detetu sa svoje desne strane. Ukoliko ne zna ništa sem imena, ispada iz kruga. Odeljenski starešina može da im obeća nagradu ukoliko svi na kraju igre ostanu u krugu (npr. da smeju da će dobiti „opušteni petak“ i da u petak mogu da sednu sa drugom/drugaricom po izboru ili za stariju decu da će smeti da imaju jedan čas u prirodi). Dajte im bonus da drugar sa leve strane sme da im pomaže. Svako dete sme samo jednom da dobije loptu. Ukoliko neko baci nekome dva puta, ispada, osim ukoliko onaj kome je bacio ne zna da kaže barem još jednu novu stvar o drugaru sa desne strane. Odigrajte igru tako da svako dete dobije loptu, odnosno da svi čuju šta su drugi naučili o njemu.
Na kraju časa deca će shvatiti da su svi u nekom trenutku bili u istoj grupi sa nekim od dece, da svi imaju nešto zajedničko i da, ukoliko se međusobno pomažu, svi pripadaju istom krugu. Možda će im to pomoći da brže postanu drugari.
Kada dođe „opušteni“ petak odeljenjski starešina učenicima može ponuditi da sede u klupama svako sa drugom/drugaricom po izboru ili da namestite klupe u krug i da svi sede zajedno. U velikom broju slučajeva deca se odluče na to da svi sede zajedno. Kada im kaže da ako budu jako dobri mogu i naredne nedelje u petak razmestiti klupe, oni se potrude da budu sjajni i ti „opušteni“ časovi budu mnogo produktivniji.
Nadam se da je za one odeljenjske starešine koje primećuju da radna atmosfera u odeljenju nije zadovoljavajuća ovo jedna korisna ideja, kao i da će se do kraja polugodišta svi školarci osećati prihvaćenim od strane vršnjaka i da će osim znanja, u školi steći i mnogo novih prijatelja.
Autor: Sandra Žarković