Деца Пете гимназије већ другу недељу похађају наставу у две основне школе, у учионицама које нису прилагођене њиховом узрасту, са часовима скраћеним на 30 минута.
„Неки ученици већ размишљају о исписивању, док се писмени и контролни заказују ужурбано, више пута у неколико дана. Материјали стижу преко Гугл учионице, а ми, родитељи, гледамо како поверење и сигурност полако нестају.“ – наводи се у саопштењу које потписује Савет родитеља Пете гимназије, школе која ове године обележава 120 година свог постојања, први пут у ”расејању”.
Како истичу, посебну забринутост изазива ненајављено пребројавање деце током часова. Таква пракса није само административна мера – она малтретира децу, понижава наставнике и ствара осећај страха.
”Зар нема евиденције у дневнику? Зашто неко мора физички да пребројава децу? Ефекат, који овакво поступање има на ђаке и запослене, јесте стварање климе страха и нелагоде, нарушавање поверења и код деце и код наставника, и у основи додатно умањује квалитет образовања.” – упозоравају родитељи.
Како кажу, историја нас подсећа да овакво „бројање“ деце увек носи злослутне асоцијације.
”У Европи 1930-их пописи ђака претходили су сегрегацији; у Чехословачкој пописи ромске деце служили су за премештање у посебне школе; у Канади и Аустралији спискови староседелачке деце користили су се за насилно одвајање од породица; а искуство нас подсећа и на ужас у Крагујевцу… Такве методе блиске су свим диктаторским режимима и јасно показују колико је опасно када држава или администрација третира децу као бројке.” – наводи се су саопштењу родитеља ученика Пете гимназије.
Додају да је све што се у Петој дешава део шире слике урушеног система образовања. Како истичу, школе су места несигурности, држава се иживљава над децом, а основни принципи поштовања и стабилности потпуно су занемарени. Деца плаћају превисоку цену за неодговорност и нефункционалност система.
”Ми, родитељи Пете, смо грађани свесни својих Уставом загарантованих права. Захтевамо хитно враћање школе у нормалан рад, расписивање конкурса за директора и престанак свих пракси које децу узнемиравају. Наша деца нису бројке и никада не смеју бити третирана тако. Пета гимназија није број и није прекобројна!
На крају – постављамо питање: за кога и у чије име се пребројавају деца?”